utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 01.11.2018. u 17:14

Otkrivanje spomenika kralju Petru u Novom Sadu 25. novembra

Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића 1904. (Фотодокументација Политике)

NOVI SAD - U toku je izgradnja spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću na novosadskom Trgu republike, koji će biti svečano otvoren tokom obeležavanja 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbije.

„Od 1938. godine nije se na ovakav način obeležavao ovaj važan datum. Program, koji će trajati dva dana, održava se 24. i 25. novembra”, rekao je za Tanjug, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

Prema njegovim rečima, svečano otvaranje spomenika je planirano za centralni deo događaja, 25. novembra i već sada dolazak su potvrdile delegacije iz Rumunije, Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Italije, Rusije i Kine.

„Gradska uprava Grada Novog sada je zadužena za spomenik, koji se trenutno postavlja, a očekujemo da se do 22. novembra svi radovi privedu kraju. U toku je završna faza, ne postoji nikakvo kašnjenje i verujem da ćemo spremno dočekati ovaj jubilej”, istakao je Mirović.

Kako su za Tanjug, iz kabineta gradonačelnika Novog Sada rekli, spomenik kralju Petru I predstavljaće ujedno i spomen Oslobođenju i ujedinjenju iz 1918. godine.

Odbor za postavljanje spomenika kralju Petru I traži da izgled spomenika bude urađen u realističkom prikazu kako bi se zadovoljila umetnička forma epohe u kojoj je kralj živeo, ali i kako bi se na dostojan način ukazalo poštovanje prema njegovom liku i delu.

U postupku javne nabavke za dizajn, Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije je za usluge izrade idejnog rešenja spomenika kralju Petru I Karađorđeviću dodelila ugovor vajaru Zoranu Ivanoviću iz Beograda.

Ivanović je, prema svom idejnom rešenju, izradio gipsani model spomenika kralju Petru I Karađorđeviću na konju, a trenutno je u livnici u toku odlivanje u bronzi, nakon čega je dobavljač u obavezi da isporuči i montira spomenik.

Na Trgu Republike u toku su armiračko-betonski radovi, nakon čega će uslediti oblaganje kamenom, odnosno kamenorezački radovi i postavljanje samog spomenika.

Spomenik čini figura kralja Petra Prvog Karađorđevića na konju od bronze, na postamentu od mermera. Predviđena visina spomenika, zajedno sa postamentom, iznosi oko 10 metara.

Figura je okrenuta ka zapadu, odnosno ka Vladičinskom dvoru. Na zapadnoj strani uklesan je grb Kraljevine, Srbije. Na južnoj strani uklesan je natpis Kralj Petar I Karađorđević 1844-1921, a na istočnoj strani Ruma, 24.XI 1918 - Novi Sad, 25.XI 1918.

Na severnoj strani spomenika uklesan je tekst „Sloboda otvara narodu oči, da upozna svoje mane, pa da ih leči. Sloboda mu daje prilike da upozna svoje vrline te da ih razvija i ulaže u delatnost kojom čeliči svoju snagu, unapređuje svoje umno i fizičko blagostanje, da sobom i u saradnji sa ostalim narodima, primiče celo čovečanstvo cilju koji mu je Bogom namenjen”.

Vojvodina je 1918. postala deo Kraljevine Srbije, o čemu je odlučila Narodna skupština i u Novom Sadu 25. novembra te godine proglasila prisajedinjenje Vojvodine, odnosno Banata, Bačke i Baranje, Kraljevini Srbiji.

Prethodnog dana istu odluku donela je Skupština Srema u Rumi, javlja Tanjug.

Komеntari5
b5a14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Otkrivanje spomenika Kralju Petru u Novom Sadu 25 novembra. Mozda je prvo trebalo spomenik napraviti pa onda otkriti. Da ne ispadne kao slucaj sa spomenikom Jurija Gagarina u Beogradu. Pojavio se preko noci a zatim su oni koji su ga postavili morali hitno da ga uklone. I umetnici mogu da omanu a mi smo onda duzni da spomenik trpimo i slusamo izjave kako je to fantasticno umetnicko delo..
Леон Давидович
Једини српски владар који је успео ослободити и ујединити све Србе. На жалост , уз прекид у Другом светском рату то је потрајало само до деведесетих прошлог века. Зато је краљ Петар Ослободиоц највећи српски владар свих времена јер је он успео оно што нико други није.
Petar . Stanimirović
Za koji dan, u Novom Sadu,na Trgu Republike,vlasti će otkriti spomenik Kralju Petru I Karadjordjeviću ,Oslobodiocu. Gledaće na Sever . Šta mislite,odakle potiče ova vest? Ako mislite da je iz Apsurdistana,onda se grdno varate.Ona potiče iz naše Serbie i stvarna je. Tim činom,mi ćemo,usput, obeležiti i svečani jubilej našeg Oslobodjenja.Da se nadje.Moramo priznati da je sve to veliki napredak. Moglo je lako da ispadne da nam otkriju spomenik Republici na Trgu Kralja Petra I Oslobodioca i Karadjordjevića. Šta bismo onda ?Šta bismo kada naidju ostali jubileji naših oslobodjenja ?-I ono 45 i osamdesetih i devedesetih. Morali bi Našeg Kralja Peru stalno da okreću,kao neku Ružu vetrova.- malo na Sever,malo na Jug... Izgleda da se još ne zna ko će da ga igra., ali ,biće to,garantovano,super moderna i prepoznatljiva umetnost. Predstavljaće pravi performans.Samo da nam se našim uvaženim gostima, u medjuvremenu, ne zavrti u glavi?
Сомборац - како је било
Не иде да споменик краљу Петру I Карађорђевићу буде на Тргу републике. Српски народ је као и многи други увек имао краља. Монархију је укинуо Тито, не би ли дочепао власти. Превејени Стаљинов ликвидатор "непослушних" комуниста у Шпанском грађанском рату се 1941. намерио на неискусног краља Петра II Карађорђевићу, који није имао ни 18 година. Већи део рата се бојао да ће га Енглези устоличити за краља у Београду, па је због тога преговарао и са Немцима у Загребу, како би заједнички спречили енглеску инвазију на Јадран. Зато су му сви они који су очекивали повратак краља, на челу са четницима (званично су били припадници Југословенске војске у отаџбини), били већи непријатељи од крволочних усташа. Преузимање власти му је увек било важније од комунистичке револуције и борбе против фашизма. Када је у сарадњи са совјетском војском ослобођен Београд град је добио Трг републике. Слично је било и широм Србије.
Maks
Nikada mi nisu bili jasni rojalisti. Samo dobro pogledajte bulumentu od Karađorđevići, koje bi trebalo da izdržavate. Zašto? Vojođani su u glavnom uvek bili republikanci. Monarhija je neoravedan i prevaziđen sistem upravljanaja.Povodom četnika, preispitaj se šta je samo bilo u Vranićima??? Tito je mnogo toga oprostio i četnicima i ustašama, da bi pomirio narode.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja