Kosovska carinska služba počela je da primenjuje odluku o dodatnom oporezivanju od 10 odsto, na uvoz proizvoda iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine. To je za prištinske medije potvrdio portparol kosovske carine Adriatik Staviljeci, koji je rekao da je reč o obimu robe vredne stotine miliona evra godišnje, prenosi Tanjug. Na ovaj potez, kojim se inače krše sva pravila CEFTE, kosovske vlasti odlučile su se uprkos zahtevu Evropske unije da hitno objasne svoju odluku o povećanju taksi. – Moramo da imamo u vidu da postoji veliki obim uvoza iz Srbije, jer godišnje uvozimo oko 400 miliona evra proizvoda, a iz Bosne i Hercegovine oko 80 miliona evra – naveo je Staviljeci. Baš kao što je i ova vest o uvođenju dodatnog poreza na robu iz Srbije i BiH stigla nenajavljeno, tako se malo i zna o detaljima ove odluke. Iako je prva informacija bila da mere uključuju dodatno oporezivanje mleka i mlečnih proizvoda, vode, keksa, sokova i građevinskog materijala, zvaničnici u Srbiji juče za „Politiku” to nisu mogli da potvrde. U odluci, koju je potpisao Ramuš Haradinaj, navodi se da se to odnosi na svu robu, osim međunarodnih brendova, koja se proizvodi na teritoriji Srbije. Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, prema našim saznanjima ovi proizvodi se zvanično ne plasiraju na ovaj deo tržišta, jer ne postoje usaglašeni veterinarski sertifikati.

Nesumnjivo je da će ova mera poskupeti proizvode iz centralne Srbije i pogoditi mnoge proizvođače, ali i trgovinske firme jer u robnoj razmeni sa Kosovom učestvuje gotovo 3.000 preduzeća. Prošle godine ukupan promet, koji je centralna Srbija ostvarila sa AP KiM, iznosio je 461 milion evra, a samo u prvim osam meseci ove godine, Srbija je na Kosovo otpremila robu u vrednosti od 307 miliona evra, što je rast od osam odsto u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, dopremljeno je robe u iznosu od 17 miliona evra. Prvih pet najznačajnijih proizvoda u plasmanu na KiM su voda, gasna ulja, motorni benzin, šećer i suncokretovo ulje, dok sa druge strane stiže najviše električne energije, cevi, smrznutih malina i kupina, goveđe kože i radijatora.

Ministar trgovine, Rasim Ljajić, juče je rekao da očekuje odgovor Evropske komisije, jer ova odluka „mora da bude suspendovana ako CEFTA postoji”.

Prema njegovim rečima, ova odluka motivisana je iz dva razloga – političkog i ekonomskog.

– Politički da se demonstrira pred vlastitom javnosti odlučnost, jer svaki gest protiv Srbije donosi politički poen i utiče na rejting. Ekonomski razlog se krije iza ovih političkih, a nisu ni klasični ekonomski, već interesni razlozi različitih grupacija proizvođača na Kosovu, koji bi povećanjem ovih taksi sprečili konkurenciju koja dolazi iz Srbije i iz toga profitirali – rekao je Ljajić.

On podseća da se to dogodilo i s brašnom, kada su privremene prištinske institucije odlučile da uvedu dodatne takse na brašno, nakon čega je brašno na Kosovu poskupelo 30 odsto.

– Zato što je manja konkurencija i proizvođači sa Kosova su brašno mogli da prodaju po većim cenama – objasnio je Ljajić.

Podsećamo, prvo ozbiljno kršenje CEFTA sporazuma dogodilo se još pre godinu dana kada je samo za proizvođače brašna iz Srbije uvedena izvozna taksa od 40 evra po toni. Zbog ove dažbine izvoz iz centralne Srbije je od novembra 2017. smanjen 80 odsto.

Po nezvaničnim informacijama poslove oko prodaje brašna na kosovskom tržištu od tada je preuzela lokalna firma „M i silosi”, inače najveći mlin na Kosovu. Od 2005., kada je privatizovana, smatra se najjačom proizvodnom kompanijom na Kosovu, a istiskivanjem naših proizvođača brašna praktično su postali monopolisti na tržištu, što je dovelo do poskupljenja brašna.

Kamberi: Poštedeti albanske proizvođače

Predsednik opštine Bujanovac, Šaip Kamberi, zatražio je od kosovske vlade da se albanski proizvođači i proizvodi, koji se na Kosovo plasiraju iz južnog dela centralne Srbije, izuzmu od novouvedenog poreza od 10 odsto.

Kamberi je na „Fejsbuku” naveo da je za albanske proizvođače Kosovo jedino tržište.