Nakon neuspeha Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na pokrajinskim izborima, najpre u Bavarskoj, a potom i u Hesenu, Angela Merkel je poručila da se više neće kandidovati ni za mesto kancelara Nemačke ni za predsednika partije. Prema informacijama medija kao jedan od kandidata da je nasledi na čelu stranke, čiji prvi čovek će biti poznat posle izbora u decembru, pominje se Fridrih Merc (62), nemački advokat i političar.

Radi se o nekadašnjem članu Evropskog parlamenta (1989-1994), Bundestaga (1994-2009) i lideru parlamentarne grupe CDU i njene sestrinske bavarske partije Hrišćansko-socijalne unije (CSU) (2000-2002) koji je nakon napuštanja politike radio u brojnim kompanijama. Od 2009. je član neprofitne organizacije „Atlantski most”, grupe uticajnih političara i rukovodilaca, koji je posvećen jačanju veza između Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke. Posvećen je trans-atlantskom partnerstvu zbog čega se smatra da bi mogao da bude odlična spona sa Trampovom administracijom.

„Fridrih Merc je verovatno jedan od Nemaca koji je najbolje povezan sa Vašingtonom”, rekao je Jan Kalmorgen, konsultant za politički rizik.

Merc od januara 2016. radi kao šef operacija „Blekroka”, najveće svetske korporacije za upravljanjem investicijama, upravljanje rizicima i savetodavne usluge, za područje Nemačke. Ovu američku korporaciju mnogi nazivaju i „kompanijom koja poseduje svet” pošto ima udela u skoro svakoj važnoj firmi i raspolaže sa 6,29 biliona (6.290 milijardi) dolara.

„Blekrok” su osnovali Leri Fink, Robert Kapito, Suzan Vagner, Barbara Novik, Ben Golub, Hug Frater, Ralf Šlostejn i Kejt Anderson 1988. godine u Njujorku. Pre toga Fink, Kapito, Golub i Novik su radili zajedno u „Prvom Bostonu”, na hipotekarnom tržištu hartija od vrednosti, koji je zbog pogrešnih Finkovih procena izgubio sto miliona dolara.

Zgrada „Blekroka” na Menhetnu (Foto Vikipedija)

Tokom tri decenije postojanja „Blekrok” je postao najveći svetski investitor kao i najveći pojedinačni deoničar u kompanijama kao što su „Epl”, „Mekdonalds”, „Nestle”, a poseduje najmanje pet procenata „Majkrosofta”, „Fejsbuka”, „Hjulet-Pakard”-a. Kompanija posluje sa 70 kancelarija u 30 zemalja, a ima klijente u ukupno sto država. Zbog svoje moći, kao i veličine i obima svojih finansijskih sredstava i aktivnosti nazvan je najvećom svetskom „bankom u senci”.

Pre pet godina „Ekonomist” je pisao da „Blekrok” direktno upravlja imovinom u vrednosti od 4,1 biliona dolara, a da putem sopstvene platforme za trgovanje „Aladin” nadgleda još 11 biliona dolara.

„Danas je „Blekrok” multinacionalna korporacija koja se bavi investicionim menadžmentom koja ima širok spektar klijenata, od arapskih stabilizacionih fondova do neiskusnih investitora koji ulažu minimalno, a koji ostvaruju milijarde dolara provizije.

U poređenju sa mnogim bankama koje cvetaju samo zahvaljujući državnoj darežljivosti, ova korporacija je sama zaslužna za svoj uspeh. Za razliku od banaka „Blekrok” samo upravlja tuđim novcem. On ima kontrolu nad ulaganjima koja drži u ime drugih, što mu daje veliki uticaj, ali ne zadržava dobit, niti trpi gubitke na njima. Dok banke padaju ako njihova imovina izgubi i delić svoje vrednosti, „Blekrok” može da izdrži daleko veće potrese. Moćno oružje koje ima je svakako njegova sveobuhvatna platforma za trgovanje „Aladin”.

„Aladin” je središnja baza za vođenje finansijskih podataka, uključujući pozicije, transakcije, cene, bezbednost podataka i analitiku. Ovaj pristup osmišljen je kako bi se uklonio suvišan unos podataka, poboljšao integritet podataka i znatno smanjio operativni rizik, a istovremeno povećala operativna moć i doslednost. Oni koji nadziru najveće svetske bazene novca u finansijskom svetu makar delimično gledaju kroz vizuru „Blekroka”. Oko 17.000 zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima, stabilizacionim fondovima i drugim finansijskim kompanijama oslanjaju se na „Blekrokove” analitičke modele koji im služe kao vodič prilikom investiranja”, pisao je tada „Ekonomist”.