petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:45

Cipras pokrenuo promenu Ustava Grčke ka razdvajanju crkve i države

utorak, 30.10.2018. u 20:44
(Фото А. Васиљевић)

Premijer Grčke Aleksis Cipras je na sednici poslaničke grupe svoje stranke SIRIZA obelodanio sadržinu predloga za reviziju Ustava, u kojem je najkrupnija tačka oprezan korak ka novom odnosu crkve i države koje u Grčkoj nisu razdvojene.

„Država i Crkva imaju zrelosti, mudrosti i osetljivosti da prihvate ispravljanje svog odnosa. Došlo je vreme da se Ustavom eksplicitno učvrsti verska neutralnost grčke države sa svim što to podrazumeva - regulatorno i u praksi”, rekao je premijer.

Druga predložena izmene Ustava kojih je ukupno 15, jeste ustavno uspostavljanje proporcionalnog izbornog sistema koji je u Grkoj sada mešovit i može se menjati zakonom.

Treća predložena novina je da se smenjivanje vlade oteža uvođenjem u Ustav „konstruktivnog izglasavanja nepoverenja” vladi, tako što Skupština ne može prihvatiti ni predlog za glasanje o tome, sem ako unapred, pre glasanja o poverenju, nema nekog drugog kandidata za predsednika vlade, umesto onoga o poverenju u koga treba da glasa, prenosi Beta.

Cipras je rekao da to „stvara političku stabilnost, pošto se otežava da dođe do prevremenog prestanka mandata, stvarajući uslove za četvorogodišnje političke cikluse, bez taktiziranja i uticaja vaninstitucionalnih političkih centara”.

Sledeći predlog za izmenu Ustava Grčke je da se uvede da predsednik vlade može biti samo neko od poslanika, odnosno, kako je rekao Cipras, „predsednika Vlade nužno mora birati grčki narod”, da bi se „izbeglo ponavljanje vanrednih političkih prilika u kojima se za premijere postavljaju oni koji nisu prošli kroz muku narodnog glasanja”, dodao je on.

Uz to, rekao je Cipras, SIRIZA insistira na ustavnom „garantovanju prava na referendum po narodnoj inicijativi”, ali samo za „presudna nacionalnog pitanja ili o nekom izglasanom zakonu”.

Predlog za izmenu Ustava Grčke je i uvođenje „narodne zakonodavne inicijative”, pošto sada zakone praktično može predlagati samo vlada.

Među ostalim predloženim promenama Ustava su izmena procedure izbora predsednika Republike, uz mogućnost da ga u nekim slučajevima bira i narod, a ne samo poslanici, stroži uslovi osnivanja nezavisnih institucija i regularnih tela koja su se umnožila u Grčkoj, strože regulisanje imuniteta, odnosno pravosudne odgovornosti poslanika i ministara, ograničavanje broja mandata tokom kojih neko može biti poslanik.

Cipras predlaže i ustavnu zabranu privatizacije vode i električne energije, kao i uvođenje u Ustav isključivog prava „socijalnih partnera” države da, bez njenog mešanja, sami određuju kolika će biti najniža plata - „minimalac”.

Na sve te predloge koji će uskoro biti ozvaničeni da bi počela procedura promene Ustava, stranke opozicije su listom burno reagovale.

Nabrajajući neispunjena Ciprasova levičarska obećanja i podsećajući ga da je ranije odbijao razrađene predloge za promenu Ustava‚ ukazuju da se tog posla setio tek sada, pola godine pred izbore, na kraju svog mandata, te u stvari i nema vremena ni da proceduralno pokrene promene koje sam predlaže dok „opsesivno živi u svetu iluzija” - kako je prokomentarisala levičarska stranka „To Potami” (Reka).

Sadašnji Ustav Grčke Republike je donet posle obaranja vojne diktature, 1975. godine, temeljito revidiran 1986, a delimično izmenjen i dopunjen 2001. i 2008. godine. Sastoji se od 120 članova u četiri poglavlja koja definišu Grčku Republiku, utvrđuju lična i socijalna prava čija je zaštita pojačana ustavnom revizijom 2001, utvrđuju organizaciju i funkcionisanje države, i, na kraju, sadrže posebne, završne i prelazne odredbe.

Za promenu Ustava je nadležna Skupština, ali ne smeju se menjati odredbe o obliku države - republici, i o ljudskim pravima i slobodama.

Procedura promene Ustava ima više složenih faza, uz niz rokova i glasanja, od kojih se neka moraju ponoviti da bi se potvrdilo postojanje volje za izmenu Ustava. „Zakonski ključ” je da su rokovi i višegodišnja procedura takvi da poslanički sastav Skupštine koja je pokrenula izmenu Ustava, ne može da tu izmenu izglasa i sprovede, već je to nužno posao narednog skupštinskog sastava, posle redovnih izbora, četiri godine kasnije.


Komentari21
b4784
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Par korekcija: - ne predlaze stroze regulisanje imuniteta, vec primena istih rokova zastarelosti na poslanike kao i na sve ostale, ali povecanje krivicnih dela koja podlezu imunitetu, sto svodi na prosirenje imuniteta i oslobadjanja odgovornosti - predlaze da se struja i voda ne privatizuju a njegova vlada privatizovala kompaniju za prenos struje, trenutno privatizuje kompanijeu za proizvodnju struje, prodaje rudnike uglja, odobrila privatizaciju drzavnog vodovoda, - ja bih vise volela predsednika vlade koji ima neko profesionalno iskustvo nego onog ko je preziveo muke izbora. Cipras jedino za njih zna, za radne muke je samo cuo iz price - izmene ustava ne moraju da budu posle 4 godine, samo drugo glasanje skupstine novog sastava. ako je prvo glasanje bilo na kraju jednog mandata drugo moze biti na pocetku drugog.
nikola andric
Da je Grcka primljena u EZ uprkos ''ekonomskih razloga'' je poznato ali da Grcka nije zadovoljila pravne uslove takozvane ''pravne drzave'' odnosno uslov '' sekularne drzave'' po kome je crkva iskljucena iz politicke vladavine je nekako precutano. Dakle ''evroska pravna cuda'' sada mozemo videti u Madjarskoj i Poljskoj u kojima je nezavisna sudska vlast ukinuta. U Italiji u kojoj je evropska finansiska disciplina u kontekstu odrzavanja vrednsoti evra izgleda potpuno nepoznata. EZ ''logika'' je izgleda : ''postani clan pa radi sta zelis'' . U navedenom okviru srpska poglavlja izgledaju i mucno i smesno.
Славко
Ни Србији не би шкодило да има једног Ципраса!
danilo obradovic
Grcka u mnogim segmentima javnog zivoda kasni za ostalima .Desavanja u toj drzavi kazuju da su daleko od pristojnosti .Napredak ide jako sporo .
Zlatko S P
,,Држава и Црква имају зрелости, мудрости и осетљивости да прихвате исправљање свог односа. Дошло је време да се Уставом експлицитно учврсти верска неутралност грчке државе са свим што то подразумева - регулаторно и у пракси”, рекао је премијер".PS Sta to Znaci? Znaci Teror Sekularne Drzave Ustavom! Ako Sindikati I njeni lokali imaju pravo da budu deo Politickog Procesa,a zasto ne, i Vernici I Crkva? Grcka Crkva je ;Foundig Father Grcke Drzave ,i Ona je Dinastija Grcke Drzave .Ako Saudiska Dinastija ima pravo ,da bude dinastija Saudiske Arabija,zasto da ,Grcka Crkva ne moze da bude Dinastija Grcke Drzave?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja