sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:11

U Ženevi otkrivena spomen ploča Jovanu Dučiću

utorak, 06.11.2018. u 09:02
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму (Фото Википедија)

ŽENEVA - U Ženevi je svečano otkrivena spomen-ploča posvećena Jovanu Dučiću, velikom srpskom piscu i diplomati, koji je u ovom gradu proveo sedam godina života.

Inicijativu za postavljanje ovog obeležja pokrenula je Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, želeći da ostavi trajan spomen na vreme koje je slavni srpski pesnik i diplomata proveo najpre na studijama u Ženevi, od 1899. do 1906. godine, a zatim i u svojstvu stalnog delegata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri Društvu naroda, 1925. godine.

Spomen-ploča, postavljena na adresi na kojoj je Dučić živeo u vreme studija, u neposrednoj blizini Ženevskog univerziteta, dar je Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Gradu Ženevi i na njoj piše:

„Ovde je u vreme svojih studija živeo Jovan Dučić (1874-1943), knez srpske poezije, pisac, putopisac i diplomata. U spomen na velikana srpske književnosti, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, novembra 2018. godine”.

Pred velikim brojem građana Ženeve, predstavnika Grada i uglednih zvanica, prisutnima su se obratili član Gradskog veća Ženeve Remi Pagani, koji je zahvalio na ovom vrednom poklonu u spomen na nekadašnjeg slavnog stanovnika Ženeve, zatim ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković, akademik Milovan Danojlić i pisac i prevodilac Slobodan Despot.

Ambasador Snežana Janković je, govoreći o značaju Jovana Dučića u srpskoj književnosti i uticaju godina provedenih u Ženevi na njegovo stvaralaštvo, koje su mu omogućile dodire sa svetskim književnim i filozofskim pravcima, istakla da ovim činom dajemo mali doprinos čuvanju uspomene na velikana naše književnosti, ali i podsećamo na dugu tradiciju kulturnih veza između Srbije i Švajcarske, u kojoj su deo svog obrazovanja stekle i mnoge druge znamenite ličnosti naše zemlje.

Ona je zahvalila Gradu Ženeva na razumevanju istorijskog i kulturološkog značaja postavljanja ove spomen-ploče za Srbiju, za srpski narod u Švajcarskoj i za kulturnu saradnju između naših dveju zemalja.

Akademik Milovan Danojlić govorio je o značaju Dučićevog boravka u Ženevi na razmeđi vekova, istakavši da je on ostavio posebno veliki pečat u Dučićevom stvaralaštvu i životu.

Ovaj pesnik koji dolazi iz male zemlje dao je veliki doprinos svetskoj poeziji, a spomen-ploča ostaje kao trajno svedočanstvo o Dučićevom dvostrukom boravku u Ženevi.

Na kraju svečanosti, prevodilac Dučićevih dela Slobodan Despot pročitao je deo putopisa „Prvo pismo iz Švajcarske” i „Pesmu ženi” na francuskom jeziku, koju su zvanice iz Ženeve prethodno imale prilike da čuju u originalu, na srpskom jeziku, prenosi Tanjug.


Komentari19
c0fe4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Darko Aćimović
Ko god da je idejni tvorac ideje da se blistavi um ne zaboravi, skidam kapu! Dučić je jedan od retkih koji je uspeo da me oduva i lansira u najveće visine vasione i opet spusti lagano na zemlju poput pera. Nameravam da pročitam celokupno delo i da uradim prikladnu sliku većeg formata posvećenu ovom geniju! Blago Cara Radovana je traktat koji bi svaki slikar i pesnik trebao da stavi poput biblije na svoju policu. Amin
Дечак
Овај Козаковић не схвата да цела Србија данас више користи латиницу но ћирилицу. И да је то наша предност и потреба. Удави нас својом уускогрудношћу. А што се тиче текста на Дучићевој плочи, боље би било да није поменуто министарство.
Милорад Ч
Bosa S@ Скоро сви Срби у НДХ су живјели на селу. Тешко да се иједан Србин на селу тада потписивао латиницом, ако можда понеки у граду и јесте.
Bosa S
Kako su se potpisivali Teslini rodjaci iz Smiljana?
Preporučujem 1
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Е јесу вам аргументи. Велика већина румунског народа је традиционално писала ћирилицом, али су се опредијелили за латиницу. Имају једно писмо као и сви остали.
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Порука је да никаква традиција не може бити, нигдје друго није била, разлог да један језик има више од једног писма. Како то само дјелује на јединство нације. А овде је ријеч и о грубим фалсификатима. Латиница међу Србе није дошла из Крајине, него директно из Београда уз одговарајући допринос и београдских интелектуалаца поријеклом из Крајине. Србохрвати нису смишљени у Крајини. Зар није још Скерлић пропагирао латиницу.
Preporučujem 4
Бранко Срб Козаковић
Нисам разумео поруку?.. Свеједно, оно што ме је дуго изненађивало, а Bosa то потврђује, Срби са тих страна нису ћирилизовани и грчевито бране гајевицу. Памтим непријатни разговор са једним младим и угледним човеком који је дошао "на трактору" у збегу после Олује, који пише гајевицом, и који је то бранио оштро.. Чак и када сам га суочио са тим да су Срби, његови, тамо страдали због тога и да је ћирилица бивала систематски затирана и забрањивана, он је то одрицао?! И, није то једини случај.. У осталом, међу Крајишницима је гајевица заступљена у високом степену - неки је сматрају својоим писмом, а мањи део се правда навиком.. Обрни-окрени, ћирилице-вуковице има више у Вуковару но међу свим Србима! Зато су ми коментари попут Bosinog мучни.. - пример самозатирања. Не само да усваја туђе већ га и присваја.
Preporučujem 5
Љиљана Ћуић
Да је на срБском језику и азбучном писму УНЕСКО све латинично сврстава у хрватску културну баштину Предали смо Јована Дучића Хрватима.Да ли би се Јован Дучић радовао?
Бранко Срб Козаковић
@BosaS, Што се Срба римокатолика тиче, они се нису служили савременом хрватском редакцијом латиничког писма - гајевицом - већ неким обликом латинице (неуједначене) која се користила на тим просторима пре Гајеве реформе. На страну што ти Срби и нису имали јаку националну свест и што су се лако утопили у хрватско етничко биће - као и Крајишници који посташе Срвати. Дакле, не постоји српска традиција на гајевици и нема разлога да Срби пишу писмом које је симбол павелићевско-брозовског културоци. Али, судећи по Вама и вашима, као и Србима овде, можемо најпре говорити о српском аутокултуроциду. Те југословенситичке мантре о "богатству двоазбучја" оставите за Босну и Хрватску, у Србији то није и не сме бити случај. У осталом, Србе је у Јасеновац слао и Павелићев закон о ћирилици, па је Ваша жалопојка заправо сабласна. Ако ћемо говрити о два писма, Срби имају облу глагољицу (не угласту, хрватску - *кроатицу) којом су се служи на почетку писмености, и вуковицу - савремену редакцију ћир. писма.
Preporučujem 4
Bosa S
O tome ja stalno pisem. Ne samo to, nego smo i zrtve Jasenovca, Srbe iz Bosne i Hrvatske koji su se potpisivali latinicom, proglasili Hrvatima. Sami smo umanjili i odrekli se nasih zrtava i naseg nasljedja. Dio nase istorije i kulture i kulturne nastine su dva pisma: latinica i cirilica.
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja