ponedeljak, 27.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:24

Mali jezici neće nestati

Austrijska književnica Karolina Šuti napisala je roman o potrazi za identitetom na osnovu sopstvenog iskustva
Autor: Marina Vulićevićutorak, 06.11.2018. u 22:27
Каролина Шути (Фото Hedi Neuerer)

Sećanje na maternji jezik nalik je na slobodu koju čovek oseća dok bez cipela korača travnjakom. Tako glavna junakinja romana „Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” austrijske književnice Karoline Šuti, oseća svoj maternji jezik koji je zaboravila, ali koji čuva negde u podsvesti. Ona pokušava da se seti svog ranog detinjstva, svojih korena i svoje majke, koji su od nje dugo skrivani, i upušta se u potragu za svojim pravim identitetom. Konačno, ona sa svojom kćerkom putuje natrag do mesta iz kojeg potiče, u nadi da će proživeti makar deo iskustva koje je proživela njena majka.

Knjiga „Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” objavljena je u okviru projekta izdavačke kuće „Heliks” – „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom”, a u razgovoru sa autorkom, koja je nedavno bila gošća svog beogradskog izdavača, saznajemo da ova pripovest ima autobiografski koren.

– Potrebu da napišem ovu knjigu osetila sam kada je moj sin imao tri godine i kada sam shvatila da je jezik koji on koristi na neki način kompletan i „dovršen”. Ja sam svoj maternji poljski jezik zaboravila kada sam imala pet godina. O njemu nisam razmišljala dok nisam dobila dete. Tek tada sam shvatila šta sam izgubila. Maternji jezik nije samo način da se izrazite, to je i put ka iskazivanju emocija, mogućnost da se o tim emocijama uči. Ako izgubite kontakt sa maternjim jezikom, gubite vezu sa svojim prvim emocijama. Moj roman poseduje u stvari autobiografsko jezgro, kaže Karolina Šuti, koja je

studirala nemački i engleski jezik, a istovremeno je sticala i muzičko obrazovanje kroz studije koncertne gitare i pevanja. Zbog toga nije slučajno njeno interesovanje za jezička pitanja, budući da svaki jezik ima svoje ritmove i melodije…

Radila je i kao predavač na Univerzitetu u Firenci, gradu u kojem je smeštena radnja romana na kojem upravo radi. Za roman „Mora da sam jednom hodala po mekoj travi” dobila je Evropsku nagradu za književnost 2015. godine. U svojim drugim knjigama Karolina Šuti piše o jezičkim problemima, o junacima koji se bore sa nedostatkom ljubavi, kao i sa nekom vrstom zlostavljanja i izgubljenosti u svetu.

Kada je reč o jezicima Evrope, o podeli na takozvane male i velike, naša sagovornica smatra da tu klasifikaciju prevazilazi činjenica da je engleski glavni jezik komunikacije u svetu. Karolina Šuti, međutim, nije zabrinuta povodom nestanka malih jezika, iz razloga što su oni po njenom mišljenju deo identiteta određenih govornika koji će se tog identiteta teško odreći.

– Bez našeg maternjeg jezika, gubimo deo svog bića. Na primer, ako je vaš jezik srpski, niko u vašoj porodici neće međusobno početi da razgovara na engleskom. Možda će nestati određeni dijalekti, na kojima prestaje da se piše, ali čitavi jezici neće iščeznuti, smatra Karolina Šuti.

Beč i istočna Austrija oduvek su bile višenacionalne sredine, kako zapaža Karolina Šuti, ali u njenom opisu odnosa različitih generacija prema pitanju identiteta postoje nijanse:

– Naši roditelji, koji su u Austriju dolazili sedamdesetih godina želeli su da se potpuno uklope u novo društvo i težili su tome da deca nemački nauče savršeno, bez stranog akcenta. Integracija im je bila vrlo važna, čak i asimilacija, što nije tako dobro. Danas je to drugačije zbog toga što migranti ne žele da budu tako snažno uklopljeni u novu kulturu kao njihovi prethodnici.

Na pitanje o tome da li postoji jedinstveni evropski kulturni identitet Karolina Šuti odgovara pozitivno, posebno kada je reč o mlađim generacijama koje su drugačije od američke i kineske populacije. Osobenost evropske kulture, po njenim rečima, jeste i postojanje mnogih supkultura, što je lepa raznolikost.


Komentari4
82380
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ozbiljne stvari
...uvek me je uzasavala cinjenica da postoje ljudi koji svojevoljno i verovatno bez mnogo razmisljanja zele da se "integrisu i asimiliraju" u druge narode, kulture, iz najverovatnije egzistencijalnih razloga, nimalo se ne potrudivsi da istraze i otkriju mogucnosti za lep i plodotvoran zivot u okviru naroda iz kojeg su potekli...
slavko
Postoje! U Americi su gotovo svi takvi. Isto u Kanadi, Australiji, Argentini, Brazilu, Meksiku. Kinezi su nastali asimilacijom više drevnih kineski naroda. Rimsko carstvo je nastalo asimilacijom svih pokorenih naroda. Perzijsko carstvo takođe. Čak i Rusija je nastala na asimilaciji brojnih azijskih naroda. Indija isto tako. Pola Srba živi izvan Srbije i večina ih se brzo asimiluje, pogotovo na zapadu. Gotovo da nema velikog carstva u kome se manji narodi nisu asimilirali sa večinom. Ako se to ne dogodi takvo carstvo propada. Kao Britansko carstvo, Austrougarska, Jugoslavija, Sovjetski savez.
Preporučujem 0
Zoran
A kako te gleda okolina kad se ne utopis? Pa oni te gledaju kroz posao. Tu nema nikakav problem. Ako si dobar u poslu, ti si nesto za njih, ako nisi u poslu nesto a hoces da se utopis ili si se utopio, ti nisi nista za njih.
Preporučujem 0
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja