četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:07

Spomenik kralju Aleksandru između Starog i Novog dvora

Lokaciju na uzvišenju između dva dvora,za obeležje vladaru predložio predsednik Aleksandar Vučić, kaže zamenik gradonačelnika Goran Vesić
Autor: Daliborka Mučibabićsubota, 03.11.2018. u 16:00
(Фото Н. Марјановић)

Kralj Aleksandar Karađorđević dobiće spomenik u Beogradu i to između dva dvora, preko puta spomenika caru Nikolaju Romanovu, na mestu koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić. Ovo je juče potvrdio Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, za Studio B, i dodao da će ovu ideju sledeće godine vlast realizovati.

– Kralj Aleksandar bio je glavnokomandujući u toku Velikog rata i istrajavao je sa srpskom vojskom do poslednjeg dana u svim velikim bitkama i povlačenju preko Albanije. Takođe, bio je prva žrtva fašizma u Evropi i zaslužuje da dobije spomenik u našoj prestonici – rekao je Vesić.

Predlog da kraljevi Petar Prvi i Aleksandar Karađorđević dobiju spomenik u Beogradu, identičan onom koji je 1936. podignut u Parizu, datira od pre petnaestak godina i to, pre svega, zahvaljujući inicijativi arhitekte Milana Pališaškog i brojnih njegovih kolega.

Oni su predlagali da se replika spomeničke kompozicije podigne na uzvišenju između Novog i Starog dvora. Tako bi se, tačno naspram spomenika caru Nikolaju Drugom Romanovu, našao monument čija je centralna figura kralj Aleksandar na konju, dok mu njegov otac kralj Petar Prvi s desne strane daje mač, a s leve strane amove konja drži Franš d’Epere, francuski general. I tu ima simbolike – upravo je Petar Karađorđević dolaskom na presto 1903. godine politički kurs zemlje sa Austrije okrenuo ka Rusiji i Francuskoj.

U godini obeležavanja veka od početka Velikog rata, 2014, njihov predlog podržala je uprava Beograda i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU. I Izvršni odbor SANU dao je zeleno svetlo da replika pariskog spomenika bude postavljena između dva dvora, podseća akademik Milan Lojanica i dodaje da su inicijativu uputili Skupštini grada.

Pre četiri godine Goran Vesić, tadašnji gradski menadžer, obećao je da će spomenici kralju Petru Prvom Oslobodiocu i kralju Aleksandru Ujedinitelju biti podignuti i da se razmatra nekoliko lokacija za tu namenu. On je juče, istina, podsetio na taj predlog uz ogradu, prenosi Beoinfo, da bi „Beograd ipak trebalo da ima originalno rešenje”.

Jedino je Krunski savet dinastije Obrenović tada bio protiv lokacije za monument. On je smatrao da je podizanje spomenika na mestu gde su u Majskom prevratu 1903. ubijeni poslednji vladari dinastije Obrenović – provokacija.

Ime kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića od prošle godine nosi obala od Ušća do hotela „Jugoslavija”.

Potvrda savezništva Srbije i Francuske u Velikom ratu

Kao svedočanstvo savezništva Srbije i Francuske u Prvom svetskom ratu, spomenik kraljevima Petru i Aleksandru otkriven je u Parizu šest godina posle podizanja Spomenika zahvalnosti Francuskoj u najlepšem delu Kalemegdanskog parka. Oba memorijala plod su inicijativa koje nisu potekle iz vrha države. Pokrenuli su je Društvo francusko-srpskog prijateljstva i Udruženje ratnih begunaca. Otkrivanje Meštrovićevog ostvarenja na Kalemegdanu 11. novembra 1930. godine „Politika” je tada opisala kao prazničnu svečanost – kuće su bile okićene francuskim i jugoslovenskim zastavama, a u glavnim ulicama prozori i balkoni bili su ukrašeni cvećem i pirotskim ćilimima.

Temelji bliskosti dveju država poljuljani su u proleće 1999. godine, kada je Francuska učestvovala u NATO agresiji na SR Jugoslaviju. Tada je Spomenik zahvalnosti Francuskoj, na kojem je pre skoro devet decenija ispisano „Volimo Francusku kao što je ona nas volela 1914–1918”, obavijen crnim platnom, a postavljen je natpis: „Neka je večna slava Francuskoj koje više nema”.

Francusko obeležje otkriveno na godišnjicu atentata na Aleksandra

Na Trgu Kolumbija, u 16. arondismanu, nalazi se skver koji nosi ime kralja Aleksandra Prvog od Jugoslavije. Na njemu je 9. oktobra 1936. godine, na godišnjicu atentata u Marseju, otkriven spomenik ubijenom kralju Aleksandru i njegovom ocu Petru Prvom. Autor grupne skulpture je francuski vajar Maksim Real del Sart, dok je postolje osmislio arhitekta Anri Šejo. Masivni postament od ružičastog granita krase četiri bareljefa u bronzi. Na čeonoj strani ispisano je: „Kraljevima Srbije i Jugoslavije, Petru Osloboditelju i Aleksandru Ujedinitelju. U čast naših velikih prijatelja, od Pariza i Francuske”.

Sa leve strane postamenta ispisano je: „Srbije više nema, ali Vojska je spasena, mi smo spremni da dođemo i nastavimo borbu na tlu Francuske” (telegram princa – regenta Aleksandra predsedniku Poenkareu, decembra 1915).

Na zadnjoj strani postamenta je bronzani reljefni portret kralja Petra iz mlađih dana i njegove reči: „Meni je čast što sam vojničku karijeru počeo pod zastavom Francuske”. Na desnoj strani napisano je „Čuvajte Jugoslaviju, čuvajte francusko-jugoslovensko prijateljstvo”.


Komentari23
19e28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

aman bre više
Srbija je republika, dosta više sa tim kraljevima i kraljicama. Ostavite se kič spomenika i radite vodovod i kanalizaciju po Beogradu, što je daleko važnije i hitnije. A spomenike svojim precima nek podižu oni skvoteri sa Dedinja o svom trošku.
fjodor
Aleksandar Karađorđević je bio loš kralj, diktator, i ne treba mu podići nikakav spomenik.
Леон Давидович
Каква год да је била та новостворена држава Краљевина СХС ( Југославија) сви Срби су били у једној држави, имала је излаз на море и границу са Грччком. Срби нису били ни хегемонисти ни привилеговани како тврде непријатељи Срба већ су многи Срби били у тој држави пука сиротиња и социјална неравноправност је била далеко већи проблем од националне неравноправности што су многи истицали као проблем, а заправо то је био лажни проблем јер и сви други народи имали су и своју привилеговану класу и своју сиротињу , уосталом као и друге државе тога времена. Краљ Александар је био заклети антикомуниста штзо је за последицу имало лоше односе да Совјетским Савезом који је признат од стране Ју. тек пред Други светски рат.Није довољно проценио опасност од хрватског шовинизма, Анте Павелић каснији вођа усташа био је чак посланик у скупшзини Ју., а то је краља коштало главе. Ипак да није било Хитлера и Другог светског рата та држава упркос свему и данас би постојала у континуитету.
Petar
Zar nije logicno da se na tom mestu podigne spomenik Aleksandru Obrenovicu, jer je on ubijen na tom mestu 1903., a da se spomenik Aleksandru Karadjordjevicu podigne na drugom mestu.
Драгољуб Збиљић
Истина је: Александар није био српски краљ (био је југословенски), а српски краљ био је његов отац Петар Први. Историја се поиграла с краљем Александром, а он се поиграо са српским народом. Александрова Југославија се историјски показала српском несрећом и трагедијом чији су темељи сазидани српским костима које су затим разбијене с разбијањем Југославије. Александар је и сам трагично главом платио своју државничку заблуду. Играо је и на своју и на српску штету. Ако му се подиже споменик, на постаменту треба написати истину: Споменик трагичној личној и државној заблуди.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja