petak, 19.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:18

U Ženevi otkrivena spomen ploča Jovanu Dučiću

utorak, 06.11.2018. u 09:02
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму (Фото Википедија)

ŽENEVA - U Ženevi je svečano otkrivena spomen-ploča posvećena Jovanu Dučiću, velikom srpskom piscu i diplomati, koji je u ovom gradu proveo sedam godina života.

Inicijativu za postavljanje ovog obeležja pokrenula je Ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj, želeći da ostavi trajan spomen na vreme koje je slavni srpski pesnik i diplomata proveo najpre na studijama u Ženevi, od 1899. do 1906. godine, a zatim i u svojstvu stalnog delegata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri Društvu naroda, 1925. godine.

Spomen-ploča, postavljena na adresi na kojoj je Dučić živeo u vreme studija, u neposrednoj blizini Ženevskog univerziteta, dar je Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Gradu Ženevi i na njoj piše:

„Ovde je u vreme svojih studija živeo Jovan Dučić (1874-1943), knez srpske poezije, pisac, putopisac i diplomata. U spomen na velikana srpske književnosti, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, novembra 2018. godine”.

Pred velikim brojem građana Ženeve, predstavnika Grada i uglednih zvanica, prisutnima su se obratili član Gradskog veća Ženeve Remi Pagani, koji je zahvalio na ovom vrednom poklonu u spomen na nekadašnjeg slavnog stanovnika Ženeve, zatim ambasador Srbije u Švajcarskoj Snežana Janković, akademik Milovan Danojlić i pisac i prevodilac Slobodan Despot.

Ambasador Snežana Janković je, govoreći o značaju Jovana Dučića u srpskoj književnosti i uticaju godina provedenih u Ženevi na njegovo stvaralaštvo, koje su mu omogućile dodire sa svetskim književnim i filozofskim pravcima, istakla da ovim činom dajemo mali doprinos čuvanju uspomene na velikana naše književnosti, ali i podsećamo na dugu tradiciju kulturnih veza između Srbije i Švajcarske, u kojoj su deo svog obrazovanja stekle i mnoge druge znamenite ličnosti naše zemlje.

Ona je zahvalila Gradu Ženeva na razumevanju istorijskog i kulturološkog značaja postavljanja ove spomen-ploče za Srbiju, za srpski narod u Švajcarskoj i za kulturnu saradnju između naših dveju zemalja.

Akademik Milovan Danojlić govorio je o značaju Dučićevog boravka u Ženevi na razmeđi vekova, istakavši da je on ostavio posebno veliki pečat u Dučićevom stvaralaštvu i životu.

Ovaj pesnik koji dolazi iz male zemlje dao je veliki doprinos svetskoj poeziji, a spomen-ploča ostaje kao trajno svedočanstvo o Dučićevom dvostrukom boravku u Ženevi.

Na kraju svečanosti, prevodilac Dučićevih dela Slobodan Despot pročitao je deo putopisa „Prvo pismo iz Švajcarske” i „Pesmu ženi” na francuskom jeziku, koju su zvanice iz Ženeve prethodno imale prilike da čuju u originalu, na srpskom jeziku, prenosi Tanjug.


Komentari18
ac653
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дечак
Овај Козаковић не схвата да цела Србија данас више користи латиницу но ћирилицу. И да је то наша предност и потреба. Удави нас својом уускогрудношћу. А што се тиче текста на Дучићевој плочи, боље би било да није поменуто министарство.
Милорад Ч
Bosa S@ Скоро сви Срби у НДХ су живјели на селу. Тешко да се иједан Србин на селу тада потписивао латиницом, ако можда понеки у граду и јесте.
Bosa S
Kako su se potpisivali Teslini rodjaci iz Smiljana?
Preporučujem 1
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Е јесу вам аргументи. Велика већина румунског народа је традиционално писала ћирилицом, али су се опредијелили за латиницу. Имају једно писмо као и сви остали.
Милорад Ч
Бранко Срб Козаковић@ Порука је да никаква традиција не може бити, нигдје друго није била, разлог да један језик има више од једног писма. Како то само дјелује на јединство нације. А овде је ријеч и о грубим фалсификатима. Латиница међу Србе није дошла из Крајине, него директно из Београда уз одговарајући допринос и београдских интелектуалаца поријеклом из Крајине. Србохрвати нису смишљени у Крајини. Зар није још Скерлић пропагирао латиницу.
Preporučujem 4
Бранко Срб Козаковић
Нисам разумео поруку?.. Свеједно, оно што ме је дуго изненађивало, а Bosa то потврђује, Срби са тих страна нису ћирилизовани и грчевито бране гајевицу. Памтим непријатни разговор са једним младим и угледним човеком који је дошао "на трактору" у збегу после Олује, који пише гајевицом, и који је то бранио оштро.. Чак и када сам га суочио са тим да су Срби, његови, тамо страдали због тога и да је ћирилица бивала систематски затирана и забрањивана, он је то одрицао?! И, није то једини случај.. У осталом, међу Крајишницима је гајевица заступљена у високом степену - неки је сматрају својоим писмом, а мањи део се правда навиком.. Обрни-окрени, ћирилице-вуковице има више у Вуковару но међу свим Србима! Зато су ми коментари попут Bosinog мучни.. - пример самозатирања. Не само да усваја туђе већ га и присваја.
Preporučujem 5
Љиљана Ћуић
Да је на срБском језику и азбучном писму УНЕСКО све латинично сврстава у хрватску културну баштину Предали смо Јована Дучића Хрватима.Да ли би се Јован Дучић радовао?
Бранко Срб Козаковић
@BosaS, Што се Срба римокатолика тиче, они се нису служили савременом хрватском редакцијом латиничког писма - гајевицом - већ неким обликом латинице (неуједначене) која се користила на тим просторима пре Гајеве реформе. На страну што ти Срби и нису имали јаку националну свест и што су се лако утопили у хрватско етничко биће - као и Крајишници који посташе Срвати. Дакле, не постоји српска традиција на гајевици и нема разлога да Срби пишу писмом које је симбол павелићевско-брозовског културоци. Али, судећи по Вама и вашима, као и Србима овде, можемо најпре говорити о српском аутокултуроциду. Те југословенситичке мантре о "богатству двоазбучја" оставите за Босну и Хрватску, у Србији то није и не сме бити случај. У осталом, Србе је у Јасеновац слао и Павелићев закон о ћирилици, па је Ваша жалопојка заправо сабласна. Ако ћемо говрити о два писма, Срби имају облу глагољицу (не угласту, хрватску - *кроатицу) којом су се служи на почетку писмености, и вуковицу - савремену редакцију ћир. писма.
Preporučujem 4
Bosa S
O tome ja stalno pisem. Ne samo to, nego smo i zrtve Jasenovca, Srbe iz Bosne i Hrvatske koji su se potpisivali latinicom, proglasili Hrvatima. Sami smo umanjili i odrekli se nasih zrtava i naseg nasljedja. Dio nase istorije i kulture i kulturne nastine su dva pisma: latinica i cirilica.
Preporučujem 3
Петар,ЗАГРЕБ.
Може бити како каже г.Миоковић,али важније је питање како гледамо сами себе и како се понашамо између себе. Е,ту се крије разлог наше пропасти.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja