utorak, 15.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:26

Odliv mozgova, priliv doznaka

Do sada stiglo 2,3 milijarde evra, što je za petinu više nego ranije. – Visokoobrazovani ne šalju više para, jer vode i porodice
Autor: Jovana Rabrenovićnedelja, 04.11.2018. u 11:15
(Фото Д. Жарковић)

„Dragi naši” koji su na privremenom ili dužem radu u inostranstvu naša su najbolja izvozna investicija. A možda i najbolja uopšte. Ove godine, zaključno sa avgustom, poslali su u otadžbinu 2,3 milijarde evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

– Prema preliminarnim podacima, priliv po osnovu doznaka, odnosno ličnih transfera, tokom osam meseci 2018. iznosio je 2,3 milijarde evra, što je 20,8 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Po osnovu registrovanih doznaka stigle su 1,2 milijarde evra, dok je procenjena vrednost neregistrovanih doznaka, van bankarskih računa i brzog transfera novca, iznosila oko 1,1 milijardu evra. Priliv je relativno stabilan i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se na nivou od oko osam odsto, što očekujemo i u ovoj godini – kažu u centralnoj banci.

Preko bankarskih računa i brzog transfera novca za osam meseci ove godine izvršeno je oko 1,284 miliona transakcija, a prosek slanja je oko 930 evra. Najveći priliv doznaka bio je u avgustu: 365,3 miliona evra.

Podaci Svetske banke, koja doznake obračunava u američkoj valuti, pokazuju da su naši ljudi iz inostranstva u poslednjih deset godina poslali 41,5 milijardi dolara, što, preračunato po sadašnjem kursu, iznosi 36,5 milijardi evra. U proseku oni nam godišnje šalju tri milijarde evra, što je znatno više nego što su u istom periodu uložili strani direktni investitori. To potvrđuje i prof. dr Vladimir Grečić, član Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije.

Šta su doznake
Prema metodologiji platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda, koju primenjuje i statistika Narodne banke Srbije, lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoć i poklone iz inostranstva upućene fizičkim licima, rezidentima Srbije.

– U 2016. godini priliv doznaka bio je za 36 odsto veći od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. Dijaspora je u 2017. godini poslala više od 3,6 milijardi dolara, a podaci Svetske banke pokazuju da je to povećanje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), doznake migranata iznosile su 8,4 odsto – kaže Grečić, dodajući da su praktično dve trećine doznaka, odnosno u 64 odsto slučajeva, stizale iz zemalja EU. Od evropskih zemalja, najviše šalju naši ljudi iz Nemačke, u 39,4 odsto slučajeva, i iz Švajcarske, 23 odsto. Najveći deo priliva doznaka – oko 80 odsto – realizuje se u evrima.

Nije Srbija izuzetak po tome što joj radnici „spolja” šalju više para. Aprilski izveštaj Svetske banke ukazuje da se povećava priliv doznaka u manje razvijene zemlje, što je logično, jer je broj migranata sve veći. Zato se ne može zaključiti da sada odlazi obrazovanija radna snaga, pa da oni u Srbiju šalju više para.

– Ne može se reći da će obrazovani migranti poslati više para nego manje obrazovani. Možda šalju više da bi nadoknadili porodicama finansiranje svog obrazovanja, ali oni često u inostranstvo vode i porodicu, pa šalju manje. Istraživanja pokazuju da je prosečan pojedinačni nivo doznaka manji kod migranata sa višim stepenom obrazovanja, pa se ne može reći da se odliv mozgova može kompenzovati njihovim visokim doznakama. Ali to ne znači da su devizne doznake visokostručnih i kvalifikovanih migranata zanemarujuće, pogotovo onih na privremenom radu. Istraživanja pokazuju da gotovo polovina (45 odsto od ukupnog broja) indijskih lekara koji rade u Velikoj Britaniji šalje deo svojih zarada u zemlju porekla, a taj deo u proseku je iznosio 16 odsto njihovog prihoda.

Mnogo je slučajeva da radnici sa niskim kvalifikacijama odlaze u inostranstvo da sakupe dovoljno ušteđevine za samozaposlenje i preduzetništvo – kaže Grečić.

A kuda odu te silne milijarde? – U potrošnju. Na hranu, odeću, lečenje, kupovinu kuća, stanova, renoviranje postojećih, kupovinu zemljišta, traktora, automobila...

Za stručnjake, problem je kako se doznake koriste. Dobro je, kaže Grečić, što doznake doprinose povećanju opšte potrošnje stanovnika i smanjuju stopu siromaštva, ali je loše što se veoma mali deo ulaže u proširenje materijalne osnove rada i što se povećava zavisnost srpskog društva od rođaka i prijatelja iz dijaspore. Samo mali procenat doznaka koristi se za štednju i otvaranje novih radnih mesta, kao što su male proizvodne poslovne firme. 


Komentari40
fdfb7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Blago vama...nista ne radite, dobro zivite. To mirise na "srecan" kraj. I mi smo 20 godina napolje.
Nenad Ratic
Doznake salje samo prva generacija emigranata a ne i njihova deca, I ja sam jedan od njih za 30 godina sam poslao stotine hiljada $$$$ mojima u Srbiji . Doduse meni je sin rodjen u Srbiji i ostao sa majkom i ja cu se vratiti. Ali nasa deca rodjena vani se nece zanimati Srbijom kao mi . Tako da sto dobijete od nas , dobijete a posle zaboravite . Vec njihova deca nece ni dolaziti u Srbiju a kamoli pare slati . Kome i zasto . A i nasa rodbina je ponekad veoma bezobrazna i cinicna . Meni moja sestrcina izmami 1200 evra za da ide na more u Grcku a onda se meni rugaju kako ja samo znam da radim ali ne i da uzivam kao oni. Ponekad su beskrajno drski i nezahvalni , ali eto . Mojima se posrecilo da sam ja jako dobro placen , dakle nisam kuluk koji radi za sicu 1-2000 evra mesecno vec daleko vece pare pa sam ih mogao pomoci i pomazem i dalje , ali manje . Hvala onom gore, meni zbog znanja i nekih patenata zivot nije pretezak osim nostalgjie ,ali neki se bas muce. A u Srbiji samo fantaziraju
Muradin Rebronja
Истина је! Многи бркају појмове, радити да би се живело и живети да би се радило. Ови који раде "да би живели", мисли се на "уживању у јелу, пићу, забави" су спремни да се муче на послу да би онда могли да "уживају". Они муче посао а посао мучи њих. Ови што живе да би радили имају највеће задовољство у раду и немају никаквих потреба за неким другим чулним задовољствима.
Preporučujem 4
Zoran
Ima uvek prve generacije nasih napolje. :)
Preporučujem 1
jovan
beže ljudi od SNS-ove politike
Miki
Nemate pojma koliko ste u pravu: moja ćera neće vise ni da čuje ni da dođe u Beograd. Ranije , dok je bila mlađa je i dolazila ( sad je 5ti razred o.š. ) u Londonu. Kaže da su kod nas učitelji neljubazni i neprijatni a sama okolina je sva nekako tmurna i tužna. Ona nevidi nikakvu radost ni veselje kod vršnjaka ( bila je malo u osnovnoj školi kod nas ) nego sve neki kako ona kaže " pizdiš i histeriju". Smatra da učitelji-ce gledaju da isprovociraju đaka da bi oni reagovali što vise na tu provokaciju pa da onda imaju razlog da ih kazne. Neznam šta je, kada smo ja i njena majka , 2 fakultetske diplome , 2 vukovca, išli u osnovnu školu nije bilo tako. Kako će sadašnji đaci onda postizati uspeh kao raniji i biti konkurentna radna snaga kao ovi sad ? Kanarska ostvra iz GB su neuporedivo jevtinija i bolja je usluga nego recimo CG ili CRO. A sve ostalo je kod nas skuplje nego u EU a bofl ili druga klasa ili nesto pred istekom roka trajanja. Boze pomozi.
Milutin
Dve fakultetske diplome, a dete "nevidi", i otac "nezna". Mozda je tu odgovor?
Preporučujem 15
Cica
Nije sve odliv mozgova. Nekima devize udeljuju tetke iz Kanade a unose ih u dzepovima u ucestalim kratkotrajnim prelazima granice (u transama od 9999EU). Ta tehnika je dokaz da je mozak ostao u Srbiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja