subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 27.10.2018. u 19:32 Ivana Albunović

Tražili najkvalitetniju pšenicu u Srbiji, prodavaca nije bilo

Država i proizvođači moraće mnogo toga da urade da bi zadržali stare kupce i probili se do tržišta Egipta
(Фото Д. Урошевић)

Srbija obara rekorde u prinosima pšenice ali je kvalitet srpskog žita ove godine pod znakom pitanja. Ovo potvrđuje i izveštaj Novosadske berze u kome se ističe da je nedavno bilo tražnje za najkvalitetnijim žitom ali da, u tom trenutku, nije bilo nijednog prodavca u Srbiji čija bi roba zadovoljila ove uslove.

Za takozvanu A1 kvalitetnu grupu pšenice ponuđena i znatno viša cena od 24,2 dinara po kilogramu dok je standardni kvalitet istovremeno plaćan 21,14 dinara.

– Specifično je i da pored toga niko nije mogao da odgovori na zahteve – navode u Novosadskoj berzi.

Stručnjaci ističu da će zbog ovakvih situacija na tržištu država i proizvođači morati mnogo toga da učine ako nameravamo da zadržimo stare kupce i probijemo se do novih, poput Egipta.

Profesor Miroslav Malešević smatra da je ovo dobar način da se testiraju domaći proizvođači. Takve pšenice, kaže, svakako ima ali u malim količinama i kod manjih proizvođača. Na osnovu prometa semena tih sorti u ukupnoj proizvodnji udeo pšenice ekstra kvaliteta je svega 20 do 25 odsto.

– Problem je što u Srbiji nema razdvajanja pšenice po kvalitetu na prijemu. Pošto se sve meša i zajedno skladišti u silosima, dobili smo prosečan ili ispod prosečan kvalitet – objašnjava naš sagovornik i dodaje da zato niko od većih skladištara ne može sa sigurnošću da ponudi najkvalitetniju pšenicu jer ni ne znaju tačno šta imaju u silosima.

– Da smo to što smo želeli godinama i sproveli u delo, odnosno kvalitetnu pšenicu u žetvi odvojili i konrolisali njen kvalitet, sada bismo znali čime raspolažemo – ističe Malešević. On kaže da postoje proizvođači u Srbiji koji se bave isključivo proizvodnjom najkvalitetnije pšenice, i da oni imaju osiguranu prodaju kod nas kao i u Makedoniji, Albaniji, Mađarskoj. Oni ostvaruju veću razliku u ceni nego što je sada ponuđeno.

Kako objašnjava naš sagovornik, sorte pšenice vrhunskog kvaliteta domaći proizvođači izbegavaju jer daju niže prinose od drugih. Međutim, ukoliko želimo da se probijemo do tržišta Egipta, što se ovih dana najavljuje, taj udeo će morati da bude povećan.

– Nezamislivo je da u Egiptu prodamo nešto drugo što nije vrhunski kvalitet. To je toliko zahtevno tržište, možda i najzahtevnije. U malim količinama verovatno nešto i možemo da ponudimo. Ali, ne može biti reči o masovnim isporukama sve dok je situacija ovakva – uverava Malešević. Problem sa kvalitetom, inače, postoji i u Evropi a jedino Rusi ne seju sorte sa Zapada, koje daju najviše prinose. Tamo je, kaže, klima surovija i moraju da koriste seme koje je prilagođeno zbog čega je i njihova pšenica boljeg kvaliteta.

Na pad kvaliteta domaćeg žita Produktna berza upozorila je i u jučerašnjem izveštaju u kome se ističe da je trgovanje pšenicom protekle nedelje izostalo.

– Indikativan je podatak da je cena pšenice u ponudi bila od 19 do 21 dinar, što je značajno iznad prošlonedeljnog proseka. Ovakvom cenovnom rangu doprineo je pre svega kvalitet, jer kako vreme odmiče sve se više uviđa nedostatak kvalitetne pšenice na domaćem tržištu – navode na berzi.

Komentari8
fcf41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
Zivo me interesuje koliki ce biti transportni troskovi te psenice,u odnosu na proizvodjacku cenu...? Verovatno, manji nego kod drugih geopolitickih i strateskih izvoznika psenice(SAD,Rusija,Australija,JAR...) Ne mislite valjda, da su drugi spavali proteklih 25 godina,dok je Srbija mudrovala i murdarila na autarhicnom trzistu regiona...?! Mozda bi brojke vise govorile od izjava,punih onog cuvenog : ...mi mozemo, mi treba da, mi hocemo...
marko
Претпостављам да се сећате или сте чули да је Србија била под санкцијама, и да је то уништило нашу извозно оријентисану пољопривреду. Сада се она полако опоравља. Држава чини све да је саплете, па тако имамо лош закон о пољ. земљишту, немање закона о берзама и разним инструментима, немамо субвенције, имамо најскупље гориво, имамо оптерећење по тони житарица које се извозе, имамо катастрофалну пољопривредну политику. Као дипл. агроном би требали тим стварима да се бавите Ви а и ми са вама. Док сами не стиснемо ове наше које други тако успешно стискају и нама намећу омчу око врата, неће бити никакве користи од анализа и кукања.
marko
Два мита која се шире од стране лобија и која мора да се разбију да би кренули напред и да се не обмањује јавност која чита. Први и основни мит, пшеница се не доваја по квалитету је нетачан пошто се пшеница у Србији одваја по квалитету, али се не плаћа. Свако ко вози пшеницу у силос одавно је закључио да ако је пшеница боља иде на то место, а ако је лошија иде на друго место. Други мит, је да је пшеница у Србији лоша, није тачан, пшеница је изнад светског просека, али се прави ова прича и тако наши трговци не морају да плаћају квалитет. Дакле, законско и прописано одвајање пшенице по квалитету се не ради намерно, из простог разлога јер трговци тако пролазе боље тј екстра. Они као исто плаћају сву пшеницу, али тако само пролазе боље они малобројнији који довозе лошију. Пошто је код нас у Србији пшеница доброг квалитета тако збирно сви пролазе лошије. Па не мисли ваљда неко да се тек онако не ради ова могућа законска мера.
Darko
Kad se gledaju omjer prinosa I kvalitete 20 godina srpska poljoprivreda je iza moderne svjetske poljoprivrede I jos vise ce da nazaduje.Konkurencija vuce milijarde evra bespovratnih subvencija iz EU fondova,a mi mozemo samo da gledamo u nebo i muzejsku tehnologiju.
Sedi jedan
A po cemu je srpska psenica i poljoprivreda 20 godina iza 'moderne' svetske poljoprivrede, samo zato sto je iz Srbije sa kojom Vi ocigledno nemate nikakve veze? Za vasu informaciju srpska psenica je jedna od najkvalitetnijih psenica na svetu. A ta 'moderna' poljoprivreda ciji je 'omjer' prinosa veci od naseg, moze da zahvali na vecem prinosi ne subvencijama koje dobijaju iz EU fondova vec GMO semenu...
Квалитет, квалитет, квалитет
Деветнаест пута "квалитет", у именичком или придевском облику, а ниједном објашњење који су то КВАЛИТЕТИ квалитетне пшенице.
Nebojša
Tešk da je ove godine pšenica mogla da se sortira po kvalitetu. Uslovi za uzgoj su bili gotovo nemogući. Potrošači će povremeno mrati ii da se zamisle u godinama koje predstoje sa klimatskim promenama i da budu zahvalni ako hrane bude dovoljno i ako bude zdrav dovoljno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja