petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06
RAZGOVOR NEDELjE: mitropolit volokolamski ILARION (ALFEJEV), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije

Carigrad stvara novi crkveni poredak

Autor: Jelena Čalijasubota, 03.11.2018. u 23:35
(Фото Московска патријаршија)

Poslednje odluke Sinoda Vaseljenske patrijaršije predstavljaju grubo kršenje crkvenog prava. One za cilj imaju legalizovanje raskolnika i upad na kanonsku teritoriju Moskovske Patrijaršije. Ovako je u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije prokomentarisao sinodske odluke Carigrada kojima je ukinuto pravo Moskovskoj patrijaršiji da rukopolaže kijevske mitropolite kao i da sa raščinjenog episkopa Filareta Denisenka skine anatemu.

– Reakcija Svetog Sinoda naše crkve od 15. oktobra predstavlja samo odgovor na stanje koje je nastalo zbog postupaka Carigrada. Stupivši u opštenje s raskolnicima, Carigrad je sam otišao u raskol. S velikom žalošću mi smo bili prinuđeni da prekinemo odnose s Carigradskom crkvom, sledeći svete kanone.

Carigradski patrijarh, koji je među predstojateljima pomesnih pravoslavnih crkava vekovima zauzimao mesto prvoga među jednakima, sada pretenduje na to da postane „prvi bez jednakih” – arbitar koji smatra da ima pravo da se meša u unutrašnje stvari pomesnih pravoslavnih crkava, tako što će u njima samostalno regulisati primenu kanonskih normi. On polaže pravo na vlast nad samom istorijom, ukidajući odluke donete pre više od tri veka. Ako verujemo u taj novi koncept primata u Crkvi, nijedna crkvena odluka sada nije čvrsta i nepromenljiva – u bilo kom trenutku one mogu biti jednostrano ukinute radi političke koristi ili drugih interesa.

Opasnosti od rušenja viševekovnih načela sve su svesniji predstojatelji i jerarsi pomesnih pravoslavnih crkava, koji se zalažu za svepravoslavno razmatranje ukrajinskog pitanja. U novim uslovima koji su sada nastali, moramo tražiti nove, adekvatne forme opštenja među crkvama – kaže mitropolit Ilarion.

U tim novim uslovima, ko će imati ulogu koordinacionog centra za pravoslavne crkve? Ko bi, na primer, mogao sazvati Svepravoslavni sabor i predsedavati njime, što je do sada činio vaseljenski patrijarh?

Može li Svepravoslavnim saborom predsedavati carigradski patrijarh, ako su najvažniji problemi u pravoslavnom svetu vezani upravo za njegove antikanonske aktivnosti? Mislim da je očigledno da je odgovor na to pitanje negativan. Ulogu carigradskog prestola kao koordinatora u pravoslavnom svetu, koju je on, iako ne bez poteškoća, ostvarivao tokom druge polovine HH veka, sada ne može da ima. Carigradska patrijaršija je svoje svojstvo koordinacionog centra za pravoslavne crkve sama ukinula.

Kakva je trenutno situacija među verujućima i sveštenstvom u Ukrajini? Čula su se upozorenja da postoji opasnost od oduzimanja crkvene imovine, a i sami ste više puta upozoravali na mogućnost krvoprolića.

O tome da takve bojazni nisu bile neosnovane može se suditi po broju osoba koje je 14. oktobra policija uhapsila pored Kijevsko-Pečerske lavre, kao i u njoj samoj. Neke od uhapšenih osoba bile su naoružane. Oni su tamo očigledno došli ne da bi učestvovali u molebanu, koji je u bratstvu vršio predstojatelj Ukrajinske pravoslavne crkve mitropolit kijevski i sve Ukrajine Onufrije. Istovremeno, vidimo da je mnoštvo ljudi došlo da učestvuje u molitvi sa svojim predstojateljem u Kijevu, hiljade verujućih sakupilo se na bogosluženju i u Počajevskoj lavri za koju su ekstremisti takođe govorili da imaju nameru da je zauzmu. Iz raznih mesta stižu nam informacije da su parohijani spremni da brane svoje hramove. Čitava naša Crkva se moli za to da narod Božiji u Ukrajini uz pomoć samog Gospoda smogne snage da ustraje u ovim teškim vremenima i da održi duhovno jedinstvo.

Foto Moskovska patrijaršija

Kako gledate na obrazloženja Vaseljenske patrijaršije u vezi s davanjem autokefalnosti u Ukrajini? Patrijarh Vartolomej nedavno je izjavio da je isključivo pravo vaseljenskog patrijarha da daje autokefalnost, kao i da je preduzeo korake u tom smeru zbog toga što Moskovska patrijaršija nije rešila „bolnu situaciju” u Ukrajini.

Prvo mesto koje je usled istorijskih okolnosti pripalo Carigradskoj patrijaršiji u diptihu, a koje je ona zadržala posle prekida odnosa između Carigrada i Rima, nije primat vlasti, već primat časti, koji mu ne daje nikakva posebna prava na kanonskoj teritoriji drugih pomesnih crkava. Napomenuću da je još 1993. godine bila postignuta svepravoslavna odluka da je proglašavanje autokefalnosti moguće samo uz odobrenje svih pomesnih pravoslavnih crkava. Možemo da konstatujemo očiglednu činjenicu: tvrdnje da je navodno Kijevska mitropolija bila privremeno predata Moskovskoj patrijaršiji nisu utemeljene, pošto se zasnivaju na tendencioznoj interpretaciji dokumenta starog preko tri stotine godina, koji Carigrad vekovima nije osporavao. Možemo se prisetiti kako je patrijarh Vartolomej mnogo puta, već dugi niz godina, potvrđivao da kanonskim poglavarom pravoslavlja u Ukrajini smatra blaženopočivšeg mitropolita Vladimira, a zatim mitropolita Onufrija, a nikako poglavare „kijevske patrijaršije” i „UAPC”, s kojima je sada počeo da opšti. Više puta je u prošlosti pozivao raskolnike da se pokajanjem vrate Crkvi. Možemo takođe da pomenemo da naša Crkva nikada nije prestajala da čini napore koji bi pomogli da zaceli raskol u Ukrajini koji je potekao od vlasti.

Ali, hajde da se usredsredimo na sledeće pitanje: da li postupci koje je preduzeo Carigrad vode ka deklarisanom cilju – zaceljivanju te rane? Očigledno ne vode. Naprotiv, oni imaju za cilj raskol svepravoslavnih razmera, intenziviraju pokušaje diskriminacije kanonske Crkve u Ukrajini i podstiču verski sukob na teritoriji Ukrajine. Sabornost u donošenju odluka je, može se reći, merilo prema kojem se određuje njihova ispravnost. U ovom slučaju carigradski patrijarh izjavljuje da samo on ima pravo da donosi odluke koje se tiču drugih crkava. Pomesne crkve on više ne smatra subjektom međucrkvenih odnosa, već ih jednostavno stavlja pred svršen čin. Pokušavajući da sebi dodeli ovlašćenja poput onih koje je papa imao u srednjem veku, carigradski predstojatelj sebe izuzima iz crkvenog ustrojstva koje odlikuje pravoslavnu crkvu. A opštenje s raskolnicima, koji se nisu pokajali zbog greha raskola, stavlja i njega samog izvan kanonskog prostora.

Paradoksalna je sledeće situacija: volja verujućih, koji su tokom skoro tri decenije ostali verni kanonskoj crkvi, suočeni s raskolom koji su otvoreno podržavali i podržavaju ukrajinske vlasti, ignoriše se, dok oni koji su istrajni u raskolničkim aktivnostima bivaju nagrađeni „priznavanjem” od strane Carigradske patrijaršije i obećavanjem autokefalnog statusa novoj organizaciji koja nastaje uz njihovo učešće. Pri tome vidimo da, uprkos obećanjima vlasti da nikoga neće nasilno terati u tu organizaciju, u Vrhovnoj Radi očekuju razmatranje nacrta zakona kojima se praktično legalizuje zauzimanje hramova, kao i onih koji predviđaju lišavanje kanonske crkve njenog istorijskog naziva i druge diskriminatorske mere. Osim toga, rukovodilac raskolničke „Kijevske patrijaršije” otvoreno govori da drevne pravoslavne svetinje – Kijevsko-Pečerska i Počajevska lavra – moraju biti predate toj novoj organizaciji koja nastaje. Ovih dana su već i njihovi nazivi uključeni u punu „titulu patrijarha”. Razume se da će masovni pokušaju otimanja hramova i predaje raskolnicima velikih svetinja izazvati neprihvatanje kod mnoštva verujućih ljudi. Već sada, uprkos postojećoj zakonskoj regulativi, dešavaju se slučajevi zauzimanja crkvenih objekata uz podršku ekstremista. Šta će se dogoditi ukoliko takve „racije” počnu da se događaju svuda?

Koliko je „ukrajinska autokefalnost” crkveno, a koliko političko pitanje? Pitam vas ovo jer smo svedoci da je s nekoliko političkih adresa, od predsednika Ukrajine Petra Porošenka do američkog Stejt departmenta, stigla podrška ukrajinskoj autokefalnosti.

Nema sumnje da „stvaranje jedinstvene autokefalne Ukrajinskoj crkve” nije crkveni, već politički projekat. I zato se aktivnosti na njegovoj realizaciji preduzimaju upravo na političkom nivou, nasuprot mišljenju Ukrajinske pravoslavne crkve, koja predstavlja većinu pravoslavnih vernika u zemlji.

Ne možemo da ne primetimo da je glavna pokretačka snaga realizacije projekta „autokefalnosti” ukrajinski predsednik Petro Porošenko, koji ga promoviše u okviru pripreme za izbore planirane za narednu godinu. Osim toga, ideja odvajanja pravoslavnih vernika u Ukrajini od Ruske crkve nailazi na vatrenu podršku određenih krugova u američkom establišmentu, koji pravoslavlje smatraju izazovom za svetski poredak koji se formira pod njihovim rukovodstvom.

Siguran sam da političari ne treba da odlučuju kako crkva treba da bude organizovana. Političke okolnosti mogu da se promene, a kanonsko ustrojstvo crkve ne sme zavisiti od volje nekih konkretnih postupaka političara. Evropske države, SAD i druge države nepokolebljivo se pridržavaju principa odvojenosti verskih organizacija od državne vlasti. Na osnovu kakvog prava Petro Porošenko, koji govori o „evropskom izboru Ukrajine”, protivno mišljenju kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, dogovara formiranje neke nove crkvene strukture? Istorija kanonske crkve u Ukrajini stara je preko hiljadu godina, a otpočela je masovnim krštenjem na Dnjepru za vreme vladavine ranoapostolskog kneza Vladimira. Svetovna vlast nema prava da ruši tu hiljadugodišnju naslednost pokušajima da otcepi Crkvu u Ukrajini od duhovnog jedinstva s Moskovskom patrijaršijom. Pri tome bih podsetio da Ukrajinska pravoslavna crkva ima potpunu samostalnost u svojim unutrašnjim poslovima.

Kakvi su odnosi između Moskovske patrijaršije i Srpske pravoslavne crkve? Kada se otvorilo „ukrajinsko pitanje”, u delu javnosti mogla su se ponovo čuti mišljenja da Moskva snažno utiče na SPC.

Uticaj je politička kategorija, i ona nije odgovarajuća za opis odnosa između Ruske i Srpske pravoslavne crkve, koje povezuje viševekovna bratska ljubav. Čak je i osnivač Srpske crkve Sveti Sava primio monaški postrig u ruskom manastiru na Svetoj Gori, a čitav niz istorijskih znamenitosti Beograda izgradili su ruski emigranti, kojima je Jugoslavija bila druga domovina. Mnogo toga nas objedinjuje, naše crkve imaju zajedničku istoriju, slično istorijsko iskustvo, imamo iste poglede na mnoge stvari. Prirodno je da u tim uslovima održavamo tesne bratske veze, trudeći se da pomažemo jedni drugima. To je svedočanstvo zajedničke vere koja ne podleže ovovremenskoj političkoj konjunkturi, mi ga brižljivo čuvamo i prenećemo ga narednim generacijama.

Uz to, uveren sam da, kada SPC i njen predstojatelj daju tačnu ocenu onoga što se danas dešava u Ukrajini, oni pri tome ne polaze od želje da učine nešto lepo za Ruse, već od želje da odbrane kanonsku istinu pravoslavlja, čije je napuštanje pogubno za sve crkve.


Komentari39
5e80e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nomen Nescio
Кога брига шта раде паразити?
alex roth
carigradska patrijarsjija je postala vatikanski klon te je stoga iluzorno istu uzeti kao ozbiljnog pretstavnika pravog,pravoslavnog,hriscanstva.
Стоји
Иза Цариградског патријарха је некада стајао Византијски цар, онда Турци, и Грци а сада вероватно САД. Иза Руског патријарха некада цар а данас председник Путин. Како окренеш, не може без политике. Тако је са хришћанством већ од цара Константина и немојте се чудити !! Ми смо и Крањевину добили на аутокефалној цркви а царство на самопроглашеном патријарху !
Утисак
Добија се утисак да за Русе хришћанство почиње од 10. века када су га они примили и да цела историја почиње тада. Све раније је било давно и као да их се не тиче а са друге стране се само позивају на историју и традицију ! За Цариградску патријаршију су пре 10 века били неки пагани на далеким ободима Византијског царства ! Како је већ речено временска разлика Руске и цариградске патриојаршије је преко 1100 (хиљаду и сто година) година ! Хришћаи иначе постоје задњих 2000 година и настали су на тада потпуно другом крају света ! Највећи хришћански (касније и православни) законодавац Јустинијан је био цар Византије и живео у 5. веку пола миленијума пре хришћанизације Руса !
Лазар КГ
Али исто тако је и Цариградска патријаршија веома млада у односу на неке друге попут Јерусалимске која је најстарија, затим Антиохијске, Александријске па онда чак и Римске које све сежу у први век н.е када Цариград није ни постојао и који је тек уздигнут на ниво патријаршије крајем 5ог века. Из старих докумената док је Пентархија постојала и док прво монофизитизам,а затим Ислам није заузео богате источне делове Римског царства може се видети да ни Рим ни Цариград нису имали примат, посебно не у односу на 3 богата седишта на истоку. Штавише у првом веку нове ере судећи према Делима апостолским које је написао апостол Павле, изгледа да је Јаков, брат Исусов, био вођа прве црквене заједнице и да је он сазвао први сабор 50. године .н.ере у Јерусалиму, а не Петар или Павле. Јасно је да тада у раштрканим хришћанским заједницама није могло бити говора о централизацији и надмоћи једног епископа,тако да је папизам (а то је управо што Цариградски патријарх покушава да уведе) једна велика јерес.
Preporučujem 4
islam hajrudin
Porosenko nekidan bio u Istanbulu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Preporučujemo

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja