subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:52
INTERVJU: Aleksandar Popovski, reditelj

Balkan odavno nema svoj žanr

To je svet korupcije, kriminala i prevara i on nije dostojan da bude opevan u pesmi. Ko hoće da peva – eno mu gusle
Autor: Borka Golubović-Trebješaninsreda, 31.10.2018. u 16:58
Александар Поповски (Фото: Анђелко Васиљевић)

Komad „Dopler” norveškog autora Erlenda Lua je kritika potrošačkog društva, obojena humorom i ironijom. Makedonski reditelj Aleksandar Popovski upravo je režirao ovo delo na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Koproducent predstave „Dopler” je novosadski Centar za razvoj vizuelne kulture. Dramatizaciju je uradila Nikolina Stjepanović, scenograf i kostimograf je Magdalena Vlajić, a koreograf Ista Stepanov. Junake Erlenda Lua tumače: Strahinja Bojović, Radoje Čupić, Jovana Stipić, Isidora Vlček, Nikola Pudar, Nenad Pećinar, Aleksandar Gajin, Milorad Kapor, Jovana Balašević, Igor Pavlović.

Andreas Dopler napušta dom u Oslu i odlazi da živi u prirodi izražavajući protest protiv potrošačkog društva i perfekcije koju društvo nameće. Zašto ste ovo delo odabrali za novi susret sa novosadskom publikom?
„Ne volim ljude. Ljude volim kao ideju. Kada počne da se materijalizuje, postane mi loše. Problem u ljudima je kada napune prostor, ne vidiš više prostor, vidiš samo ljude. Ljudi definišu pogled. I onda se stvara iluzija da su ljudi važniji od svega ostalog na zemlji.„ Ovo je samo jedna od teorija koju Dopler zastupa. On je u principu hedonista. Bori se za slobodu i zakone prirode, ali nije previše konsekventan ni u čemu. Koristi se poznatim stvarima samo na način kako njemu odgovara. Kada sam video da koristi citate iz pisma poglavice Sijetla, koji govori o zemlji i životinjama, shvatio sam princip po kojem on funkcioniše.
 

Koliko vam je blizak Erlend Lu?

Jako se veselim što sam ga upoznao. Mi smo generacija i imam osećaj da ga jako dobro poznajem. Reference koje koristi su kao da smo rasli u istom naselju. Ploče, muzika, filmovi koje spominje su oni koji su nas odredili kao generaciju. Zato i negde razumem i volim Doplera jer je to lik koji najbolje definiše našu generaciju. Mi smo ljudi koji su menjali ovaj svet, koji su izveli promenu koja je nastala početkom devedesetih. Mi smo post-pank generacija koja je negirala. Negirali smo sistem, vlast, rat, svet oko sebe. To je bio neki naš početak, ali se kasnije negacija pretvorila u misao sama za sebe. Danas ljudi misle da je negacija pravac, a ne samo faza. Umetnik je uvek stvarao i to ga je razlikovalo od svih ostalih. Stvarao je i kada je gorelo i kada su besneli ratovi i kada je sve izgledalo beznačajno. Jer smo samo na taj način pokazivali da ovaj svet ima i lepu stranu lica. Dopler je predvodnik jednog takvog pokreta.


„Laž je divno sredstvo koje mnogi suviše retko koriste…”, kaže Dopler, pasionirani biciklista, muškarac u najboljim godinama… Šta to muči čoveka koji potiče iz bogate Norveške? Po čemu je sličan balkanskom čoveku?
Dopler se trudi da izbegne i pobegne od briljantnosti. On je vojnik koji kreće u sveti rat protiv briljantnosti i protiv gluposti. On je meni kao neki moderni Don Kihot koji nema Sanču Pansa nego losa Bonga. Stereotip je da neke druge ljude muči sterilnost uređenih zemalja u kojima žive, a da nas muči ludilo balkanske birtije. Kad te boli zub – boli te zub. Nije važno da li si Šveđanin ili Bugarin. Bol je isti za sve nas. Razlozi za bol i definicija tih razloga jesu različiti. Neki narodi je prvo potraže u sebi, a neki prvo u drugima. Dopler izvrće poznate teorije i postavlja ih u novi kontekst. Nije on nikakav autentični principijelni revolucionar koji ima čvrste stavove po svakom pitanju. Ne podnosi desničare, ali se podjednako zeza sa levičarima. Taj pojednostavljeno podeljeni svet na levo i desno smatra zaostalim. Sebe i svoje potrebe stavlja u centar sveta. Mi možemo reći da je Dopler egoista. Nekoliko puta sam čuo pitanje da li je on lik koji je blizak nama, što mislim da je isto stereotip i da mi sebe vidimo samo u harmoniji ili stalnom konfliktu sa sistemom koji vlada. I to mislim da je pogrešno jer je čovek mnogo toga i mnogo više od nacionalne pripadnosti, ideološke opredeljenosti i profesionalne edukacije.

Kod nas se često prepričava kao pouka da su stari Norvežani učili svoju decu da sve čuvaju. Koja priča, pouka se na Balkanu prenosi sa kolena na koleno?
U svakoj priči ono što je važno jeste to kako se ona završava. Da li na kraju pobedi ono što je dobro? Da li na kraju pravda trijumfuje? Da li se pokaže da se zločin ne isplati? E, sad, danas je jako teško dokazati šta je to što je dobro. Ono što je za jednog dobro za drugog može da bude loše. Kao na primer… Bio neki čovek koji je napravio jedno jako dobro pozorište. Onda je jedan drugi odlučio da to nije važno i oterao tog čoveka. Njemu to dobro nije bilo dobro. I sad ta priča nema kraja. I sve naše oči su uprte ka tome kako će se ta priča završiti.
Nadam se da će se ta priča završiti dobro i onako kako dobre priče zaslužuju – da onaj koji je pogrešio ode, a da onaj koji je dobro radio bude vraćen. Priče o ljudima koji rade dobro moraju biti sačuvane jer jedino tako stvari dobijaju smisao. Zamislite sada nekog ko dođe posle Hubača i počne iznova. Koja je njegova motivacija da stvori nešto kvalitetno ako zna da je svejedno kako radi? Na ovoj priči može mnogo toga dobrog da se desi ako ona dobije svoj hepiend. Ako na kraju priče možemo uzviknuti – ima pravde! Dobro ispričane priče su jako važne jer one definišu sve narode za periode u kojima su se desile.

Našu balkansku svakidašnjicu kvalifikovali su kao politički triler, pa grotesku, onda komediju apsurda, zatim tragediju. Koji, po Vašem mišljenju, žanr sada „igramo”?
Gledao sam sliku iz Lidla kako ljudi grabe piletinu. Koji je to žanr? Naša balkanska svakidašnjica odavno više nema svoj žanr. Toliko toga smo videli i naslušali se i rekli da je ovo dno i da nema goreg. Sve pesme, sve knjige, sva muzika, svi filmovi, sve pozorišne predstave, koliko god smo pokušavali da uhvatimo za vrat tu aždaju, toliko mi se čini da smo gubili sebe. Jednostavno, svaki put kada bismo nekim delom odrezali jednu glavu, pojavile bi se tri nove. Najverovatnije odgovor nije u rezanju glava. Što više gledamo u ambis, to više ambis gleda u nas. Mislim da se moramo okrenuti drugim temama. Dok su drugi godinama stvarali, mi smo potrošili godine na prikazivanje i pokazivanje balkanske svakidašnjice. Vreme je da priznamo da tamo nema ništa. To je svet korupcije, kriminala i prevara i on nije dostojan da bude opevan u pesmi. Ko hoće da peva – eno mu gusle. Poštujem svačiji napor i svačiju borbu za dokazivanje i pokazivanje istine. Ali, ja u tome više neću da učestvujem. Kada me pitate koji je to žanr – mislim da je to najgori.

U svojim delima bavite se kritikom savremenog društva. Šta trenutno zaokuplja Vašu pažnju na globalnom planu?
Pre dva meseca sam postao umetnički direktor Drame u nacionalnom pozorištu u Mariboru. Proputovao sam puno, video još više i sreo mnogo drama i likova u ovih 25 godina koliko radim kao nomadski reditelj. Od Istanbula na istoku do Stokholma na severu sreo sam ansamble, glumce, pisce, reditelje… Poželeo sam da to podelim sa nekim. Maribor mi je ponudio mogućnost za to i sada radim na tome da sva ta iskustva podelim sa njima. Da tamo stvorim pozorišni svet u kojem ću spojiti sve svoje priče i prijatelje. Čeka me uzbudljiv projekat i moram da priznam da se puno radujem. U ovom trenutku, to je jedina stvar koja zaokuplja moju pažnju.


Komentari2
cec2c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svašta
Šta to znači? Zašto bi imao? Balkan nije jedinstveno kulturno područje i n emože imati svoj žanr.
Simon Saivil
Odlican komentar. Cestitam, zaista! Balkan, kao koncept, je dozivio da tako kazem retrospektivnu metamorfozu. Nekad je Balkan bio uglavnom geografski pojam. Prije nego sto je dobio geo-politicko znacenje zamjenjen je Jugoslavijom. Neki su se, ponekad, pozivali na kulturne, geo-politicke ramifikacije Balkana i za vreme Jugoslavije. Hrvati i Slovenci su se tome bucno protivili, insistirajuci da nisu dio "balkanske kulture." Razaranjem Jugoslavije u zadnjem ratu Zapad je navalio, oblaporno, da ozivi taj koncept koji svodi narode bivse Jugoslavije na polu-divlja plemena koja Zapad treba da prosvjet(l)i i oplemeni. Nazalost veliki broj Srba, koji, iako nisu nisu zacetnici ideje jugoslovenstva, su stvaraoci Jugoslavije (i prve i druge) sada mahom govore o Balkanu i to u kulturnom, istorijskom i geopolitickom smislu. Otuda i jedna velika laz: neologizam zapadni Balkan, koji podrazumjeva Srbiju, iako je Srbija istocno i kulturno i geografski.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja