sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Bumerang američkih sankcija Iranu

Zabrana kupovine iranske nafte, koja sutra stupa na snagu, podstiče ideje o zaobilaženju dolara u globalnoj trgovini. – Iran, Rusija i Indija pripremaju koridor konkurentski Suecu i Bosforu
Autor: Tanja Vujićsubota, 03.11.2018. u 19:30
Графит на амбасади САД у Техерану (Фото Бета/АП)

Mumbaj (Indija) – Bandar Abas (Iran) – Baku (Azerbejdžan) – Moskva – Sankt Peterburg (Rusija). „Novi, 7.200 kilometara dugi koridor najkraća je transportna veza između Indijskog okeana, Persijskog zaliva, preko Irana, do Rusije i severne Evrope. Ovaj koridor treba izgraditi što je pre moguće”, poručio je Sureš Prahbu, indijski ministar transporta, delegaciji ruskih biznismena krajem prošlog meseca. Zvaničnici Indije, Irana i Rusije sešće 23. novembra da utanače detalje koridora koji, osim što skraćuje putovanje robe između Mumbaja i Moskve za 20 dana, transportu nafte nudi do juče nezamislivu alternativu.

Koridor „Sever–jug” zaobilazi lokacije od vitalnog vojno-političkog i naftaškog interesa za Zapad: Ormuski prolaz, Suecki kanal i Bosfor. Ovaj koridor jedan je u nizu novih geostrateških projekata, najavljenih uoči sutrašnjeg dana, za kada je Amerika najavila uvođenje trećeg kruga sankcija prema Teheranu, s ciljem da se „iranski izvoz nafte svede na nulu”.

Ko bude posle 4. novembra poslovao sa Iranom neće moći da posluje sa Amerikom, zapretio je letos šef Bele kuće Donald Tramp.

U Evropi, donedavnom zakletom savezniku Amerike, uveliko razmišljaju slično kao protagonisti budućeg koridora „Sever–jug”, a to je kako da u biznisu (i svemu što je povezano sa interesima profita) zaobiđu nosače tekućeg globalnog poretka.

„Konačni ishod ove krize – oko američkih petrosankcija Iranu i njegovim poslovnim partnerima – biće prilika za Evropu da izgradi svoje nezavisne finansijske institucije, tako da možemo da trgujemo sa kime god hoćemo”, ocenjuje Bruno le Mer, francuski ministar finansija.

Već sutra novi evropski finansijski kanal za legalno poslovanje sa Iranom mimo dolarskog sistema biće „simbolično uobličen”, da bi proradio početkom 2019, nezvanično je najavljeno u Briselu. Evropljani nisu sami u nastojanju da se otrgnu od dolarskog kruga u kome se danas vrti 90 odsto globalnih finansijskih transakcija. Prvi put od Drugog svetskog rata, četiri članice Saveta bezbednosti UN, Francuska, Velika Britanija, Rusija i Kina, zajedno s Nemačkom, dogovorile su se da iznađu zajednički kanal za poslovanje sa Iranom izvan uticaja Amerike.

Ako četiri članice SB UN s pravom veta ostvare ovaj plan, američke sankcije Iranu biće upamćene kao okidač istorijske promene koja ima cilj da detronizuje dolar. Teško je poverovati da je 45. predsednik SAD imao ovakvu nameru kada je odlučio da svet liši iranske nafte.

Stoga ne čudi što je juče Vašington odlučio da dozvoli probranoj grupi od osam zemalja (u prvim vestima su nabrojani samo Južna Koreja, Japan i Indija) da i nakon sutrašnjeg dana nastave sa „izvesnom kupovinom iranske nafte” uz plaćanje na tzv. založni račun.

„Želimo da izvršimo maksimalan pritisak (na Iran), ali istovremeno ne želimo da ugrozimo prijatelje i saveznike”, poručio je Džon Bolton, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika.

Koga Amerika u slučaju petrosankcija Iranu sada računa u „prijatelje i saveznike”, biće jasnije prekosutra, kada će, prema najavama iz Vašingtona, imena osam izuzetih država biti objavljena.

Iranske pripreme za sutrašnji dan samo su delimično poznate Zapadu. Teheran je krajem oktobra počeo da prodaje naftu lokalnim privatnim preduzetnicima na domaćoj berzi s pravom preprodaje strancima (uz delimičnu naplatu u lokalnoj valuti) s mogućnošću pretovara u iranskim lukama i prevoza iranskim tankerima. Ovaj metod, korišćen tokom prethodnih runda sankcija, ne može da izbaci u svet ni približno koliko bi Teheran želeo, niti koliko mušterijama treba. Da li bi neko priskočio u pomoć Iranu da ipak izvozi naftu, makar i krišom od Amerike? Američki stratezi pitaju se ovih dana da li bi možda Rusija bila spremna da preuzima iransku naftu, navodi londonski „Fajnenšel tajms”. Naime, da li bi Moskva bila spremna da preprodaje iransku naftu kao svoju, ili je koristi na domaćem tržištu, i time oslobodi prostor za veći izvoz svog petroleja? Ni Moskva ni Teheran ne komentarišu ove spekulacije.

Otkako je Tramp proletos najavio tri kruga sankcija prema Iranu, svetsko tržište nafte i „OPEK plus” prošli su kroz brojne košmare oko toga da li bi izostanak iranske nafte mogao da utiče na cenu te sirovine, njene zalihe, nivo proizvodnje... Cena barela od prošlog meseca neprestano pada, uprkos rastu zaliha u Americi. Teheran ovih dana uporno naglašava da preostali izvoznici nafte neće moći da nadoknade milion barela dnevno iranske nafte koja bi od sutra mogla da izostane s tržišta.

Da li će Iran ipak pokušati da „ispod radara” prodaje naftu smelim kupcima? Da to utvrde, nadležni će se osloniti na usluge četiri zapadne tri firme: „Vindvard limitid” iz Tel Aviva, američkih „Tanker trakers.kom” i „Planet labs ink”, kao i pariske kompanije „Kairos”, koje koriste tehnologiju praćenja petrotankera, navodi „Volstrit džornal”. Samo „Planet labs” je u poslednjih šest godina lansirao 337 mini-satelita koji nadziru sve tankerske rute, prateći čak i senke velikih prevoznika nafte. Kraća senka: tanker je krcat. Duža senka: tovar je isporučen. Nadzorni sateliti od sutra će praviti više od 50 miliona fotografija dnevno iznad iranskih naftnih terminala i luka na istočnoj obali Persijskog zaliva.


Komentari13
c97e7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Nafta i nuklearno oružje u kombinaciji su čudo! Mi međutim nemamo ni jedno ni drugo, pa treba da idemo drugim putevima...
Petar I
Očigledno je da preko sankcija jednoj državi i narodu Amerikanci kontrolišu i druge države i narode. Snimaju i prisluškuju sve i svakoga, s povodom i bez njega. Bore se i nastaviće da se bore za svetske resurse i dominaciju nad zemljom i u svemiru. Zato budi optmizam što narodi i države širom sveta, osim Engleza, sve više razmišljaju kako da se suprostave takvoj američkoj politici. Deprimira ćutanje američkog naroda i intelektualaca. Verovatno im je ovako lepo. Šta je njih briga što će neka deca u Iranu umirati gladna i bolesna i leteti u vazduh od eksplozija podmetnutih ili bačenih bombi. Posle će snimiti junačke i "humanitarne filmove.
Srdjan
Pratite cenu nafte zlata i vrednost dolara.. ako dolar skoci....
Preporučujem 1
Mile
50 miliona fotografija treba neko dnevno da pregleda. Uzmimo jednu fotografiju da je neko pogleda 5 sekundi da bi bilo sta uocio a za detaljnu analizu je potrebno i nekoliko minuta ili mozda i pola sata pa to je po coveku 12 fotografija minut, po satu to je 720 fotografija, po radnom danu od 8 sati to je 5.760 fotografija za 50 milona fotografija je potrebno dnevno 2.893 coveka s tim da niko od njih u tih 8 sati ne jede , ne kaki, ne piski niti da ima bilo kakvu pauzu, da samo gleda slike i ne poludi u medjuvremenu vec posle nekoloko dana tog posla. Sto je nemoguce kao sto je nemoguce da neko napravi softver za pregled tih fotografija i da onda softver izabaci sumljive fotografije. Sam zivot je neprestalno kretanje i stoga je takav softver samo masta i nista vise. Ovo je neka podvala da nekoga pokusa da zaplasi i to tolika podvala da me nasmejala svojom budalastinom.
Zoran
Eno aplojduj sliku na gugl i on ce da je nadje. Ima sofver za sliek koliko hoces.
Preporučujem 1
Zlatko S P
Vec sam jednom komentarisao,:Ko ce zabraniti Kineskim I Ruskim naftnim tankerima da se ne pune Iranskom naftom???
slavko
Šveđani ne mogu bez indijske robe dovezene preko Irana...
Gliga
Koristiće indijsku robu sa severa Albanije dovezene preko Srbije : /
Preporučujem 8

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja