ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:21
RAZGOVOR NEDELjE: NENAD LALOVIĆ, član MOK-a i predsednik Svetske rvačke federacije

I za Srbiju je važno da ja budem nepristrasan

Na funkcijama koje trenutno obavljam u sportu ja ne predstavljam Srbiju, ma koliko to zvučalo čudno. – Veoma godi kada me citira Vladimir Putin
Autor: Aleksandar Miletićnedelja, 28.10.2018. u 19:00
(Фото Д. Жарковић)

Profesor žurnalistike iz Kalifornije Alan Abrahamson, jedan od najboljih poznavalaca prilika u vrhu olimpijskog pokreta, pre nekoliko meseci je člana Izvršnog odbora Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Nenada Lalovića svrstao u red najozbiljnijih kandidata za dolazak na čelo MOK-a kada s te funkcije ode Tomas Bah.

Prethodne nedelje u Budimpešti, na Svetskom prvenstvu u rvanju, svet je video spektakl kakav se retko viđa u rvačkom sportu, kome je prisustvovao i sam Bah. Mnoštvo inovacija koje gledaocima približavaju borbu, od same režije događaja, do promena u pravilima, doprinele su tome da TV prenos ode u 60 zemalja. Grad domaćin je ekonomski odlično prošao, što je retkost kada se organizuju šampionati u borilačkim sportovima.

– Velika prekretnica je bila već u Las Vegasu 2015. godine, Pariz je prošle godine doneo mnogo više, gde je prezentacija sporta mnogo promenjena, a sada je u Budimpešti ona još unapređena. Poboljšanju doprinose promene pravila: revizija težinskih kategorija, način merenja, kategorije su smeštene u dva dana pa imamo mnogo bolja finala, zato što su rvači odmorni. Promenili smo maltene sve, pa i pravila za merenje težine i sistem rangiranja, uveli „aktiviti period” i ponavljanje bitnih scena na velikim ekranima – govori Nenad Lalović, jedina ličnost s prostora nekadašnje Jugoslavije koja je izabrana u vladu MOK-a (izvršni odbor).

Navikli smo da Bah posećuje samo najveće sportske događaje u svetu, pa bi njegov dolazak na rvanje mogao da se tumači i kao veliko priznanje UVV-u i vama lično?

Učinio nam je veliku čast time što je došao na završni deo i predavao medalje. Drago nam je da su bili prisutni i predsednici iz nekih drugih sportova, kao Marijus Vizer iz džudoa, Čugvon Ču iz tekvonda i Tamaš Ajan iz dizanja tegova. Njihove iskrene čestitke govore da smo na dobrom putu.

Čim ste došli na mesto predsednika Svetske rvačke federacije promenili ste ime (Ujedinjeno svetsko rvanje – UVV) i logo koji je „u duhu novog vremena”. Šta se krije iza tih promena?

Nakon krize 2013, kada smo za malo ispali s olimpijskog programa, shvatili smo da moramo da se menjamo iz temelja. Rvanje je bio poverljiv sport među nekoliko zemalja i ljudi koji su ga vodili, a to nije moglo više tako. Promena vizuelnog identiteta nema nikakvu vrednost ako iza nje nema suštine. Ako 60 država daje TV prenos, to znači da taj logo postaje brend. Posle Olimpijskih igara u Tokiju 2020. promenićemo i sportsku opremu. Zbog reklama i prodaje dresova. Složićete se da sport u kome navijač ne može da ode u klub u onome što nosi njegov omiljeni sportista i nema neku svetlu budućnost. Dres je taj koji danas plaća ogromne transfere u fudbalu, a ne gledaoci na stadionu. Jedan dres isplati i Ronalda i Nejmara. Normalno, rvači ne mogu njima da pariraju, ali zašto ne bi imali jedan mali deo toga.

Kako gledate na diplomatiju u sportu i šta biste savetovali ljudima koji predstavljaju naše saveze u međunarodnim asocijacijama, pogotovo kad su osetljive teme u pitanju?

U sportu na funkcijama koje trenutno obavljam ja ne predstavljam Srbiju, ma koliko to zvučalo čudno. Ja nju predstavljam tek u drugom koraku. Nigde se ne pojavljujem kao predstavnik Srbije, već nastupam u ime sporta ili nekih asocijacija, gde u startu nacionalnost ne sme da bude bitna. Tek kada su zadaci obavljeni s potpunom neutralnošću, onda se vraća respekt prema državi iz koje ta osoba dolazi. Ovi što skaču u ime svoje države, njima je rok trajanja vrlo kratak. Ja sam predstavnik asocijacije od 184 države i moram podjednako da tretiram Brunej, Iran, Ameriku, Rusiju, Maltu, Srbiju… Kad sve njih jednako tretiram, tek onda će biti respektovana Srbija.

Ali ljudima iz sportskih federacija je zadatak da predstavljaju svoju zemlju?

Da, ali oni to moraju da rade vrlo pažljivo, spretno, da se nikada ne stekne utisak da štite samo svoj interes, jer onda će odmah biti na margini događaja i oni i njihova zemlja. Sve aktivnosti moraju da budu za opšte dobro, tako se gradi kredibilitet.

Koliko vam godi kada vas Vladimir Putin citira, mislimo pre svega na vaše stavove o tome da nijedna zemlja nema pravo da zabrani sportistima druge zemlje da se takmiče na njenoj teritoriji?

Veoma mi godi. Vladimir Putin vodi državu koja je najteža moguća za vođenje. Kad se imaju u vidu nacionalnosti, vere, ogromna teritorija – zamislite koliko treba energije i novca da bi se sačuvala granica te zemlje, a kamoli sve ostalo što se događa u njoj. Ipak, češće ja citiram Putina nego on mene. U vreme kad smo se borili da sačuvamo rvanje naši kontakti su bili češći. Tada sam se uverio da mu nikada nije bio u prvom planu samo interes Rusije, već sport, što se i očekuje od jednog sportiste. Normalno, rvanje je veoma važno za tu zemlju, ali i za mnoge druge zemlje. Tada sam pričao s mnogim drugim predsednicima, na primer u Azerbejdžanu i Bugarskoj, gde sam doživeo isto.

O čemu razgovarate s predsednicima država?

Uvek se zadržavamo na sportskim temama jer ja nisam političar. Najvažnije mi je da ubeđujem političare da moraju da investiraju mnogo više u sport. Koliko god da ulažu, ja im kažem da bi trebalo još više. Jer to je jedini način da imate zdravu naciju. Danas je omladina u velikoj opasnosti zbog svega što joj se nudi, pa i video-igrice. Imamo čak i diskusiju da li one treba da budu na olimpijskom programu ili ne! Neko ih zove e-sports (elektronski sport), ja ih nazivam e-gejms, jer ne mogu da budu sport pošto nemaju fizičku komponentu. Za mene to nisu sportovi. Nažalost, te igre često razvijaju zavisnost i agresivnost, što sa sportom nije slučaj. Sedamdeset odsto igrica je bazirano na pucanju i ubijanju, što takođe nije slučaj sa sportom.

Član ste najvišeg odbora Svetske antidoping agencije (VADA) koji je nedavno dao zeleno svetlo da se posle tri godine vrati dozvola za rad Ruskoj antidoping agenciji. Međutim, to je izazvalo burne reakcije, čak i u Vadi (olimpijska šampionka Beki Skot je jedna od onih koji su imali drugačije mišljenje)?

Rusija se usaglasila sa zahtevom da preda arhivu Vadi, tako da ne očekujem nikakve probleme, jer bi u suprotnom suspenzija bila vraćena. Ne može Vada da se bori protiv dopinga u nekoj zemlji bez antidoping agencije u toj zemlji. Ne razumem sve te koji se bune protiv skidanja suspenzije. Vada je dala dozvolu Ruskoj antidoping agenciji da radi, a ono što se ne razume, jeste to da nacionalne antidoping agencije rade po pravilima Vade, a ne lokalnih političara. Tako da kad neko ima problem, nije samo lokalna politika odgovorna za to.

Jedan ste od 15 članova Izvršnog odbora MOK-a. Kako taj odbor izgleda iznutra?

Tu su predsednik, četvoro potpredsednika i deset članova. U odboru su i četiri dame: Anita Defranc, koja je i potpredsednik odbora, zatim Nikol Hoverc, Kirsti Koventri i Gjunila Lindberg. Sve što se predstavlja na sesiji MOK-a prvo se diskutuje i predlaže na izvršnom odboru. Zatim na sesiji glasaju članovi MOK-a.

Među 102 člana MOK-a postoje i nezavisni članovi koji ne dolaze iz sportova. Tu su mnoge javne ličnosti, pa i prinčevi i princeze?

Doskorašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je predsednik Etičke komisije MOK-a. Imamo razne vladare, do nivoa kralja, pošto kraljevi ne mogu da budu birani. Tu je princ Albert od Monaka, luksemburški nadvojvoda Anri, princeza Nora od Lihtenštajna, britanska princeza Ana, kuvajtski šeik Ahmed el Sabah, katarski princ Tamim el Tani, danski princ Frederik, jordanski princ Faisal bin Husein, belgijski baron Pjer-Olivije Bekers. Tu su i poznati filantropi, režiseri i još neke javne ličnosti.

Prva ste ličnost iz Srbije i s prostora Jugoslavije koja je izabrana u Izvršni odbor MOK-a. Na koliko ste funkcija trenutno u sportu?

Teško pitanje! Postoje asocijacije, komisije... Ja sam član Izvršnog odbora MOK-a, a to možete da budete samo ukoliko ste član MOK-a. Zatim sam član Fondacije Vade, što je neka vrsta skupštine Vade, gde je 50 odsto predstavnika olimpijskog pokreta, a 50 odsto predstavnici država. Član sam Upravnog odbora GAISF-a, asocijacija svih sportskih asocijacija. Član sam Upravnog odbora Asocijacije sportova letnjih olimpijskih igara i samim tim predstavnik u Izvršnom odboru MOK-a. U ovom odboru predstavljam sve letnje olimpijske sportove. Takođe sam i član Komisije olimpijske solidarnosti, jedne od ključnih komisija, jer se kroz nju finansiraju sportisti i nacionalni olimpijski komiteti od strane MOK-a. Predsednik sam Svetske rvačke federacije, ali sam kao takav iz kvote sportskih međunarodnih saveza biran u članstvo MOK-a.


Komentari0
d3662
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Ostali sportovi

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja