„Dragi naši” koji su na privremenom ili dužem radu u inostranstvu naša su najbolja izvozna investicija. A možda i najbolja uopšte. Ove godine, zaključno sa avgustom, poslali su u otadžbinu 2,3 milijarde evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

– Prema preliminarnim podacima, priliv po osnovu doznaka, odnosno ličnih transfera, tokom osam meseci 2018. iznosio je 2,3 milijarde evra, što je 20,8 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Po osnovu registrovanih doznaka stigle su 1,2 milijarde evra, dok je procenjena vrednost neregistrovanih doznaka, van bankarskih računa i brzog transfera novca, iznosila oko 1,1 milijardu evra. Priliv je relativno stabilan i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se na nivou od oko osam odsto, što očekujemo i u ovoj godini – kažu u centralnoj banci.

Preko bankarskih računa i brzog transfera novca za osam meseci ove godine izvršeno je oko 1,284 miliona transakcija, a prosek slanja je oko 930 evra. Najveći priliv doznaka bio je u avgustu: 365,3 miliona evra.

Podaci Svetske banke, koja doznake obračunava u američkoj valuti, pokazuju da su naši ljudi iz inostranstva u poslednjih deset godina poslali 41,5 milijardi dolara, što, preračunato po sadašnjem kursu, iznosi 36,5 milijardi evra. U proseku oni nam godišnje šalju tri milijarde evra, što je znatno više nego što su u istom periodu uložili strani direktni investitori. To potvrđuje i prof. dr Vladimir Grečić, član Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije.

– U 2016. godini priliv doznaka bio je za 36 odsto veći od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. Dijaspora je u 2017. godini poslala više od 3,6 milijardi dolara, a podaci Svetske banke pokazuju da je to povećanje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), doznake migranata iznosile su 8,4 odsto – kaže Grečić, dodajući da su praktično dve trećine doznaka, odnosno u 64 odsto slučajeva, stizale iz zemalja EU. Od evropskih zemalja, najviše šalju naši ljudi iz Nemačke, u 39,4 odsto slučajeva, i iz Švajcarske, 23 odsto. Najveći deo priliva doznaka – oko 80 odsto – realizuje se u evrima.

Nije Srbija izuzetak po tome što joj radnici „spolja” šalju više para. Aprilski izveštaj Svetske banke ukazuje da se povećava priliv doznaka u manje razvijene zemlje, što je logično, jer je broj migranata sve veći. Zato se ne može zaključiti da sada odlazi obrazovanija radna snaga, pa da oni u Srbiju šalju više para.

– Ne može se reći da će obrazovani migranti poslati više para nego manje obrazovani. Možda šalju više da bi nadoknadili porodicama finansiranje svog obrazovanja, ali oni često u inostranstvo vode i porodicu, pa šalju manje. Istraživanja pokazuju da je prosečan pojedinačni nivo doznaka manji kod migranata sa višim stepenom obrazovanja, pa se ne može reći da se odliv mozgova može kompenzovati njihovim visokim doznakama. Ali to ne znači da su devizne doznake visokostručnih i kvalifikovanih migranata zanemarujuće, pogotovo onih na privremenom radu. Istraživanja pokazuju da gotovo polovina (45 odsto od ukupnog broja) indijskih lekara koji rade u Velikoj Britaniji šalje deo svojih zarada u zemlju porekla, a taj deo u proseku je iznosio 16 odsto njihovog prihoda.

Mnogo je slučajeva da radnici sa niskim kvalifikacijama odlaze u inostranstvo da sakupe dovoljno ušteđevine za samozaposlenje i preduzetništvo – kaže Grečić.

A kuda odu te silne milijarde? – U potrošnju. Na hranu, odeću, lečenje, kupovinu kuća, stanova, renoviranje postojećih, kupovinu zemljišta, traktora, automobila...

Za stručnjake, problem je kako se doznake koriste. Dobro je, kaže Grečić, što doznake doprinose povećanju opšte potrošnje stanovnika i smanjuju stopu siromaštva, ali je loše što se veoma mali deo ulaže u proširenje materijalne osnove rada i što se povećava zavisnost srpskog društva od rođaka i prijatelja iz dijaspore. Samo mali procenat doznaka koristi se za štednju i otvaranje novih radnih mesta, kao što su male proizvodne poslovne firme.