sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.11.2018. u 11:46

Dan primirja biće obeležen u Parizu i Londonu, ali ne i u Berlinu

Различак је у Француској симбол сећања на жртве Првог светског рата (Фото Бета/АП)

Nemačka kancelarka Angela Merkel obeležiće 100 godina od kraja Prvog svetskog rata u Francuskoj, dok će predsednik Nemačke Frank Valter Štajnmajer biti u Londonu na ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji zajedno s britanskom kraljicom Elizabetom Drugom.

Dok će nemački zvaničnici obilaziti evropske gradove nekada nemačke ratne neprijatelje, u samoj Nemačkoj nisu predviđene komemoracije na dan kada je pre 100 godina postignuto primirje koje je dovelo do završetka Prvog svetskog rata u kojem je stradalo oko dva miliona vojnika i oko četiri miliona ranjeno.

Nemački parlament naredne nedelje obeležiće istovremeno 100 godina od proglašenja prve Nemačke republike, kao i 80 godina od „Kristalne noći”, pogroma Jevreja u nacističko doba, prenosi Beta. Povodom 29 godina od pada Berlinskog zida u parlamentu biće organizovana i izložba „1914-1918 Ni tada, ni sada, nikada”.

Za Nemačku 11. novembar 1918. nije značio mir kao u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Kraj Prvog svetskog rata je doveo do pobune i uličnih nemira između pristalica ekstremne levice i ekstremne desnice. Taj datum je doveo do kraja monarhije, do godina hiperinflacije, siromaštva i gladi koji su stvorili uslove za dolazak nacista na vlast 1933. godine.

Užasno nasleđe Holokausta i masovno uništavanje u Drugom svetskom ratu jednostavno su bacili senku na sve ostalo u Nemačkoj, izjavio je istoričar Danijel Šenpflug. U knjizi „Svet na ivici” istoričar je istraživao neposredne posledice rata kroz priče i perspektive pojedinaca.

„Ne može se sve svesti na jednostavnu činjenicu da je jedna zemlja pobedila a druga izgubila rat. Nemačka je zemlja koja svoju nacionalnu priču opisuje kroz poraz posle 1945, a ne posle 1918. godine”, rekao je istoričar.

Prema njegovim rečima u Nemačkoj se kraj Prvog svetskog rata čak gleda kroz prizmu Adolfa Hitlera i Holokausta, kao i neposrednog posleratnog perioda koji je doveo do utopizma sa pokretima koji promovišu idealističke vizije mira i demokratije. Međutim, desničarski utopizam doveo je do rađanja fašizma.

Iako u Nemačkoj neće biti državnih i nacionalnih komemoracija, neke manifestacije biće ipak održane. Istorijski muzej u Berlinu organizuje izložbu, a u nekim crkvama najavljene su verske službe.

Nemačko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da će 11. novembra u 11.00 kao i u Francuskoj i Velikoj Britaniji zvoniti zvona.

Primirje su 11. novembra 1918. godine u 11 časova potpisale Nemačka i savezničke snage u vagonu u šumi u Kompjenju u Francuskoj, čime je završen Prvi svetski rat.

„Zvono će zvoniti u znak pošte za više od 17 miliona žrtava Prvog svetskog rata i kao apel za prekogranično razumevanje i pomirenje”, navelo je nemačko ministarstvo.

Komеntari6
b7f92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Није то био сукоб екстремне левице и екстремне деснице већ сукоб разочараног народа којег су предводили комунисти и други заговорници социјалне правде, а на другој страни били су представници класичног капитализма . Да није било тада стране помоћи, стране интервенције тада би победила комунистичка побуна у Немачкој и истирија би вероватно изгледала другачије Екстремисти ће се појавити у облику фашизма. Класични капитализам је сматрао да ће се фашизам усмерити само на рат против комуниста али се фашизам окренуо и против класичних демократија и против комуниста и целе народе ставио у програм потпуног уништења.Први светски рат је био само прво полувреме рата јер је уследио Други светски рат који је био само његов наставак.
Dragan Pik-lon
Drugim recima-Nemacka je gurnula prvi svetski rat pod tepih jer je drugi zasenio celu njenu istoriju.Kada su imali katastrofalne gubitke.Imali su i drugi narodi katastrofalne gubitke u drugom svetskom ratu-Srbi,Rusi,Poljaci,Jevreji,Romi...pa ipak slave i pobedu u prvom svetskom ratu.Ne zaboravimo da je Hitler i nacizam posledica prvog svetskog rata kada Nemacka nije htela iskreno da prizna poraz.Nemacka i Austrougarska su pravili bestijalne zlocine i u prvom svetskom ratu.Trebaju slaviti datum njegovog zavrsetka ne samo zbog sebe vec i zbog Evrope-ako uopste veruju u nju!!!
Slava
Svašta. Tko još slavi gubitak rata?
вујица
Треба бити искрен па рећи,ми немамо шта да славимо јер се порази не славе.Али има места да се извињавамо и признамо да смо у 20. веку три пута били на окупаторској и злочиначкој страни.Ово се пре свега односи на Србију.ПРВИ,ДРУГИ светски рат и ЗЛОЧИНАЧКИ напад на Србију 1999 јесте нешто што се треба обележавати.Ово пре свега у време када у Немачкој бујају странке које своју идеологију базирају на нацизму.Остаје чињеница да је Немачка одувек,не само према Србији већ и према свету водила освајачку политику.Зато немци треба да се "подсећају"да неби понављали грешке из прошлости...
Oаза
А како је власт у Србији обележила 100 година од краја рата?
Ненад Рајковић
17 miliona, od toga cirka 1.5 Srpskog naroda! Malo manje od 10 procenata.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja