subota, 16.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:05

Reklame su neprijatelj umetnosti

One zadaju suvi estetski ton koji nema život. Veliki kamermani su postali deo industrije, a ne veliki umetnici i u tome je problem, rekao je Emir Kusturica
Autor: Borka Golubović-Trebješaninponedeljak, 05.11.2018. u 20:00
Аница Добра и Анастасија Климушкина, најбоља глумица фестивала, награђена за ролу у руској представи „Слон” (Фотографије Кустендорф)

Drvengrad, Mokra Gora – Davnašnja želja reditelja Emira Kusturice da svako godišnje doba na Mećavniku dočeka sa jednim festivalom odavno je postala duboka prošlost. Drvengrad je tokom protekla dva dana bio stecište pozorišnih umetnika koji su se okupili na trećem Jesenjem pozorišnom festivalu sa željom da preispitaju granice između pozorišta i filma ukoliko one uopšte postoje. Otuda i slogan ovogodišnjeg pozorišnog festivalskog izdanja „Pozorišni Kustendorf” koji je ujedno postao i internacionalan. U prilog tome festival su otvorili Emir Kusturica i Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a koji u duhu kampanje „Budućnost na delu” podržavajući ovaj festival podržavaju budućnost mladih talenata.

– Ivo Andrić je napisao kako niko ne zna šta znači živeti na ivici između dva sveta, niko ne ume razumeti i jedan i drugi svet i pokušati, a ne moći, da izmiri ta dva sveta. Niko ne zna šta znači postati u isto vreme i mučenik i mučitelj u istoj ličnosti i šta znači imati dva zavičaja i izgubiti i jedan i drugi i biti stranac gde god kreneš. Veliki pesnik Rilke je napisao da kada jednom izgubiš svoj dom, nikada ga više nećeš naći. Mećavnik je demantovao na neki način i Andrića, što je gotovo nemoguće, i Rilkea, pošto je moj dom koji je izgubljen u Sarajevu, zapravo zasnovan na toj ivici između tih svetova – rekao je Kusturica, uz podsećanje da je u ovom autentičnom prostoru do sada realizovano čak 25 festivalskih izdanja: Kustendorf, Boljšoj, Jesenji pozorišni. Organizatori „Pozorišnog Kustendorfa” ugostili  su proteklih dana umetnike iz Sombora, Novog Sada, Beograda, ali i Lođa i Jaroslavlja. Pored nadahnutih scenskih iskoraka studenata sa tri akademije iz Srbije i jedne iz Jaroslavlja koji su u takmičarskoj selekciji izveli četiri predstave u izboru selektora Milana Neškovića prava festivalska poslastica bila je radionica Emira Kusturice, koja bi mladim umetnicima mogla da bude i svojevrsni bukvar, odnosno vodič za studente.

– Moderan film poklopljen je silom holivudskih gluposti koje su vrlo uspešne. Srećna okolnost je u tome što film kroz Netfliks može da uđe u svaku kuću, ali ne možemo da očekujemo da Netfliks traži pametne filmove. Holivud tridesetih i četrdesetih godina stvarao je ogromna umetnička dela, da bi danas završio u verovanju da je tržišni bog. U takvoj situaciji pozorište ima veliku slobodu da sa malo novca napravi veliku katarzu. Današnji srpski film trpi najviše zato što se ne bavi egzistencijom. Ima strašnih drama i komedija kod nas, ali je mozak negde preusmeren i nije dovoljno fokusiran na ljudsku egzistenciju, rekao je Kusturica uz savet mladim kolegama da insistiraju na egzistenciji i sudbini.

Čovek može da bude potresen, primetio je Kusturica, samo ako dramsko delo donese iskrenu i snažnu sudbinu. Ako nemamo sudbinu izvezenu u vremenu i prostoru, nemamo ni sa čime da se identifikujemo. Zato su sudbine najpotresnija dimenzija našeg rada. Problem je što mladi glumci ostvare dve - tri uloge i ako primete da su fotogenični, okrenu se reklamama.

Nagrada za najbolju režiju Rastislavu Ćopiću za predstavu "Pošto gvožđe"

– Najveći neprijatelj umetnosti su reklame. Reklame su kao brza hrana, efektne fotografije koje ubijaju mizanscen. Optički svet modernog gledaoca je upropašćen reklamama. One zadaju suvi estetski ton koji nema život, a veliki kamermani su postali deo industrije, a ne veliki umetnici i u tome je problem. Tržište kao velika pijaca pravi nered, naglasio je Kusturica i dodao:

– Živimo u svetu gde je sve praksa i sve vezano za tržište i novac. Tržište stvara veliki nered, ne dozvoljava da se razviju teorije i ideologije. Pozorište može da živi izvan težine u kojoj mi živimo i u kome nema pravila. Da bismo došli do nove estetike, moramo da dobijemo novu ideologiju. Nije ni levo ni desno, bez ideologije nema prave umetnosti. Moj život izvezen je srećnim okolnostima. Došao sam u Sarajevo kao jedini koji je završio prestižnu akademiju, napravio TV dramu i veliki džumbus zbog incesta u toj priči. Moj razvoj je išao stazom kojom navodim mlade ljude, a to je da je ostvareni smisao za ljudsku egzistenciju i ljudske sudbine bio parametar za taj uspon.

Svi moji filmovi, primetio je Kusturica, bili su izraz teze da je potvrda čovečnosti i ljudskosti na granici između svetova. Žrtvovanje za te filmove je teklo paralelno sa nečim što je bila velika fraktura i lom ne samo u državi koja je nestala, nego i u duši koja je to trpela.

– Filmovi su mi spasili glavu. Zapalili su mi kuću, srušili je, oteli mi sve što sam imao pa sam još bio kriv što sam to što jesam i što nisam izgovarao što je trebalo, a shvatio sam da jedina odbrana od svega toga može biti film i tada sam radio možda najkompleksniji i najupečatljiviji film, „Podzemlje” u karijeri, a onaj koji je najviše emocionalno uticao na mene je „Dom za vešanje”. Ne možemo da sporimo da je drug Tito bio sposoban, ali kao i svi balkanski političari smatrao je da je posle njega potop. Sve dobro što se dešavalo u rokenrolu, novi talas, dokumentaristički pristup filmu u BiH, odnosno crni talas u Srbiji stvarano je u odnosu prema vlastima i odstupu od te vlasti. Ne znam kako čovek danas može da osvoji tu slobodu jer ni njena definicija ne postoji. Sve se fokusiralo na lovu, a čoveku lova treba. Da baš žrtvuje svoj život i umetnost zbog love, to ne ide. Mladi danas žive bez ideologije, sa lažnom levicom, a najveći borci za levičare su najbogatiji Amerikanci što je paradoksalno, što znači da je to mehanizam za ovladavanje svetom, konstatovao je Kusturica, uz tvrdnju da talenat uvek nađe svoj put.


Komentari0
41dde
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja