utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.11.2018. u 20:00 Brane Kartalović

Gde nestaju nezaposleni

Broj zaposlenih u Kragujevcu se za pet godina uvećao za skoro 10.000, ali budžetski prihodi od poreza na zarade ne rastu
У Крагујевцу има око 80.000 радно способних становника (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Računica gradonačelnika Radomira Nikolića, po kojoj je broj nezaposlenih u Kragujevcu u poslednje četiri godine opao za oko 5.000, izazvala je dosta sumnjičavih komentara na poslednjoj sednici Skupštine grada. Kako je moguće da prihodi od poreza na zarade ne rastu ako je 5.000 ljudi našlo posao, pitali su kragujevački opozicionari, debatujući o predlogu rebalansa budžeta grada za 2018, po kome će planirani prihodi na kraju godine biti skoro osam milijardi dinara.

I kako je moguće da se broj nezaposlenih toliko smanjio ako je sa oko hiljadu ljudi zaposlenih u javnom sektoru sklopljen sporazumni raskid ugovora o radu, nakon čega su gotovo svi završili na evidenciji kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, takođe su pitali kragujevački opozicionari, navodeći da su realni budžetski prihodi grada, već godinama, tek nešto veći od pet milijardi dinara.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje idu u prilog računici gradonačelnika Nikolića – na takozvanom birou rada do pre četiri godine bilo je oko 22.500 nezaposlenih Kragujevčana, u ovom trenutku ih je oko 17.600. Ovdašnji opozicionari, međutim, tvrde da u tom periodu u Kragujevcu nije otvoreno 5.000 radnih mesta.

– Realno je otvoreno oko 1.500 radnih mesta. Ostatak ljudi je otišao u inostranstvo ili je izbrisan sa evidencije nezaposlenih zato što nije na vreme overio karton, a neki su se penzionisali. Mnogo ljudi odlazi iz Kragujevca u potrazi za poslom. Odlaze medicinske sestre, mašinski i građevinski radnici, ali i visokoobrazovani. Najviše njih ide u Nemačku, ali odlaze i u druge zemlje Evropske unije. Da se 5.000 ljudi skinutih sa biroa rada nije zaposlilo u Kragujevcu vidi se i po tome što ne rastu budžetski prihodi od poreza za zarade – objašnjava Obrad Turković iz Pokreta za naš grad.

Slično mišljenje ima i Dušan Aleksić iz opozicione grupe građana Zajedno za Šumadiju.

– Kad se usvajao budžet za 2018, rekao sam da će grad tokom godine ostati bez znatnog broja radnih mesta, a da se nova neće otvoriti, ili da će plate biti niže. To i piše u budžetu usvojenom pre nešto manje od godinu dana. Nije u pitanju samo manji broj radnih mesta u javnom sektoru. Ovde su i privatne firme u problemu. Nema novih investicija, broj studenata je sve manji, a to za sobom povlači gašenje još radnih mesta. Vlast zna za te trendove, pa je to i napisala u budžetu, u delu koji sabira prihode od poreze na zarade – kaže Aleksić.

Statistički podaci, međutim, demantuju ovog kragujevačkog opozicionara. Prema podacima koje smo dobili u gradskoj upravi za privredu, broj zaposlenih u Kragujevcu je za samo tri godine porastao za 5.000. Na kraju 2014. radilo je 45.278 stanovnika ovog grada, a na kraju 2017. njih 50.541. Da stvar bude interesantnija, u Kragujevcu je za poslednjih pet godina, prema statističkim podacima, broj zaposlenih uvećan za skoro 10.000, budući da je na kraju 2012. u radnom odnosu bilo 41.457 građana.

U Kragujevcu živi oko 175.000 stanovnika, a penzionera, učenika i poljoprivrednika skupa ima oko 95.000. To znači da je u Kragujevcu oko 80.000 radno sposobnih stanovnika. Ako je u ovom trenutku zaposleno njih više od 50.000, ispada da na „birou rada” treba da bude oko 30.000 ljudi. Evidentirano je, međutim, samo 17.600 nezaposlenih. Da li to onda znači da u sivoj ili crnoj zoni radi oko 12.500 Kragujevčana? Ili je možda toliko ljudi napustilo ovaj grad u potrazi za poslom?

Komеntari7
15335
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Aleksic
Po opoziciji bi, izgleda, i one koji su se zaposlili u inostranstvu trebalo racunati u nezaposlene u Srbiji, da bi racunica bila "tacna".
Jeremija
Da li vi stvarno ne znate ili se šegačite? Pad nezaposlenosti je bio kratkotrajan zbog sezonskih poslova- berbe voća. Također, lažni i frizirani podaci.
Ivan grozni
Broj zvanicno zaposlenih je porastao zbog drugacije metodologije prema kojoj se kao zaposleni evidentira svako lice sa bilo kakvim prihodom, pa makar zaradio neko 5.000 dinara na nekom honorarnom poslu (pa ga nekoliko meseci onda drze kao zaposlenog). Naravno da nije "pravo" zaposleno 10.000 ljudi u proteklih 5 godina, jer bi se inace to odrazilo na povecanje prihoda od poreza na zarade a i u gradu bi se to itekako osetilo na svakom koraku. Sto se tice tih 30.000 fantomskih nezaposlenih, jedno polovina njih i nije u vise u Kragujevcu vec u inostranstvu, ali se nisu odjavili. Ostatak radi na crno, mulja nesto, radi po nekoliko meseci u Beogradu, ili prosto ne idu na biro.
vesna
sit gladnom ne veruje
Bosa S
Juce sam na fejsbuku vidjela staricu, iscrpljenu, bez cipela kako lezi na betonu. Ispod nje neke krpe na glavi marama. Niko to nije zasluzio. Srce puca od tuge. Zar nema socijalni program u Kragujevcu da pomogne ljudima beskucnicima? Zar nema niko da pomogne starim i bespomocnim?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja