petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Foto-bombing srpskog jezika

Nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, strašno je šta označavaju te reči i kakva banalna kultura ulazi u naš jezik i svakodnevicu, kaže prof. dr Rajna Dragićević
Autor: Branko Pejovićponedeljak, 05.11.2018. u 23:18
Рајна Драгићевић (Фото С. Јовичић)

Užice – Foto-bombingovao mi je selfi, pa sam ga anfrendovala na „Fejsu” i blokirala na „Instagramu”.

– Pod uticajem globalizacije, sve očigledniji je uticaj engleskog jezika na srpski, kao i na sve druge jezike. Reč koja se u engleskom pojavi danas već sutra će se pojaviti u svim ostalim jezicima. Pa dobro, mi smo uvek, i u Vukovo vreme, bili otvoreni prema stranim rečima. Poznato je da ni Vuk nije s mnogo ljubavi unosio turcizme, a u njegovom „Srpskom rječniku” ipak ima dosta turcizama. Mi smo, zapravo, svoju neku veličinu i nacionalnu neopterećenost uvek pokazivali i time što smo se slobodno odnosili prema novim rečima. Danas nije problem što toliko anglicizama ulazi u srpski jezik, nove reči označavaju pojmove koji treba da obogate našu kulturu, najstrašnije je šta označavaju te reči i kakva banalna kultura na taj način ulazi u naš jezik i svakodnevicu.

Ovako je prof. dr Rajna Dragićević, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu, odgovorila na pitanja novinara o tome kakav je njen stav o novim rečima u savremenom srpskom jeziku. Čuvena lingvistkinja je učestvovala u radu međunarodnog naučnog skupa „Jezik, kultura, obrazovanje”, koji je organizovan na užičkom Pedagoškom fakultetu. Predstavljena su 52 stručna rada, govorilo je 76 stručnjaka iz Srbije, Slovenije, Slovačke, Češke, Poljske, BiH i Turske.

Ona je napomenula da se pre 10–15 godina ovom problematikom bavio Đorđe Otašević u doktoratu i zaključio da najveći broj novih reči u srpskom jeziku predstavljaju derivati nastali od domaćih tvorbenih osnova i afiksa i da ne treba previše da budemo zabrinuti.

– To je za mene tada bila važna informacija – dodala je profesorka.

Danas, međutim, najveći broj novih reči dolazi iz engleskog jezika.

– Reč foto-bombing, na primer, pre dve-tri godine pojavila se kao reč godine, a potom vrlo brzo i u srpskom jeziku. Ona označava pojavu kada neko pravi selfi (što je takođe jedna od reči koje su se nedavno pojavile u srpskom jeziku), ali se neko pojavi i pokvari ga. To pokazuje da živimo u narcisoidnom svetu gde je jako važno praviti sopstvene fotografije, pa je strašno ako vam neko pokvari tu samopromociju – navela je jedan od primera prof. Dragićević.

Sve češće se čuje i reč bindžovati – kada gledamo nekoliko epizoda jedne serije jednu za drugom ili kompletnu seriju odjednom – koja je takođe bila reč godine. Zatim reč anfrend – kada odlučite nekog da odbacite, izbrišete kao prijatelja na društvenim mrežama.

– Sve ovo pratim zato što znam da će se svaka reč izabrana za reč godine od strane vrlo značajnih leksikografskih kuća, kao što je Oksfordski izdavački centar, koji objavljuje Oksfordski rečnik, uskoro pojaviti i u srpskom jeziku. Stalno očekujem da će to biti nešto novo što oplemenjuje našu kulturu, ali te reči unose jednu antikulturu koja nas potpuno urušava, na sve moguće načine. Čak i ne pokušavamo da prevodimo te reči, nego je, zapravo, jako važno da ih zadržimo u tom obliku engleskog jezika – istakla je profesorka.

Smatra Rajna Dragićević da to nisu ni anglicizmi, jer da bi neka reč to bila, mora po svom poreklu biti iz engleskog, ali morfološki i fonološki uobličena prema zakonitostima srpskog jezika:

– Te reči koje uđu, a uopšte se ne prilagođavaju, nisu anglicizmi već engleske reči u srpskom jeziku. Takvih je sve više i ako slušamo mlade ljude, mi ćemo čuti neki jezik koji nije ni srpski ne engleski, nego engleski u srpskom. Ili možda srpski u engleskom, jer se tek poneka naša reč pojavljuje.

Na pitanje da li tome može da odoli srpski jezik, ona odgovara odrično, zato što je uticaj globalizacije ogroman. Ali moglo bi da se učini da taj uticaj bude nešto manji, a mediji tu imaju ogromnu ulogu.

– Znam primer koliko su se Turci trudili da reč selfi prevedu na turski jezik. I uspeli su u tome. A tu mora učestvovati i država. Jezički stručnjaci treba da imaju apsolutnu podršku države, treba da postoje lektori u svim medijima, dobra lektorska služba koja treba da promoviše ono što jezički stručnjaci predlože. U protivnom, ostaće među četiri zida to što jezički stručnjaci predlože – istakla je ova profesorka, zaključujući da jezik treba čuvati i brinuti o njemu.

Konj, Bog, kuća

Poznata lingvistkinja je na ovom međunarodnom skupu govorila o Vukovom „Srpskom rječniku”, budući da je ovo godina jubileja – dva veka od objavljivanja prvog izdanja 1818. u Beču.

– Vukov „Rječnik” je zaista, kako je rekao naš veliki akademik Pavle Ivić, najznačajnije pojedinačno delo u celokupnoj srpskoj kulturi. Od tog dela počinje ono što se zove savremeni srpski jezik. Prof. Duško Vitas je sačinio korpus od svih srpskih reči u „Rječniku”. Semantički sam analizirala najfrekventniju leksiku kada se uzme u obzir bukvalno svaka srpska reč u toj knjizi. To do sada nije bilo istraživano i došla sam do zaključka da su najfrekventnije imenice: čovek, voda, konj, dan, ljudi, dim, planina, Bog, kuća i pesma. Ove imenice su najčešće i u srpskim narodnim pesmama i poslovicama. Te reči su, zapravo, čvorišta srpske kulture – istakla je Rajna Dragićević.


Komentari108
ad537
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pavle
Nije strašno što anglicizmi ulaze u naš jezik ako takve izraze nemamo. Strašno je što se koriste posrbljeni anglicizmi za izraze koji u srpskom jeziku postoje i što ih sve više koriste voditelji emisija na televizi i radiju. Pre neko jutro voditeljka zapela na "blurovanju" lica nasilnika iz tramvaja umesto da upotrebi srpski izraz "zamagljeno". Ako želi da dokaže kako zna engleski neka onda bude voditeljka BBC-u ili nekoj slicnoj televiziji. A da ne kazemo koliko takve izraze koriste druge javne licnosti, muzičari (kada čujem izraz stejdž, ili "stejdževa" muka me uhvati). Ljudi,vratimo se svom jeziku. Da, treba da koristimo engleski ali ne pravimo se baš Englezi i tamo gde mu nije ni vreme ni mesto.
лингвист овдашњи
@ Кебара Поштовано мушко према тобожњем имену, а женско према наводном презимену, Не знам која Вас је поплава или мећава донела у ове наше крајеве, али бисте, у најмању руку, могли да се држите елементарних логичких правила: ако већ упозоравате на мој тобожњи ниски стил, не бисте смели да користите своје (по прилици, завичајне) кроатизме (знатижеља) или ону последње наведену фразу, каквом су Вас вероватно частили током детињства. Никад никоме нисам замерао на стилу, све док се не изроди у директно вређање. Такозваном класичном философијом углавном се не бавим, него пратим увиде мислилаца који су поставили основе данашње логике, семантике и лингвистике. Кебара није приметила да сам реаговао искључиво на садржај написа. Најзад, када бих (за разлику од опадача) исписао своје стварно презиме (на -ИЋ), онда бих о цењеној професорки, која се покаткад осрамоти иступима у штампи, могао да наведем и извесне околности које би излазиле изван оквира стручне расправе.
Разводњавање идентита?
Не само да је све мање ћириличног писма, после његовог комунистичког релативизовања, већ је у Београду и Србији све мање и српског језика. Цели делови града, предузећа итд. добијају енглеске називе. Например на месту Земунског аеродрома, чије је чувене хангаре пројектовао велики научник Милутин Миланковић, који је српски писао искључиво ћирилицом, данас се налази насеље Air Port City Belgrade. Ту су затим YU Bussines Center (YUBC), Belgrade Waterfront, Sky line . . . Па тржни центри Schopping Centar ? "Ušće", Delta City, Zira Schopping Center, Belmax Center, Immo Outlet Center, Delhaize (Shop&Go). . , па бројни хотели, например Square Nine Hotel Belgrade . . . На улазу у Калемегдан, у пантеон српских великaна, однедавно се налази модернистички уљез Raiceva Schopping Center, који носи презиме српског историчара и свештеника Јована Рајића. Зашто у војнонеутралној земљи на продавници ОДБРАНЕ у Узун Мирковој улици пише Military shop? А нема рускоg превода Военный магазин? Итд. итд.
bezazlene ispravke
Тек две безазлене исправке - најпре, SHOPPING се пише без Ц, а, друго, Рајићева улица је назив добила према Танаску Рајићу, из Страгара, тобџији у Боју на Љубићу (док се Улица Јована Рајића налази на Црвеном Крсту). Узгред, у целокупној Кнез-Михаиловој преостало је свега 5-6 фирми исписаних ћирилицом.
Preporučujem 2
Коста
Срби би волели да буду нешто друго, а нису у стању. Воле да се ките енглеским "брендовима", натписима, и да јеик пуне енглеским изразима, а натуцају енглески. Од свих Срба које сам срео, 99% лоше говоре енглески, укључујући и оне који су ми рекли да су "професори" енглеског језика. По ономе што читам, како се признаје, Срби нису ни српски саваладали или уредили. Тешко је рећи шта је то што данас чини српски само српским. Српска лингвиситка је уникатна на свету, и не баш тако ретко предмет подсмеха, јер НИКО не ради као што ради српска лингвистика.
Preporučujem 3
Рајнин студент
Као и увек - осмеле се да проговоре само они који везе с језиком немају. Прилив страних речи нормална је појава, која спада у универзалне лингвистичке процесе. Нико од нас није изолован на кугли земаљској, а језик се непрестано и динамично мења у контакту с другима, он прати време и културне тенденције. Језички шовинисти (попут већине острашћених критичара овог чланка) нису свесни да је језик систем који има своје иманентне законитости, да се њиме не може вештачки управљати и да се он не може сабијати у уске калупе какве му неспретно намећу најгласнији лаици-осуђивачи. Очигледно је да скоро нико није схватио суштину овог чланка - она је мање језичке, а више културолошке природе. Али то се не да објаснити слепој маси. Као ни чињеница да научни дискурс нужно обилује интернационалим терминима (што су, видим, неки замерили професорки). Рајна је изузетан стручњак и предавач. Кад бисте посетили понеко њено предавање, можда бисте и видели даље од свог носа и излизаних незналачких флоскула.
Beogradjanin Schwabenländle
Да посетим њено предавање ? То би била опасност за чистоћу мог српског језика, после многих година проведених у Истри и касније у Немачкој, не хвала. Само бих желео да знам шта Вам значи то " флоскула " ?
Preporučujem 3
Beogradjanin Schwabenländle
" сематички сам анализирала најфренквентнију лексику када се ... " даљи осврт није потребан, нарочито када се ради о особама које " желе " да нам сачувају језик.
Глупости
То је научна терминологија.
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja