četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:43

Između duhovnog nadzora Carigrada i odluke Moskve

Utihnuli su oštri glasovi iz Moskve da se ne ide u svetinje pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije
Autor: Jelena Čalijautorak, 30.10.2018. u 23:44
Ру­ски ма­на­стир Свети Пан­те­леј­мон на Ато­су (Фото Н. Тркља)

Smeštenu na poluostrvu u podnožju Atosa, jedinstvenu zbog svog specifičnog uređenja, Svetu Goru njena geografska izolovanost i široka samouprava koju uživa svakako ne izuzimaju iz života pravoslavne crkve. Veliki potresi u pravoslavlju osećaju se i u ovoj monaškoj zajednici, koju čini dvadeset manastira, pa je tako i poslednjih nedelja, od kada pravoslavni svet potresaju pitanje davanja autokefalnosti crkvi u Ukrajini i prekid evharistijskog opštenja Carigradske i Moskovske patrijaršije. Na Svetoj Gori postoji jedan ruski manastir – Sveti Pantelejmon, koji poput svih ostalih svetogorskih svetinja uživa samostalnost u organizovanju unutrašnjeg života i pod duhovnom je jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije.

Kako objašnjava Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandar, Sveti manastir Pantelejmon naseljavaju monasi uglavnom poreklom iz Rusije i Ukrajine, koji su najviše pogođeni okolnostima nastalim nakon nedavnih odluka Carigradske i Moskovske patrijaršije.

– Iako su sada svetogorci, monasi koji su se odrekli sveta, oni nisu poništili svaku ljubav prema otadžbini i otadžbinskoj crkvi, u kojoj su rođeni, kršteni i vaspitavani. Prethodnih dana, tačnije 14. oktobra, u Pantelejmonu je bila i slava, Pokrov Presvete Bogorodice, kome je posvećena jedna crkva u manastiru, i tu je bilo poklonika iz Rusije, među kojima i trojica vladika koji nisu služili, jer se tokom bogosluženja proiznosi ime patrijarha Vartolomeja. To je bilo pre odluke Moskovske patrijaršije da potpuno prekine evharistijsku zajednicu sa Carigradskom crkvom. Sada su stvari komplikovanije čak i za obične vernike, a ne samo za sveštenike, jer je zabrana primanja svetih tajni opšta za sve članove Ruske crkve. Ovo će se osetiti i u ostatku Svete Gore, jer Rusi su činili veliki broj poklonika, a usudio bih se reći da se u Rusiji ona možda najvatrenije poštuje. Bilo je iz Moskve i nekih oštrih glasova da se ne ide na Svetu Goru i uopšte svetinjama pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije. Oni su utihnuli, jer nije logično da se poklonički obilaze drevne svetinje u rimokatoličkim crkvama, poput moštiju Svetog Nikole u Bariju, ili čak džamije, na primer Velike džamije u Damasku, gde su mošti Svetog Jovana Preteče, a da se ne može u hodočašće Svetoj Gori – kaže Ranđić.

Naglašava i da ne treba smetnuti s uma da su obnovu manastira Pantelejmona i brojnih ruskih skitova i kelija pomagale Ruska crkva i država, a učestvovali su i u obnovi drugih svetogorskih svetinja. Ranđić podseća da se ovakva situacija dogodila i 1997, kada je takođe zbog sličnih događaja u Estoniji došlo do prekida opštenja Carigradske i Moskovske patrijaršije. To je tada potrajalo tri meseca.

– Svi se nadamo dijalogu koji će omogućiti da se prevaziđe i sadašnja situacija, ali se i pribojavamo, jer Ukrajinu karakterišu veoma komplikovani verski, društveni i politički odnosi i zamrznuti oružani konflikt – kaže Ranđić.

Inače, Sveta Gora uživa poseban položaj i u odnosu na duhovne i u odnosu na svetovne vlasti, pa tako i jurisdikcija vaseljenskog patrijarha nad ovom teritorijom nije ista kao na drugim kanonskim teritorijama Carigradske patrijaršije. Poslednjih sto godina – kako objašnjava naš sagovornik – položaj Svete Gore definisan je u sinergiji tri pravna akta: Ustava Grčke, Konstitutivne povelje ili statuta i Zakonodavne uredbe iz 1926, koji određuju da je ona deo Republike Grčke i da je pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršije.

– Opšta uloga patrijaršije u crkvenom poretku, tamo gde je njena kanonska i duhovna jurisdikcija, ni na Svetoj Gori ni na drugim mestima, ne može biti upitna. Druga stvar su njena ovlašćenja u odnosu na svetogorsku samoupravu: na unutrašnje uređenje i odnose na Atosu i praktične odnose Svete Gore sa spoljnim svetom. Radi pravljenja razlike, koristi se taj termin „nadzor” i on se odnosi na brigu da se među svetogorcima čuvaju dogmatski i kanonski poredak crkve. Ovlašćenja patrijaršije prema svetogorskoj samoupravi su, konkretno, da daje saglasnost na Konstitutivni statut i normativne odredbe koje donosi tzv. Dupli Sabor Svete Gore, sačinjen od igumana i predstavnika svih manastira u vezi sa duhovnim pitanjima, kao i uloga krajnje sudske instance za predmete koji nisu krivičnog karaktera, a koju vrši ili patrijarh sa Sinodom ili on određuje svog egzarha, koji tada deluje zajedno sa Duplim Saborom. Manastiri su dužni da preko Sveštene opštine patrijarhu proslede obaveštenja o izboru i razrešenju igumana i članova manastirske uprave. Kao episkop Svete Gore patrijarh se spominje u svim bogosluženjima na Atosu i daje saglasnost na posete drugih arhijereja Svetoj Gori – navodi Milivoj Ranđić.


Komentari8
85452
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Једно је било бити хришћанин у време када су хришћани прогоњени у Рисмском царству, а сасвим друго када је то постало званична религија. Од тада је то могло значити и привилегију. И све време политика и црква желе да користе једни друге то јест политика разни владари увек су покушавали да користе цркву за своје циљеве. Био је то случај не само са православним хришћанима него и са свим другим. Тако је и данас Цариградски патријарх ставио се у службу пре свега САД где сада има и богате епархије Изгледа да се сада још замислио да је он нешто слично папи у католичком свету?
Леон Давидович
Једно је било бити хришћанин у време када су хришћани прогоњени у Рисмском царству, а сасвим друго када је то постало званична религија. Од тада је то могло значити и привилегију. И све време политика и црква желе да користе једни друге то јест политика разни владари увек су покушавали да користе цркву за своје циљеве. Био је то случај не само са православним хришћанима него и са свим другим. Тако је и данас Цариградски патријарх ставио се у службу пре свега САД где сада има и богате епархије Изгледа да се сада још замислио да је он нешто слично папи у католичком свету?
Костадин
Хиландар није смео бити подвлашћен Фанару. Ево речи Св. Саве из Хиланд. типика: О СЛОБОДИ МАНАСТИРАЗаповедам свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од особних владика. И да није ни под чијим правима, ни царским, ни црквеним ни другим ничијим, него да је под једином слављеном Богородицом Наставницом, и под молитвом преблаженога и светога оца и онога који игуманује у њему. А чувати и исправљати и управљати и владати још и хрисовуљима блажених царева, којима се слободно и ничијом власти непоробљени тврђе привезује, да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никако пропасти. Ако ли ко усхте некада, у неко време, да вас на неки начин пороби , или учини под неком влашћу, или ко од клирика или од лаика, или сам игуман или ко од братије у њему, потакнут демонским искушењем, да је крив не само божанственом телу и крви Господа...него нека му је и анатема, као што рече апостол, и клетва на њем
Vesa D
..danas je nazalost a mozda i odvajkad sve to jedna industrija zasnovana na lakoci zarade na slabijim nejakim i siromasnim narodima .Vera je postala soua biznis i bilo bi racionalno sagledati tokove novca ne samo u pravoslavnom svetu nego i u ostalim muslimanski i katolickim bogomoljama i videti koliko je to skoncetrisano bogastvo ..bogastvo trutovskog tipa naspram milijarde siromasnog naroda koji jedva ima za hleba .Da li su cepanje velikih crkava nastale iz ekonomskog interesa malih popova da budu preko noci vladike pa onda politickog i svakog drugog karaktera je samo izgovor za medije i prost i naivan narod da se pomoli bogu zarad svoje duse i njihove kese....
Vladislav Marjanovic
Spajanje religije sa politikom ima samo jednu posledicu: politizaciju religije. Kad do toga dodje (a, na zalost, redovno dolazi) forma postaje vaznija od sustine. Da od toga trpe ne samo vernici vec i sama vera, to versku hijerarhiju ne zanima. Prevashodna im je jurisdikcija tj. ko koliku eparhiju ima i cije svetovne interese zastupa. Da im je vera vaznija, ne bi se osvrtali ni na ritual, ni na sukobe unutar svojih elita. Sustina hriscanstva je oprastanje, cak i protivnicima. Zasto se onda ne moliti i za njih ne bi li se vratili na pravi put? Zasto vernici moraju da placaju ceh sukobima na vrhu hijerarhija? Mozda zato sto je politizovana religija ipak samo (propagandisticki?) opijum za narod, a ne put ka oplemenjivanju duha. Cemu onda prizivanje na milosrdje kao osnovno nacelo hriscanstva ako je, kao u Nusicevoj autobiografiji, propraceno katihetinom samarcinom? Zar to nije slucaj i sa zabranom pricescivanja u crkvama pod protivnickom jurisdikcijom ako svojih u blizini nema?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja