nedelja, 17.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12

Očekuje se smanjenje nezaposlenosti i rast zarada

Uputstvom za pripremu budžeta u 2019. godini predviđeno je 30 milijardi dinara više za realizaciju infrastrukturnih projekata. -Najviše sredstava po osnovu subvencija za 2019. godinu planira se za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
ponedeljak, 05.11.2018. u 11:54
(Фото А. Васиљевић)

Nakon rapidnog smanjenja stope nezaposlenosti u poslednjih pet godina, poboljšanja na tržištu rada se nastavljaju, kako u pogledu rasta broja zaposlenih, tako i u pogledu rasta zarada, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Kako se navodi, očekuje se prelivanje ostvarenih pozitivnih kretanja u realnom sektoru na tržište rada u kratkom roku, što će biti potpomognuto rastom stranih direktnih investicija i preduzetim merama u pravcu rasterećenja privrede, i u krajnjoj liniji rezultirati daljim rastom broja zaposlenih i približavanjem stope nezaposlenosti jednocifrenom nivou.

Takođe, očekuje se da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi.

Prema podacima Ankete o radnoj snazi, broj zaposlenih u prvom polugodištu u odnosu na isti period prethodne godine veći je za jedan odsto, a stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu iznosi 11,9 odsto.

Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar povećan za 3,8 odsto, navodi se na sajtu Ministarstva finansija, prenosi Tanjug.

Rast zaposlenosti u ovom periodu u potpunosti je rezultat rasta zaposlenosti u privatnom sektoru (6 odsto), dok je u javnom sektoru broj zaposlenih smanjen za 1,2 odsto.

U okviru javnog sektora najveće smanjenje zaposlenosti je zabeleženo u javnim državnim preduzećima, ali i u administraciji i obrazovanju.

U avgustu 2018. godine, prosečna neto zarada iznosila je 49.773 dinara, što je ostvareni realni međugodišnji rast od 4,1 odsto.

Na rast zarada u ovom periodu uticalo je i povećanje minimalne cene rada po radnom času, sa 130 dinara koliko je iznosila u 2017. na 143 dinara počev od januara 2018. godine.

U periodu januar-avgust 2018. godine realna prosečna neto zarada realno je povećana za 4,3 odsto.

Najviše subvencija se planira za ministarstvo poljoprivrede

Najviše sredstava po osnovu subvencija za 2019. godinu planira se za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u iznosu ne manjem od 36,2 milijardi dinara, piše u uputstvu za pripremu budžeta koje je objavilo Ministarstvo finansija.

U resornom ministarstvu kažu da je u okviru subvencija i budžetskih kredita neophodno preispitati sve programe po osnovu kojih se dodeljuju subvencije i budžetski krediti.

„Prilikom planiranja sredstava za subvencije i njihovih namena posebno treba imati u vidu sve propise koji se tiču državne pomoći”, navodi se u dokumentu ministarstva.

Kada je reč o subvencijama za privredu, za ovu oblast su planirana sredstva u visini od 17,59 milijardi dinara.

Prema uputstvu za izradu budžeta za narednu godinu, a koje se tiču subvencija, u okviru razdela Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, subvencije namenjene železničkom i intermodalnom saobraćaju planirane su u ukupnom iznosu od 14,65 milijardi dinara, prenosi Tanjug.

„Putevi Srbije” bi prema projekcijama mogli da dobiju 6,3 milijardi, od čega bi 0,5 milijardi dinara bilo za učešće Republike u Projektu rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, dok bi „Koridorima Srbije” moglo pripasti 3,1 milijarda dinara.

Subvencije koje se tiču ministarstava predviđaju da se za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja izdvoji 0,9 milijardi dinara i to za učešće u kreditu Međunarodne banke za obnovu i razvoj (projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja) koji će se realizovati preko Fonda za inovacionu delatnost.

U uputstvu za pripremu budžeta stoji da je u okviru razdela Ministarstva rudarstva i energetike potrebno planirati subvencije za JP PEU „Resavica”.

Za infrastrukturne projekte 30 milijardi više u 2019.

Uputstvom za pripremu budžeta u 2019. godini predviđeno je značajno povećanje javnih investicija - 30 milijardi dinara više za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Takođe, predviđeno za budžeta u 2019. predviđeno je smanjenje poreskog opterećenje rada ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca i tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate za jedan odsto, sa 63,0 odsto na 62,0 odsto.

To je navedeno u Uputstvu za pripremu budžeta u 2019. i projekcijama za 2020. i 2021. godinu, koje je doneo ministar finansija Siniša Mali.

Ušteda za ukupnu privredu po tom osnovu iznosi 11,9 milijardi dinara, dok se neto efekat na fiskalni rezultat procenjuje na oko devet milijardi dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Cilj je rasterećenje privrede radi podsticaja rastu i zapošljavanju.

Predviđeno je i smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, uz jedinstveno zakonsko uređenje te oblasti, a procenjeni gubitak prihoda po tom osnovu iznosi oko dve milijarde dinara, prenosi Tanjug.

Takođe, planira se napuštanje tzv. kriznih mera koje su bile na snazi u okviru programa fiskalne konsolidacije.

Ukinut je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija uz povećanje najnižih penzija do 5,0 odsto u odnosu na isplaćenu penziju u septembru 2018. godine.

Efekti tih mera u 2019. su veći ukupni rashodi za penzije u iznosu od 40 milijardi dinara.

Fazno se napušta i Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava u delu koji je obavezivao javna preduzeća (republička i lokalna) da uplaćuju u republički budžet iznos uštede po osnovu smanjenja plata.

Po tom osnovu neporeski prihodi biće manji za oko 8,5 milijardi dinara.

Makroekonomskim projekcijama za period od 2019. do 2021. godine predviđena je kumulativna stopa realnog rasta BDP od 11,9 odsto, zasnovana pre svega na povećanju domaće tražnje.

Taj izvor rasta je determinisan kako istrajnim rastom investicija, tako i rastom lične potrošnje usled povećanja životnog standarda stanovništva.

Nešto niža stopa u 2019. godini posledica je visoko postavljene baze u poljoprivredi i građevinarstvu ostvarenom proizvodnjom tokom 2018. godine.

Orijentacija fiskalne politike u srednjem roku jeste održanje niskog deficita, dalje smanjenje javnog duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu.

Rasterećenjem privrede, pre svega, kroz smanjenje poreskog opterećenja rada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta.

S druge strane, fiskalni prostor omogućio je veću alokaciju sredstava za javnu infrastrukturu.

Kako bi se na najbolji način prevazišao infrastrukturni jaz odnosno poboljšao kvalitet i kvantitet javne infrastrukture, potrebno je i značajnije poboljšati sistem upravljanja javnim investicijama.

Konačno, stabilizacijom javnih finansija otvara se prostor za napuštanje kriznih mera koje su bile primenjene tokom programa fiskalne konsolidacije u proteklom periodu.

Srednjoročni pravac fiskalne politike postavlja i okvir budžeta u 2019. godini.

Budžetom za 2019. godinu obezbeđuje se blago poresko rasterećenje rada, stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta određenim promenama kod poreza na dobit i ukidanjem pojedinih naknada kroz jedinstveno zakonsko uređenje tih prihoda.

Prostor opredeljen za javne investicije budžetom za narednu godinu približava se poželjnom i potrebnom nivou.

U republičkom budžetu sredstva opredeljena za javne investicije čine 2,9 odsto BDP-a, dok na nivou opšte države koji uključuje i investicije u lokalnu infrastrukturu opredeljena sredstva čine 3,9 odsto BDP-a.


Komentari6
e6b0e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Београђанин
Мислим да је битно да се спомиње и број људи који је напустио Србију када се прича о смањењу незапослености.
Zoran
Sve manej cete d aimate nezaposlene, jer stanovnistvo stari. Od 1960 stanovnistvo pada, za pre nisma nasao statistiku. Ali recimo da je to tendencija od dolaska komunizma.
Slobodan Ratković
Srbija čak ne napreduje niti poževom brzinom,a kamo li da će u dogledno vrijeme nezaposlenost svesti,barem na evropski prosjek.Plate i penzije su mizerne i najniže u Evropi,a nekada najprofitabilniji proizvodni i poljoprivredni kapaciteti su kroz procese kriminalne tranzicije uništeni.I sve to ide na dušu srbskih nesposobnih,ili korumpiranih političara koji nisu kadri da projektuju čvrste,realne i moguće ekonomske,pa i političke ciljeve srbske ekonomske politike,barem za narednih deset godina.Umjesto toga Srbija i njen narod nestaju,kako u demografskom,tako i u ekonomskom,socijalnom,pravnom,suverenitetnom,integritetnom i svakom drugom pogledu.Ništa se ne dešava slučajno i uz postojeću nezainteresovanost naroda,tj,birača,kraj će doći vrlo brzo.I Srbiji zemlji sa zlatnom istorijskom tradicijom,i Srbima koji to stvarno jesu i po porijeklu,i po čestitosti.S.R.
Euronimous
hahahahah gde oval covek zivi? a) Srbija napreduje dobrom brzin (najboljom kojom moze) b) nemamo naj "mizernije" plate u Euvopi. c) samo oko 500.000 prima minimalac I najgore od svega "Srbiji zemlji sa zlatnom istorijskom tradicijom"...Kojom tradicijom? Da kukaju, da pljuju, bre vi Srbi ste glupi ko majmun, ni sami ne znate zasto mrzite Vlast hahahha! Jadna ta tradicija !
Preporučujem 7
Леон Давидович
Незапосленост ће се смањивати и зато што долазе све малобројније генерације , а све је више и оних младих који одлазе у иностранство. Како би данас запослили да имају на пример бројне генерације какве су биле из педесетих година када су пристизале за рад, када не могу обезбедити посао ни за овако малобројне генерације?
Mile
To se cuje i najavljuje od 1998, a u realnosti sve je gore i gore ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja