sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
TRG REPUBLIKE – JEDINSTVENO ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE

Jedinstveni grobovi bunari s kraja prvog veka

Prilikom kopanja temelja za spomenik knezu Mihailu još 1882. otkriveni su grobovi iz različitih epoha rimske vladavine. – Sahranjivanje u tim grobovima nije bilo svojstveno na ovim prostorima, pretpostavlja da je taj običaj donet iz Galije
sreda, 07.11.2018. u 14:52
(Фото Д. Жарковић)

Radovi na Trgu republike nastavljeni su, posle kratkog prekida, ovih dana. Jedan njihov deo posvećen je istraživanju nedavno otkopanih temelja za koje se pretpostavlja da su deo nekadašnje Stambol kapije, a drugi deo su redovni radovi koji se tiču obnove ovog omiljenog sastajališta u srcu našeg grada.

– Posle dobijanja svih papira i rešenja o arheološkim istraživanjima koje je dalo Ministarstvo kulture radovi su nastavljeni 30. oktobra. Sada se obavljaju dva sondažna kopanja i beleži se sve što se nalazi na tom prostoru. Tek kada se završe sva ispitivanja biće prezentovani rezultati rada – rekli su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Osim temelja za koje se pretpostavlja da su deo Stambol kapije, prilikom rekonstrukcije Trga republike pronađena su i dva devastirana rimska groba. To je i očekivano imajući u vidu da se ovaj prostor u celini nalazi u zaštićenoj zoni antičkog Singidunuma koji je utvrđen za arheološko nalazište još od 30. juna 1964. godine.

Da li će još nešto biti otkriveno u toku obnove trga pokazaće vreme. To nije nemoguće ako se ima u vidu da je ovaj deo grada i ranije bio mesto gde je otkrivano arheološko blago.
Još prilikom kopanja temelja za spomenik knezu Mihailu Obrenoviću 1882. godine otkriveni su grobovi iz različitih epoha rimske vladavine. Neki nalazi poput grobova bunara jedinstveni su za ove prostore.

– Na trgu je prilikom prvih iskopavanja otkriven grob od opeke i 13 kružnih i dve pravougaone jame. Dubina nekih od njih bila je veća i od 10 metara. Grob od opeke otkriven je južnije, više prema Čika Ljubinoj ulici, i u njemu je nađen žižak, dok su jame bile kod temelja spomenika knezu Mihailu – objašnjava dr Stefan Pop-Lazić, naučni saradnik Arheološkog instituta.

Kako je tada materijal nasumice skupljan i iz dva puta stigao u Narodni muzej, nije moguće utvrditi šta je nađeno u svakoj pojedinačnoj jami. Ministarstvo građevine poslalo je tada 14 fragmenata keramike, deo statuete od terakote, komad kamene skulpture, 16 podnih pločica lepezastog oblika, bronzanu i koštanu iglu, 11 opeka, za koje se smatra da su iz groba od opeke.

U drugom inventaru Narodnog muzeja nalaze se predmeti poput keramičkog lončića bez drške, bronzane igle, četiri zemljana krčaga, dva žiška sa dva i tri plamena…

– Prema zapažanjima Mihaila Valtrovića, prvog profesora arheologije i utemeljivača srpske arheologije, jame su bile ispunjene pepelom i u njima su otkriveni i ostaci životinjskih kostiju. Valtrović navodi i nalaz bronzanog novca i široke alke za koje se smatra da potiču od vojničkog oklopa, kao i životinjske kosti. Osim groba od opeke, ostali grobovi su imali oblik jame, odnosno bunara, i vrlo su retki na ovim prostorima. Sahranjivanje u grobovima bunarima nije bilo svojstveno na ovim prostorima, ali se pretpostavlja da je taj grobni običaj donet iz Galije – objašnjava Pop-Lazić.

Za grobove bunare sa Trga republike smatra se da pripadaju najstarijem delu nekropole koja se prostirala od trga preko ulica Makedonske, Nušićeve, Dečanske… ka Bulevaru kralja Aleksandra.

Rimljani su se sahranjivali na dva načina – skeletno i spaljivanjem. Običaj spaljivanja obavljao se na grobljima, na spalištima, a ostaci su se sakupljali i u određenim kasetama pohranjivali u grobnice poput ove na trgu.

Smatra se da su grobovi bunari nastali krajem prvog i početkom drugog veka, dok je grob od opeke najverovatnije nastao u trećem ili četvrtom veku. U njemu su nađeni delovi opeke sa pečatom Flavijeve legije.

Kapija iz 18. veka

Pretpostavlja se da se Stambol kapija nalazila u blizini spomenika knezu Mihailu i Narodnog pozorišta, a da li je to tako pokazaće sadašnja istraživanja.

– Ono što treba napomenuti jeste da su ovu kapiju napravili Austrijanci za svoje vladavine Srbijom u periodu od 1717. do 1739. godine. Tek kasnije po dolasku Turaka 1739. godine kapija je promenila ime i nazvana Stambol – objašnjava Vidoje Golubović, hroničar Beograda.

U njenoj blizini Turci su mučili Srbe zbog čega je među srpskim stanovništvom bila ozloglašena. Uklonjena je po nalogu kneza Mihaila 1866. godine.

 

 

 

 


Komentari3
cc254
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дечак
Трг Републике затворен. На огромном пустом градилишту, у једном углу, два човека : чувар и један радник који поправља ограду.
Бранко Срб Козаковић
А ми смо у славу наших злочинитеља сачували: капију умсто вратницу, бунар уместо зденац,.. мердевине - лестве, маказе - ножнице, кашику - ложицу,.. (...). Иако окупатори нису имали језички полицију то нам није сметало да своје речи заменимо њиховим. Тако смо пригрлили и хрватску гајевицу,.. као и целу културу безмало ослонисмо на туђе.
Sotir Gardačić
U Čika Ljubinoj su pre 10 godina prilikom rekonstrukcije ulice otkriveni takođe rimski grobovi!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja