utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:14
FORMULE ŽIVLjENjA

Uvreda i uvređenost

Osećanje nastaje kao posledica procene da nas neko nedovoljno ceni, poštuje, omalovažava, ponižava, čak prezire, ali da li je to zaista tako – nekada će procenjivati nama bliske osobe, a nekad i sud
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 05.11.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Osećanje uvređenosti je važno upravo zbog toga što bitno utiče na međuljudske odnose. Ono nastaje kao posledica procene osobe da je neko drugi, pojedinac ili grupa, nedovoljno ceni, ne poštuje, omalovažava ili ponižava. Ljudi se uvrede onda kada procene da ih neko drugi neopravdano prezire.

Osećanje uvređenosti je subjektivno jer nastaje tako što uvređena osoba upoređuje svoju predstavu o tome koliko vredi s načinom na koji se prema njoj ponašaju drugi. Kada neko ima grandioznu sliku o sebi, tako da precenjuje svoju važnost, on će biti uvređen zbog svakog ponašanja koje nije u skladu sa njegovim očekivanjima da mu bude pružen kraljevski tretman. U krajnjem slučaju, osoba će biti uvređena zato što se svet na ponaša na način na koji ona smatra da je dužan da se ponaša.

Opravdana reakcija

Zato su potrebni kriterijumi na osnovu kojih možemo zaključiti da li je nečije osećanje uvređenosti opravdano ili je neopravdano – da li je adekvatno ili neadekvatno. Za takvu procenu je potrebno videti na koje tuđe ponašanje reaguje uvređena osoba i ustanoviti da li je zaista postojala uvreda ili nije. Kada po mišljenju neutralnog posmatrača postoji uvreda, tada je osećanje uvređenosti opravdano.

Problem s posmatračima je u tome što često nisu neutralni već su emotivno vezani za uvređenu osobu kao prijatelji, supružnici ili članovi porodice. Ukoliko se glava porodice uvredi zato što na svadbi nije dobila sto koji je bliži mladencima, već onaj koji je blizu toaleta, verovatno će dobiti podršku od drugih članova porodice.

Kao i u drugim stvarima u kojima ljudi ne mogu da se slože oko nekog važnog pitanja, postoji sud koji treba da presudi da li je nekome nekim rečima ili postupkom zaista narušena čast i dobro ime, i ako presudi da jeste, da odredi da se druga strana javno izvini i eventualno nadoknadi štetu.

U vreme kada je postistina zavladala kulturnim miljeom Zapada, pojavio se novi trend koji prodire i kod nas, uključujući delovanje nekih državnih institucija. Njegova suština je u tome da nije važno šta je drugi rekao ili uradio, važno je da se neko oseća uvređenim. Samo osećanje uvređenosti, bez obzira na to da li je adekvatno ili neadekvatno, postalo je dokaz samo po sebi da je neko žrtva vređanja. Takav dokaz se ne preispituje, već služi za napad na onoga ko se usudio da „vređa” i „diskriminiše” nekog drugog. Ide se dotle da se neke činjenice, dakle istiniti podaci zabranjuju kako ne bi „uvredili” ovu ili onu populaciju.

Svakako da su drugi ljudi važni, da je potrebno uvažavati dostojanstvo i prava drugih ljudi, kao i njihova osećanja. Ali to ne može biti jedini princip u međuljudskim odnosima, ma koliko država to zahtevala od svojih građana. U svakoj grupi, zajednici ili društvu pojavljuju se konflikti i ljudi treba da imaju slobodu govora da bi izrazili svoje mišljenje i ono što im smeta. U situaciji kada svako može da se uvredi kada čuje ono što mu se ne sviđa ma koliko to bilo istinito, i da zahteva proganjanje strane koja ga je „uvredila”, nastaje jedna diktatura političke ispravnosti u kojoj je svaki konflikt zabranjen, a svako drukčije mišljenje progonjeno.

Priprema za odraslo doba

Škole bi trebalo da pripremaju decu za odrasli život. Svako će u svom odraslom životu doživeti da ga neko uvredi i svako mora razviti mehanizme da se nosi sa tim. Mentalno zdravlje odrasle osobe podrazumeva njenu sposobnost podnošenja činjenice da se neće dopasti nekim ljudima, da će se neko prema njoj postaviti kao neprijatelj, da će je neko neopravdano prezirati ili mrzeti. Kada škole zbog ideologije političke korektnosti, u cilju sprečavanja „vređanju ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti” prete kaznom premeštanja iz škole ili prekida školovanja, one zapravo zabranjuju deci pravo na socijalni razvoj.

Deca su u procesu socijalizacije koji podrazumeva njihovu evoluciju od toga da na uvredu reaguju udarcem, kasnije kontrauvredom, sve do razvojnog stadijuma kada konflikte razrešavaju iz pozicije samopoštovanja i poštovanja drugog. Kada u školama vlada ideologija prezaštićivanja, od njih se ograđuju odrasli koji neće biti u stanju da se nose sa izazovima odraslog života.


Komentari5
f659a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mira Majstorovic
Ne slazem se u potpunosti da smo preosetljivi. Sta je sa ljudima koji nam cine uvrede. Kako oni kao deca nisu naucili mehanizme da ne vredjaju druge, vec naprotiv cine te stvari i kao odrasle osobe. Pricam iz licnog iskustva, kao zrtva mobinga jednog psihopate koji je tvrdio da me ne vredja i ponizava, vec da sam ,,preosetljiva,,. Posle prijave je priznao jer nije imao izbora zbog svedoka. Preostalo mu je kao moralna satisfakcija da deli ovakve tekstove i opravda svoje postupke. Da li je on u stanju da se nosi sa izazovima odraslog zivota kad mu je u petoj deceniji blaza bolest majke izgovor za takvo ponasanje. Volela bih jedan tekst i o takvim ,,moralistima,, od gospodina Milivojevica, koji poput njega stvaraju sliku o sebi tako sto dele na face-u sve ono kakvi nisu u stvarnosti.
Вукица
З. Миливојевић се и овим текстом, користећи чисту логику и здрав разум, супротставља новокомпонованим "васпитачима" свих врста, у намери да, отварајући очи родитељима, првенствено заштити децу, и помогне да израсту у нормалне, самосталне, одговорне људе, научене да се ухвате у коштац са свим животним изазовима. Штета је само што, судећи бар по објављеним коментарима, његови савети не допиру до оних којима су најпотребнији...
Sandra
Sjajna tema!! Nazalost, mnogi nisu dovoljno emocionalno pismeni bas zbog prevelike zastite (veza I vezica kojima su ih roditelji stitili) roditelja I onda stalno ocekuju d aim drugi''peze'' I budu fini… a onda kad naidju na ljude koji imaju svoj stav I znaju dokle ce trpeti..e tada su im drugi krivi. Em preveliko misljenje em zastita, em emoc. nepismenost...I tako na kraju nemaju ni jendog prijatelja.
Mara M.
I ovom pitanju treba posvetiti pažnje i to ne samo pojedinac nego i vlast,kao država koja uredjuje odnose u društvu a to se na moju žalost uopšte ne dogadja, bar ne ide u pravom smeru. Opametimo se dok je vreme.
Anna - sociolog
Bravo za članak. Upravo je na tom nerazlikovanju zasnovana celokupna ideologija "političke korektnosti" koja podmuklo zabranjuje zdrave društvene konflikte i ukida slobodu govora.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja