sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Kakva će biti politika Nemačke prema Balkanu posle odlaska Merkelove

Analitičari vide SDP i Zelene kao „najbolje opcije”, a krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) kao „najveću potencijalnu opasnost” za nastavak politike širenja EU na Zapadni Balkan
subota, 03.11.2018. u 13:50
(Фото Бета/АП)

Šta će biti posle povlačenja s partijske i državne dužnosti Angele Merkel koju u Briselu doživljavaju kao nezvaničnog lidera Evropske unije, „kao sidro i jedro EU”, a u zemljama Zapadnog Balkana vide je kao „podršku, inspiraciju i kao mentora”, pita danas nemačka RTV Dojče Vele (DW).

Otkako je nemačka kancelarka najavila da se neće ponovo kandidovati za predsednicu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), a samim tim i da neće produžiti svoj mandat na čelu Nemačke posle 2021. godine, Evropska unija „našla se gotovo u stanju uzbune, u najmanju ruku u stanju neizvesnosti”, piše DW.

Ta neizvesnost prelila se i na Zapadni Balkan gde se zvaničnici, analitičari, čak i građani, bave mogućim posledicama povlačenja političarke koja je bila „principijelna podrška” i „dala svoj lični pečat” širenju Evropske unije na Zapadni Balkan.

„Dokle god je ona kancelarka, teško da može da dođe do nekih bitnijih promena u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi i prema politici proširenja EU”, rekao je za DW Dušan Reljić, direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja, prenosi Beta.

U Centru za evropsku politiku u Briselu napominju da može doći do izvesne „promene duha nemačkih inicijativa u vezi s proširenjem” i podvlače da se pre svega radi o politici jedne države, a ne samo njenog lidera.

„Postoje dugoročni kontinuiteti u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi, koji se u velikoj meri ostvaruju kroz politiku proširenja u Briselu i kroz NATO. Samim tim, takva politika je užljebljena u međunarodni kontekst i nije podložna bitnim i brzim promenama”, rekao je Reljić.

Povlačenjem kancelarke Merkel mogu se promeniti interesi onih na Zapadnom Balkanu koji su nemačku kancelarku proklamovali u svojevrsnog mentora, ali „naći će se novi mentor.., biće drugih političara kojima će se okrenuti, ako i kada to bude bilo potrebno”, rekla je Roza Balfur iz nemačkog Maršalovog fonda u SAD.

U nemačkom Maršalovom fondu u SAD ocenjuju da je politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu određena interesima za stabilnost i ekonomiju, a ti će interesi „opstati, bez obzira ko bio na vlasti u Berlinu”.

Iako zemlje Zapadnog Balkana nisu značajan spoljnotrgovinski partner Nemačke, nemačke kompanije i fondacije posluju u tom regionu, i Nemačka je, s Angelom Merkel na čelu, uvela „Berlinski proces”, a zatim i plan „Berlin plus”, da se region ekonomski osnaži i bolje poveže i međusobno, i sa EU, navodi DW.

No, pitanje je da li će posle Angele Merkel doći neko slične posvećenosti i s inicijativama prema Zapadnom Balkanu.

„Angela Merkel je lično investirala u politiku proširenja EU, a kada je Evropska komisija oslabila u vođenju tog procesa, Nemačka je uskočila na to mesto”, rekla je Roza Balfur.

Upravo to slabljenje Evropske komisije, izlazak Velike Britanije iz EU i promene vlasti u nekim zemljama Unije, kao što je Italija koja je važila za veliku zagovornicu proširenja, Balfur navodi kao veće prekretnice za politiku proširenja, od tek najavljenog povlačenja Angele Merkel.

U nemačkom Institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja upozoravaju i na moguće posledice predstojećih evropskih izbora na proces proširenja Unije na Zapadni Balkan, prenosi DW.

Ti izbori i zatim formiranje nove Evropske komisije i postavljenje novog komesara za politiku proširenja „mogu da dovedu do neke vrste usporavanja i zastoja u onim političkim procesima koji imaju veze sa Briselom i Evropskom komisijom”, predvideo je Dušan Reljić.

Reljić smatra da bi bilo neodgovorno sada predviđati šta bi moglo da se dogodi 2021. godine, kada se očekuje kraj mandata kancelarke Merkel, iako analitičari već proučavaju manifeste svih važnijih nemačkih političkih partija i biografije njenih mogućih naslednika na čelu CDU i „za kormilom Nemačke”.

Tako su već, pored umerenog krila CDU, izdvojili SDP i Zelene kao „najbolje opcije”, a krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) kao „najveću potencijalnu opasnost” za nastavak politike širenja EU na Zapadni Balkan.

Dušan Reljić je za DW rekao da, s druge strane, „kancelarka Merkel ne veruje u smislenost određivanja datuma kao što je 2025. godina za mogući prijem Srbije i Crne Gore u EU”.

Merkel, rekao je Reljić, „veruje da treba posmatrati kako se razvija situacija u tim zemljama, posebno u oblasti ispunjavanja najvažnijih kriterijuma, kao što su demokratija, vladavina prava i socio-ekonomski razvoj koji može da donese poboljšanje života ljudi u regionu”.

„Dakle, reč je o dinamici na terenu, a ne o datumima koje određuje Brisel”, ocenio je Reljić.

Pozicija Berlina je bila „tvrda” prema pokušaju predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, da uvedu novi pristup pregovorima Beograda i Prištine i dođu do eventualnog sporazuma koji bi se zasnivao na „razgraničenju”, a nemačka kancelarka je navela da nije sklona da podrži takvo rešenje, konstatuje DW.

„Sada je pitanje da li će među zapadnim saveznicima prevagnuti mišljenje da ipak treba odstupiti od dosadašnjih pozicija da se granične linije na Balkanu ne bi smele menjati”, smatra Reljić.

On je rekao da „u SAD i u nekim drugim zapadnim prestonicama postoji sklonost da se o takvoj ideji priča otvorenije nego u Berlinu” što će „zavisiti od odnosa Vašingtona, Berlina i Pariza, i onda ćemo, na kraju, možda videti i neke promene u Berlinu”, zaključio je za DW Dušan Reljić koji smatra da na skupu visokih zvanica u Parizu 11. novembra, na 100. godišnjicu okončanja Prvog svetskog rata, neće biti „ni vremena, ni prostora” za ozbiljnu diskusiju ni o rešenju za kosovsko pitanje, ni o Jugoistočnoj Evropi.


Komentari10
ae645
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Vučković
Kakva god da bude neka bude Nemačka. Ovo što sada rade spd i cdu je samo nastavak politike Klinton/Obama/Bler. Buduća Nemaćka politika neće biti politika konfrontacije sa Slovenskim delom Evrope-ako budu smeli sami da je vode. A što se tiče Albanaca-znaju Nemci ko su oni
dragan duric
Каква ће бити политика Немачке према Балкану после одласка Меркелове??? Pa ako ekonomsi budu prodirli dobro situacija se nece promenuti drasticno a ako bude obrnuto, odmah ce se naci neki Pocorek ili Adolf.
Drogonjić
Nemačka balkanska politika se nikada nije menjala niti će se menjati. Menjaju se samo sredstva i metode dok je cilj bio i ostao drang na jugoistok. Klodel je 1945. s tim u vezi rekao da Nemačka nije tu da bi cepala narode, nego da ih okuplja oko sebe te da je njena uloga da usaglašava nacije koje je okružuju - kako bi shvatile da ne mogu da žive jedna bez druge. Nemačka je međutim radila nešto sasvim suprotno. Čim se ujedinila počela je druge da zavađa i deli, favorizujući donekle svoju braću po oružju iz svetskih ratova (naravno na štetu onih koji su je u tim ratovima pobeđivali) samo zato da ne bi primetili da i jedne i druge pretvara u svoje podanike. Kad se uzme u obzir da jugoslovenski narodi ni kad bi hteli ne bi mogli ponovo da se ujedine, jer im ona to ne bi dozvolila, jasno je 1) da nam je pomogla da se rasturimo i 2) da nas nije rasturala zbog nas nego zbog sebe. Uostalom, i mantra je ostala ista: rad, red, mir, blagostanje . . .
Вукашин Јеленић
Увези фрицеве и њихове пријатеље зна се шта ће се десити(читај историју).А Балкан ће да преживи своје будале и издајнике.Јер већ Леонардо да винчи је рекао,постоје људе на свету који само троше храну и пуне клозети,и после њих ће остати само пуни клозети.
Мики Лакић из Предворице
Желим да кажем као прво да АФД Десничарска странка не жели ове емигранте исламисте у њиховој Држави Немачкој са тим се и ја слажем као Србин. АФД жели да избаци Немачку Државу из ЕУ и да гледа само свој посао. АФД жели да се искрено и пријатељски зближи са Русијом и да како каже Председник АФД да му је Русија потребнија и од ЕУ и од САД. Исто АФД подржава Србији право на њеној целој територији што се подразумева КиМ. СПД и Грине Партија су марамица са два лица. Видите шта нам је направио Фишер и Шарпинг и како су нашу Србију пљували и ништавили 1999. Због таквог понашања Фишер је добио 1999 године врућу црвену Фарбу у његово десно уво и оглувио је. Управо из његове Зелене Партије. Само је Дракула Шарпинг остао поштеђен и налазисе у Франкфурту не додирнут. Мислим да АФД жели да примени у Русији немачку Технологију. А Србију подржавају да бих се Србија спасила од исламизације. Сада остаје да се види. Немцу несмете веровати само ако видимо да седи на врелој Рингли може се веровати.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja