ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 31.10.2018. u 11:26

Srbi pojedu od pet do sedam kilograma ribe godišnje

Здравље људи директно је повезано са конзумирањем рибе (Фото И. Милутиновић)

Stanovnik Srbije prosečno pojede svega od pet do sedam kilograma ribe godišnje, a nešto više ove namirnice nađe se na trpezi samo onih koji žive blizu Save i Dunava.

To je znatno manje u odnosu na potrošnju ribe na svetskom nivou, koja je odavno premašila količinu od 20 kilograma po stanovniku godišnje.

Ipak, Srbija je rekorder u potrošnji ribe u jednom danu – a to je slava Sveti Nikola budući da najviše Srba slavi baš tu slavu.

Zdravlje ljudi direktno je povezano sa konzumiranjem ribe kao namirnice, kaže samostalni savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Mirjana Miščević i ističe da je ribarstvo grana koja ima velike šanse za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već i u prerađivačkoj industriji.

Miščević ističe da je poslednjih godina primetan pad proizvodnje u ribarstvu i porast proizvodnje u preradi.

Ipak, da bi se iskoristili svi potencijali ovog sektora u Srbiji važno je da se ribnjaci oslobode plaćanja vodnog doprinosa, ukazala je sagovornica Tanjuga.

„Prerađuje se morska riba, imamo i rečne ribe, fabrike su spremne da prerađuju i rečnu ribu ali dok se ribnjaci ne oslobode vodnog doprinosa koji je visok to neće biti moguće, a ako bi se to učinilo intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu”, objašnjava sagovornica Tanjuga.

U Srbiji ima 120 registrovanih ribnjaka, ali je dosta onih koji nisu registrovani.

„Potencijali su veliki i imamo šanse za otvaranje novih ribnjaka, ali osnovno je da se oslobode vodnog doprinosa kako bi se zainteresovali svi oni koji žele da oforme nove ribnjake. Postoji zemlja koja se ne koristi u Banatu a koja bi mogla da se koristi za postavljanje novih ribnjaka”, rekla je ona.

Miščević je navela i da je važno usklađivanje Pravilnika o kvalitetu riba rakova školjki, puževa i njihovih proizvoda sa pravilima EU i na taj način omogući slobodan plasman pojedinih vrsta riba na tržištu.

To bi praktično omogućilo firmama koje se bave uvozom ribe da mogu da prošire svoj asortiman.

Srbija je prošle godine uvezla više od 30.000 tona ribe u vrednosti od oko 90 milijardi dolara, a izvezla ribe u vrednosti od 15 miliona.

Trenutno raspolaže sa 8.290 hektara šaranskih ribnjaka, a na površini od 62.281 kvadratnih metara nalaze se pastrmski ribnjaci.

Proizvodnja ribe je najvećim delom skoncentrisana u Vojvodini.

„Postoje uslovi za zasnivanje 200.000 hektara šaranskih ribnjaka, što jasno pokazuje da su mogućnosti za razvoj ribarstva velike, ali nedovoljno iskorišćene”, ističe Miščević.

U Srbiji je 2017. godine prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvedeno 5.070 tona konzumne ribe u ribnjacima.

Od toga je 4.148 tona u šaranskim i 922 tone u pastrmskim ribnjacima. Ulov privrednih ribara iznosio je 590 tona dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.618 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2017. godini dostigli su 7.278 tona. Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2017. godini bio je tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz smanjen za 12 odsto.

U prošloj godini najviše smo uvozili ribe i prerađevina od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda a najviše smo izvozili u Italiju, BIH i Nemačku.

„Prerada ribe kod nas je u usponu, izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima. Povećana je prerada lososa koji se najviše uvozi iz Norveške”, objašnjava sagovornica.

Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza. U ukupnom izvozu, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci 2017. godine evidentiran je rast izvoza od 20 odsto.

Kada je reč o tome šta su problemi koji su viđeni u ovom sektoru, Miščević je navela da je jedan od njih to što u resornom ministarstvu ne postoji sektor za ribarstvo, što će reći da je potrebno da se unaprede administrativni kapaciteti.

„Neophodno je urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing. Red u ribarstvu se može uvesti tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe”, rekla je Miščević.

Važno je da se obavlja kontrola nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, ističe.

„U procesu harmonizacije neophodno je uspostavljanje sistema za korišćenje EU fondova u ribarstvu. Takođe je neophodno izmena zakonodavstva u pogledu standarda i kvaliteta proizvoda i prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva kako bi se osigurala pravilna implementacija uredbi”, ukazala je Miščević.

U usklađivanju sa EU zakonodavstvom neophodno je podizanje administrativnih kapaciteta, zaključila je sagovornica.

Komentari4
fc78f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srbi su neodgovorni prema zdravlju
400 grama smrznute ribe 480 rsd u Tempu. Prijatno Srbi sa mesečnom platom od 250 eur i manje.
stanislavsr
Nema šanse. Manje.
Zlatan
U tu statistiku ulazi svakako pojedena riba u restoranima i koja cini 20-30 % sveukupno pojedene ribe. Ako se uzme u obzir da su stranci takodje jeli ribu ispada da obican Srbin ne pojede vise od 3-4 kg ribe na godinu sto je ispod svakog Evroposkog proseka nekoliko puta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja