subota, 24.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Neko pomogne, a neko okrene glavu od čoveka u nevolji

Psiholozi se slažu da je teško predvideti reagovanje prolaznika na problematičnu situaciju, ali kažu da neosetljivost na nasilje uvek znači njegovo odobravanje
Autor: Katarina Đorđevićpetak, 02.11.2018. u 20:01
Спречени су многи покушаји самоубистава (Фото Р. Крстинић)

Kada je nesrećni dvadesetogodišnji Beograđanin pre nekoliko godina pokušao da oduzme sebi život skokom sa mosta „Gazela”, gotovo niko od okupljenih prolaznika nije probao da osujeti njegovu nameru. Policajci su sat i po pokušavali da odobrovolje ovog mladića da se prebaci na bezbednu stranu ograde mosta. U međuvremenu, saobraćaj je stao, a vozači su počeli da gube živce.

Dok su jedni dovikivali: „Skoči već jednom!”, drugi su pravili selfije sa glavnim akterom ove drame. Gotovo svi mediji zabeležili su reči jednog razjarenog vozača, koji se policajcima obratio rekavši: „Dajte, bre, meni da mu priđem, da ga gurnem! Kasnim sat vremena!”

Podsećanja radi, u Americi se svojevremeno vodila ozbiljna polemika povodom dodeljivanja novinarske nagrade foto-reporteru koji je snimio samoubistvo skokom s mosta. Javnost je postavila pitanje zašto foto-reporter nije spasavao čoveka, već je, uperivši foto-aparat, čekao da ovekoveči kobni trenutak.

Na sličnu osudu naišao je i foto-reporter amater koji je snimio trenutak kada čoveka guraju na šine njujorškog metroa, a kasnije je svoj čin pokušao da opravda objašnjenjem da je blicem hteo da upozori vozača metroa na čoveka koji leži na pruzi.

Svaka sličnost sa incidentom iz beogradskog tramvaja, kada je napasnik maltretirao devojčicu koju niko nije pokušao da zaštiti, namerna je, kaže mr Ana Vlajković, psiholog, koja podseća na poznati fenomen u socijalnoj psihologiji – što veći broj ljudi prisustvuje nekom događaju, manja je šansa da neko pomogne osobi u nevolji.

Ovu hipotezu postavili su psiholozi koji su proučavali slučaj ubistva Kiki Đenoveze, 1964. godine u njujorškom predgrađu Kvins – iako je 38 stanara ulice u kojoj je nesrećna žena ubijena posvedočilo da je čulo njene krike, niko od njih nije pozvao policiju niti je pokušao da pomogne ovoj ženi, bez obzira na činjenicu da je napad trajao čitavih 45 minuta.

– U situaciji kada mnogo osoba prisustvuje nekom činu nasilja dolazi do difuzije socijalne odgovornosti, jer svako misli da neko drugi treba da pruži pomoć. To, drugim rečima, znači da se u velikoj grupi niko ne oseća lično odgovornim za nasilje kome prisustvuje i ako niko ne pokuša da pruži pomoć, žrtva će najverovatnije ostati prepuštena nemilosti nasilnika – objašnjava naša sagovornica.

Ona skreće pažnju na činjenicu da se veliki broj osoba plaši da će i same postati žrtve nasilja i zbog toga ne reaguju. Međutim, dodaje, istina je da su nasilnici najčešće kukavice i uglavnom se povlače pri prvom pokušaju odbrane žrtve. Međutim, u našoj svesti često je misao da svaka konfrontacija sa nasilnikom nosi rizik da i sami budemo napadnuti i zbog toga ne pomaže drugome u nevolji. Kada procene da bi ih pomaganje dovelo u opasnost, većina ljudi odustaje od pružanja pomoći.

– Na društvenim mrežama nedavno se pojavio montirani snimak skrivenom kamerom – u ovom socijalnom eksperimentu osoba prefarbana crvenom bojom, koja je asocirala na ranjenu žrtvu, ležala je na prometnom trotoaru jedne metropole. Od sto osoba koje su prošle pored nje, samo dve su pokušale da joj pruže pomoć, i to tako što su pozvale policiju. Dakle, njihova pomoć nije uključivala lični angažman – ističe Ana Vlajković.

Ona podseća da profesionalci često savetuju žene da u slučaju napada manijaka nikada ne viču „upomoć”, nego „požar”, jer je veća verovatnoća da će stanari izleteti u hodnik ako procene da je ugrožena njihova, a ne tuđa bezbednost.

Sagovornica konstatuje da se u našem društvu, pritisnutom trodecenijskim siromaštvom, ratovima i nesrećama, sve više gubi osećaj solidarnosti i zajedništva i samo velike katastrofe, kao što su poplave ili zemljotresi, uspevaju da okupe ljude.

– Kada razmišljam zbog čega postajemo sve neosetljiviji na tuđu patnju, uvek mi padne na pamet priča o skuvanoj žabi, kojoj su vodu polako zagrevali kako bi je sprečili da iskoči iz lonca. Nažalost, sve češće čujemo od ljudi „neću da pomognem, jer niko nije ni meni pomogao”, ali moramo imati na umu da i sami možemo doći u situaciju u kojoj drugi okreću glavu od nas. I još nešto, moramo imati na umu da je nereagovanje na nasilje uvek odobravanje nasilja – zaključuje Ana Vlajković.


Komentari3
4ddfe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ana
Svojevremeno su nasilni u GSP-u bili i kontrolori kartica i njihovi pratioci komunalna policija prema onima koji prevoz ne plaćaju. Pa gde je sada ta komunalna policija da se malo vozi tip rasklimatanim GSP-om pa brani putnike od ovakvih napasnika i lopova koji vole i da napadaju i da kradu po autobusima? Nešto ih nema! Mi plaćamo te komunalce koji platu primaju, a posao ne rade. Plaćamo i policiju i vojsku, svaki čas se, o tome treba pisati, povećavaju plate pojedinim u vojsci i policiji, posebno tim specijalcima za sve i svašta, a onda narod da se samoorganizuje i brani i od ovih i od onih i od terorista i od napasnika i od migranata. Dok se nešto ne desi plaćeni se ne pokreću. Ima Srbija policiju, vojsku, specijalce, komunalce, platu primaju, pa neka počnu platu i da zarađuju. Da li su za to sposobni, to je pitanje?
ljiljana Ljiljana
Bravo Ana za ovaj clanak!! Bilo je vreme da neko dotakne ponasanje nasih ljudi prema onima koji su u nevolji zbog siledzeijstva drugih osoba. Ova analiza ni malo ne ide u prilog nasem karakteru i onome sto mislimo o sebi.
bata
Umesto kritickog osvrta na gradjane,korisniji bi bio savet i upustvo nekog iz policije kako konkretno reagovati u tim situacijama.Na primer u skolama je zabranjeno da nastavnici dodirnu nasilnika,inace ce biti kaznjeni.A koliko vremena prodje dok se pozove policajac i dok on dodje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja