subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:59
U KULTURNOM DODATKU 3. NOVEMBRA

Zašto SANU ne bira najbolje

petak, 02.11.2018. u 10:33
Раде Крстинић, Сенке, фотографија

ANTROPOLOŠKO OGLEDALO

Nezastupljenost naučnika koji proučavaju oblast etnologije i antropologije dovela je do gašenja Etnografskog odbora, osnovanog u 19. veku, kao i edicije Srpskog etnografskog zbornika. Tajno glasanje je obelodanilo koliko se stvarno ceni dogovor, čast, naučni kriterijumi, ostvareni rezultati koji rangiraju kandidate i vrednosti za koje se akademici javno zalažu

Opšte je poznato da neki od naših najznačajnijih stvaralaca, poput Miloša Crnjanskog, nisu mogli da uđu u Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Čini se da su takvi propusti, s obzirom na izbornu proceduru i tajno glasanje u kojem ne dolazi uvek do izražaja ponašanje usklađeno sa objektivnim prosuđivanjem, neizbežni u životu i praksi ovakve ustanove. Međutim, kada se u određenom vremenskom periodu broj takvih grešaka uveća, onda se postavlja pitanje adekvatnosti njenog funkcionisanja.

Imamo, dakle, u vidu činjenicu da se danas naši najbolji umetnici, filmski reditelji, filmolozi, pesnici, prozni pisci, lingvisti, kritičari i teoretičari književnosti, filozofi, sociolozi, antropolozi, genetičari, ne smatraju dostojnim da budu članovi naše najznačajnije naučne i kulturne ustanove, a s druge strane za nju se predlažu i u nju ulaze oni koji, sagledano upravo prema kriterijumima koje je sama SANU utvrdila, manje od njih to zaslužuju.

Bojan Jovanović

FENOMEN BAŠIČEVIĆ–MANGELOS
Dva nadimka-jedna istorija

Za ime Ilije Bašičevića Bosilja vezuje se poznata afera „Bosilj” kada je ovaj umetnik bio izložen javnoj sumnji da je on zaista autor svojih dela. Hajku je šezdesetih godina 20. veka poveo Krsto Hegedušić izjavom: „Sumnjam da je Bosilj autor.” Izbio je javni skandal, pa je Ilija Bosilj morao da slika pred stručnom komisijom. Strasti su pogotovo uzavrele kada je sedam Ilijinih slika kupio slavni Karlo Ponti

Obimna izložba posvećena fenomenu Bosilj –Mangelos organizovana je 2014. u Njujorku, u Galeriji „Sent Etjen”, a prikaz je objavljen u Njujork tajmsu

Ilija Bašičević Bosilj (1895–1972) i Dimitrije Bašičević Mangelos (1921–1987), otac i sin, umetnici su različitog usmerenja: slike Ilije Bosilja svrstavaju se u naivu ili art-brut, dok je opus njegovog sina Dimitrija na granici između teksta i slike, najčešće definisan kao jedna od preteča međunarodne konceptualne umetnosti.

U Gete institutu u Beogradu Ilijina unuka dr Ivana Bašičević Antić organizovala je i predstavila izložbu svog dede Ilije i strica Dimitrija. Tema beogradske izložbe govori o fenomenu dvojice stvaralaca, oca i sina koji u jednom momentu postaje i odnos kritičara i umetnika.

Za ime Ilije Bašičevića Bosilja vezuje se dosta poznata afera „Bosilj” kada je ovaj umetnik bio izložen javnoj sumnji da je on zaista autor svojih dela. Hajku je šezdesetih godina 20. veka poveo Krsto Hegedušić, kada je u Ekspresu izjavio: „Sumnjam da je Bosilj autor.” Izbio je javni skandal, pa je komisija Prosvjetno-kulturnog vijeća grada Zagreba pozvala Iliju Bašičevića Bosilja da slika pred posebno imenovanom stručnom komisijom, čime bi se utvrdila „autentičnost njegovog stvaralačkog čina”.

– O toj priči se zapravo najmanje pričalo u našoj porodici, jer je za Iliju bila izuzetno bolna. Smatrao je, naime, da ga ništa nije toliko povredilo kao taj događaj, a podsetimo se, preživeo je dva svetska rata – priča Ivana Bašičević Antić, istoričarka umetnosti.

Marija Đorđević

TANKA LINIJA
Ko je umetnik, a ko zanatlija

Pravom umetniku je potreban jednostavan alat – šaka reči, kao Karveru i Hemingveju i Rulfu, ili (skoro) jedna jedina nota kao Tomu Žobimu i  Dorivalu Kaimiju – ako se upusti u pevanje gotovo mu nisu potrebne ni glasne žice, kao Sačmu i  Vejtsu, a ako je Pikaso, dovoljni su mu sedište i upravljač od bicikla za remek-delo Čučo Valdes Arturo Sandoval: Još pre četiri decenije posle njihove svirke, Beograd je ostao drukčiji

Arturo Sandoval i Čučo Valdes: Beograd je postao drukčiji posle njihove svirke pre četiri decenije (Foto CC BY-SA 2.0 i Alejandro Perez)

Znam da ću zažaliti  što sam napisao ovaj tekst: svi kojima je muzika posao i koji se njom bave, prebaciće mi da se guram tamo gde mi nije mesto. Zato odmah kažem da ovo nije amaterski komentar o upravo završenom, 34. Beogradskom džez festivalu, niti  je, zapravo, uopšte reč o muzici. Muzika je samo povod za razmišljanje o granici između umetnika i zanatlije. Ne mogu da odolim da ga sa vama, čitaocima/slušaocima podelim jer sam samo pisac koji beskrajno zavidi muzičarima. Tome sam posvetio čitavu knjigu Plejbek onako iz ćefa. Jer se u muzici to vidi bolje nego u umetnosti pisane reči.

Pre četrdeset godina imao sam sreće da budem na istorijskom koncertu kubanske grupe Irakere u Beogradu, kad su u njoj,  sem Hesusa Valdesa Rodrigeza, alijas Čuča Valdesa, svirali i Arturo Sandoval, Pakito de Rivera i još nekoliko velikana latinskog džeza. Posle njihove svirke, Beograd je ostao drukčiji; valjda je još neko to osetio jer se mnogo godina kasnije na tržištu pojavila ploča sumnjivog porekla,  Irakere – Live in Belgrade koju sam čudom kupio u Majamiju. Čisto zlato. Ton očajan.

U subotu, 28 oktobra, u preuređenoj sali Doma sindikata, prekrštenoj u  Kombank Arenu, slušao sam Valdesov kvintet Jazz Bata. U međuvremenu čuo sam nekoliko puta ovog „monstruma” za klavirom u solističkim i grupnim nastupima kako svira od klasike do standarda, kako prati  velike latinske pevače i pevačice, i – kao pre neki dan – ono što radi najbolje, afrokubanski džez: klavir, bas, bubnjevi i još dvojica perkusionista odsvirali su sat i kusur prebogate muzike kao da se tek desetak minuta poigravaju za svoj račun.

Branko Anđić

SLOVO O JEZIKU
Veliko ili malo slovo posle rednog broja

Često nam privlače pažnju jezičke greške koje nastaju pod uticajem engleskog jezika i sve više se šire. Nedavno je najavljivan koncert „Opera na vodi“ na Sava promenadi, a nešto ranije meč Novaka Đokovića i Džona Milmana na „Artur Eš“ stadionu, kao i serija Stiven Hokingova nauka budućnosti

Otvoren 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga, Zatvoren 63. beogradski sajam knjiga, Završen 63. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, Delfi knjižare na 63. Beogradskom sajmu knjiga, Zatvoren 63. Sajam knjiga.

Ovo su samo neki od naslova objavljeni u medijima u vezi sa nedavno završenim sajmom knjiga u Beogradu. Svaki od njih napisan je drugačije. Reč posle rednog broja nekad počinje malim nekad velikim slovom bez obzira na to da li je to prva reč zvaničnog, punog naziva manifestacije ili skraćenog, nezvaničnog. Ovo pravopisno pitanje izazvalo je brojne diskusije na jezičkim grupama na internetu čak i među iskusnim lektorima.

Prema Pravopisu Matice srpske u nazivima manifestacija i periodičnih skupova koji počinju rednim brojem, reč iza rednog broja piše se malim početnim slovom. Navode se primeri: I fudbalska liga, V međunarodni kongres slavista, III kongres defektologa. Međutim, dalje se kaže da se reč iza rednog broja piše velikim početnim slovom „ako naziv manifestacije ima ustaljenu formu i prepoznatljiv sadržaj, odnosno ako samostalno upotrebljen u tom vidu … ima karakter vlastitog imena“ i navode se primeri: Počeo je 35. Venecijanski bijenale, Održava se 30. Pozorje, Na 25. Bitefu, Dobra posećenost 25. Beogradskog sajma knjiga.

Rada Stijović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari17
fbd8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Једном је Павле Ивић исправно рекао о изменама у правопису. У правопису треба мењати само оно што је, као ново, изразито боље. А ако није много ни боље ни горе, не треба мењати." Говорио је о томе да не треба сваки час нешто мењати у правопису без веће нужде. Каква је нужда да се мења у правопису ово у вези с великим и малим словом, кад јее иначе питање великог и малог почетног слова најобичнија конвенција (договор) међу људима, правописцима. Зашто је требало компликовати ову измену у правопису па да се иза бројке у једном случају пише, као раније, мало слово, а у другом случају велико. Шта је ту у правопису нешто изразито боље, по речима П. Ивића? Практично ништа. Само се ствара све више недоумица и изузетака. А, да споменемо кључну ствар у вези с писмом српског језика. Шта ће само за Србе у Европи решење с два писма у једном (српском) језику? Само да се стихијски наставља спроведена намера да се преко двописма и немогуће и непотребне "равноправности писама" само у језику Срба губи ћи
Борис
Доктора Брдара у Сану, под хитно.
Milena
U Srbiji se nastavlja s komunistickom devizom " sto gori, to bolji", zato ne treba nista da nas cudi. Sta je normalno u ovoj zemlji, uostalom ? Zato bi bilo cudno da u SANU bude drugacije.
Dragan L.
Neshvatljivo je i nedopustivo da u SANU nema mesta za jednu Zagorku Golubovic. Prvorazredni istraživač!
Milorad S.
Golubovićeva je kod nas zasnovala kulturnu antropologiju; nije primljena ni kulturolog Jelena Đorđević. A predložena je menadžerka u kulturi, koja deluje ne na strani kulture,nego interesa. Čudno, zar ne?
Preporučujem 13
Dragan,USA
Trend je da se društvene nauke i mišljenje potiskuju gde god se može i uvek po prilici. Doživećemo, verovatno, da nam ceo Savet za kreativne industrije, koji čine kvazinaučnici i kvaziumetnici, uskoro uđe u SANU. Baš kao loši slikari, vajari,kompozitori, te menadžeri u kulturi,koji su obični prodavci magle.
Kradljivci tudjeg
I sami se sećate kada je za “AKADEMIKA SANU” jedan TV-režiser JAVNO PREDLAGAO preko svih medija jednog kradljivca romskog narodnog melosa i aranžmana istih jednog vrlo poznatog romskog pevačkog soliste sada vec pokojnog! Eto, dotle smo došli.
Preporučujem 1

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja