ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 31.10.2018. u 20:00 Milenko Pešić

I bitkoin kriv za globalno zagrevanje

Istraživanje časopisa „Nejčer” upozorava da „rudarenje” najpopularnije kriptovalute može do 2043. godine da podigne temperaturu iznad katastrofičnog praga od dva stepena Celzijusa
О коликој потрошњи електричне енергије је реч сликовито говори податак да „рудари” биткоина широм света потроше двоструко више струје него Србија (Фото Пиксабеј)

Nisu više samo od ekologa omrznuti ugalj, gas i nafta odgovorni za globalno zagrevanje. Nova opasna pretnja po klimatske promene stiže od još jedne „rude”, ali ovog puta ne fosilne, već digitalne, iskopane uz pomoć računara. Samo bitkoin može da podigne globalnu temperaturu iznad katastrofičnog praga za više od dva stepena Celzijusa do 2034 godine ukoliko se upotreba kriptovaluta budu širila dosadašnjim tempom, pokazuje najnoviji izveštaj objavljen u uticajnom naučnom časopisu „Nejčer”.

„Biće vam oprošteno ako niste upoznati  sa činjenicom da digitalne valute mogu uništiti našu planetu. Šest meseci ranije ni ja to nisam znao”, kaže Kamilo Mora, vodeći istraživač na ovom projektu za magazin „Forbs”.

Kada je Kati Taladej predložila da zajedno urade analizu koliko bitkoin emituje štetnih gasova u atmosferu, Mora je pomislio da se šali. Delovalo mu je to kao neka video-igra.

Ali, istraživanje je otkrilo da kriptovalute i te kako otežavaju projektovani cilj da se globalno povećanje temperature drži ispod dva stepena Celzijusa. Samo u prošloj godini zbog „rudarenja” bitkoina imali smo posledicu da je u atmosferu ispušteno 69 miliona tona ugljen-dioksida. Mora kaže da su to brojevi od kojih se vrti u glavi i svakoga treba da zabrinu.

„Kako bitkoin postaje sve popularniji, zahtevi za energijom dramatično povećavaju. To znači da za dve decenije samo korišćenje ove kriptovalute ne računajući druge faktore može podići temperaturu na Zemlji u proseku za dva stepena”, opominje ovaj istraživač.

Pojedini kritičari, kako piše „Forbs”, sumnjaju u ovakvu apokaliptičnu računicu, jer je po njima teško izračunati potrošnju energije, pošto je mreža „rudarenja” za bitkoinom disperzovana. Međutim, portal „Digikonomist”, koji prati indeks potrošnje energije bitkoina, pokazuje da je dostigao neverovatnih 73,12 teravat-sati (jedan teravat-sat ima deset miliona megavat-sati). O kolikoj potrošnji električne energije je reč slikovito govori podatak da „rudari” bitkoina širom sveta potroše struje više nego godišnje jedna Češka (67,3 teravat-sata) ili Austrija (72 teravat-sata). Kada je u pitanju poređenje sa Srbijom (32,2 teravat-sata), gde takođe ima „bitkoin rudara”, to je više nego dvostruko.

Ali osim „rudarenja” i trgovanje kriptovalutama troši puno struje. Prema poslednjim podacima, samo jedna bitkoin transakcija „košta” čak 819 kilovat-sati električne energije.

Kamilo Mora ne isključuje mogućnost da ćemo u bliskoj budućnosti ovladati tehnologijom koja će proizvoditi električnu energiju bez emisije štetnih gasova, ali dodaje da se ipak ne treba kockati s planetom. Prema predviđanju Međunarodne energetske agencije, između 55 i 65 odsto struje do 2040. godine i dalje će dolaziti iz fosilnih goriva – uglja, gasa i nafte.

Trgovanje kriptovalutama je prošle godine izazvalo pravu histeriju širom sveta, nalik „tulipomaniji” kada su Holanđani u 17. veku poludeli za lalama koje su stigle iz Srednje Azije, što je dovelo do vrtoglavog rasta cena lukovica. Samo jedan bitkoin je prošle godine dostizao cenu do 12.000 dolara, a u aprilu 2010. mogao se kupiti za 0,003 američka dolara. U međuvremenu je cena bitkoina pala i sada iznosi oko 6.300 dolara.

Ali, kako trgovanje kriptovalutama troši toliko električne energije?

Ova najpopularnija kriptovaluta nema centralnu banku, reč je zapravo o decentralizovanoj mreži. Kupovine bitkoina generišu ogromne blokove podataka na računarskoj mreži. To se može uporediti s nekim kompjuterskim folderom koji u sebi sadrži komplikovani matematički problem kao ključ za otkrivanje šifre. Bitkoin rudar mora da poseduje moćan procesor koji je neophodan da softverski otkrije tu šifru i tako verifikuje bitkoin. Suština je da ceo taj komplikovani računarski proces koji se odvija preko interneta zapravo troši nezamislive količine energije. Portal „Digikonomist” procenjuje da će ove godine „rudari” u potrazi za bitkoinom potrošiti 3,67 milijardi dolara na struju. A ta količina električne energije bila bi dovoljna za snabdevanje više od 6,7 miliona američkih domaćinstava.

Komentari9
65488
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ксенија из НС
Не знам како је на глобалном нивоу али на микро нивоу веома добро осетимо топлоту коју емитују "рудари" у једном локалу у нашој згради, где вентилатор за хлађење као и сами процесори,ако се тако зову раде 24/7 и нико им ништа не може.
yrraf
Ja veću nebulozu od ove "analize" u životu nisam pročitao. Hajde da se upustimo u najbanalniju analizu ove besmislene studije: Dakle, rudarenje i transakcije kripto valutama troši električnu energiju i zagađuje planetu što zna svako ko ima gram mozga. E sad, pitanje za "mozgove" iz Forbs-a: "Da su te iste transakcije izvedene preko klasičnih sistema plaćanja (bankarski serveri, bankomati, klasično plaćanje kešom na kasi i sl. ) koliko bi struje bilo potrošeno i koliko CO2 emitovano u atmosferu? Više ili manje nego upotrebom kripto valuta?" Nemam tačne podatke, ali mi se čini da bi to bilo u najmanju ruku isto a verovatno više. Prosto uračunajte potrošnju energije bankarskih servera, bankomata, kasa, uračunajte energiju i emisije potrebne da se odštampa ili iskuje papirna novčanica ili novčić bilo koje valute pa onda još dodajte energiju i CO2 za transport brojanje i kontrolu istih. Transakcije kripto valutama zamenjuju klasične transakcije i pritom verovatno troše manje energije (nema zvaničnih podataka za to ali logika kaže da automatizacija i povećanje brzine a smanjenje cene nekog procesa uglavnom nose i uštedu energije. Odjednom je perspektiva drugačija zar ne? Polu-istine su opasnije od neistina.
Sinko
Bankarske transakcije su centralizovane, neko odgovara za tačnost transakcije pa je samim tim i količina razmenjenih podataka mala. U proseku bankarska transakcija košta par centi, možda još par centi ako uračunate i troškove manipulacije gotovinom, banke sigurno ne bi radile na svoju štetu. Sa druge strane razmislite koliko košta par stotina kilovata električne energije potrebne za kripto krš transakciju. Kripto valute su ekološka katastrofa i sigurno neće opstati u sadašnjem obliku, u suprotnom sleduje im možda i zakonska zabrana. Blok čejn tehnologija sigurno opstaje jer u nekim slučajevima prednosti su mnogo veće od troškova.
Vladislav T.
Површност и незнање су криви за глобално загревање(читај затупљивање).
ima još
Sada će i pasulj da okrive...
Саша Микић
Мене више занима ко стоји иза свега тога и ко је уз помоћ тога направио од интернета суперкомпјутер. Ко и каква прорачунавања врши помоћу тих силних процесора и успут пребацује трошкове за опрему и утрошену струју на тзв. ''рударе'' биткоина. Дафина и Језда су мала деца у односу на ово.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja