subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 07.11.2018. u 21:01 Milica Dimitrijević

Lirski žičani crtež

Iscrtana linija, uz asistenciju fotografije kao modela, dobija višedimenzionalnost skulpture, kaže o svom radu Nina Ivanović, dobitnica nagrade ovogodišnjeg Oktobarskog salona
Нина Ивановић испред једног од својих радова (Фото Jean Picon Saywho)

Ne samo što je Nina Ivanović, naša mlada umetnica, prepoznatljiva po svojim žičanim instalacijama zbog kojih je novinari od milošte zovu „kovač nežnog srca”, krajem oktobra dobila nagradu 57. Oktobarskog salona, već je imala i tu čast da pre neki dan predstavi Srbiju u Italiji na izložbi „Erupcija mira” posvećenoj završetku stogodišnjice Velikog rata. Još pod utiscima sa tog putovanja, gde je u gradiću Vitorio Veneto u blizini Venecije među 13 umetnika izložila svoje delo na jednoj od inspirativnih gradskih fasada, ova autorka otkriva u razgovoru za „Politiku” deo svoje stvaralačke poetike.

Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2010, boravila je na nekoliko umetničkih rezidencijalnih programa van granica Srbije, bila je član i izlagač u okviru organizacije „Nezavisna kulturna asocijacija” od 2006. do 2010, a od 2012. sa još šestoro kolega osniva i vodi Umetnički prostor U10. Dva puta je nagrađivana za crtež – 2009. priznanjem njenog matičnog fakulteta i 2014. prvom nagradom iz Fonda Vladimira Veličkovića, što dovoljno samo po sebi govori o njenim kvalitetima koji su primećeni, ali i o žanru koji je, sa svim svojim potonjim modifikacijama, bio i ostao okosnica njenog izražavanja.

– To jeste vrsta pisma, način na koji može da se prilično brzo i verno zabeleže i prizor i emocija. To je u svakodnevici koju nastojim na pratim adekvatno sredstvo. Na fakultetu sam dosta crtala, nastavila sam i posle, na svojim putovanjima najčešće sam koristila flomastere, tako su nastajali jednostavni, linearni prikazi. Uporedo sam počela da se bavim i analognom fotografijom, inspirisana prvo francuskim fotografima iz pedesetih i šezdesetih, da bi to posle dobilo moj autorski pečat, u kojem umem i da preklopim grad sa prirodom. U jednom trenutku sve se spojilo, shvatila sam da moja iscrtana linija, takva kakva jeste, uz asistenciju fotografije kao povremenog modela, može da dobije višedimenzionalnost skulpture – kaže naša sagovornica, dodajući da je eksperimentisanje sa materijalom dovelo do građevinske tvari kao što je žica, sirove i oštre, a opet pojavno tanane i vazdušaste.

Na taj način, kako ističe, dolazi do transformacije – potrebno je vreme da nešto što hitro nastane, kao što je crtež, postane instalacija, naročito ako je reč o velikim dimenzijama, kada nacrtano u malom formatu može i da se prilično uveća. Prvi put žicu je upotrebila 2006. na jednoj od letnjih akademija koje je pohađala i to za delo koje prati arhitekturu grada. Od tada je redovno koristi za svoje „žičane crteže”, ponekad i onu armaturnu, radeći, zapravo, na arhaičan način: poseduje panj sa dva metalna graničnika, klešta i čekić. Oni su njena oruđa prilikom manuelne manipulacije. Nešto je, uz to, potrebno i zavariti. Često je reč o borbi sa materijalom i mentalnoj gimnastici kojom se prevazilaze poteškoće, priznaje umetnica, a to je samo po sebi izazov.

Rad „Planina”, veličine šest puta dva metra, koji je oblikovan dva meseca, a reč je o linijskoj, trodimenzionalnoj predstavi Durmitora, jednog od najlepših vrhova na Balkanu, žiri Oktobarca ocenio je kao „elegantan i sofisticiran, efemeralan i pronicljiv”, a nju kao stvaraoca koji veštinom zanatlije radi van mode, istovremeno veoma poetski i nepretenciozno.

– Upravo ta poslednja reč, to da je nešto kvalitetno, a nenametljivo primećeno i nagrađeno, ta ocena koja je do mene došla sa raznih strana posebno znači i lepo se nadovezuje na veliki podstrek koji umetnik dobije osvajajući takvo priznanje, koje je, istovremeno, dobila i Margerit Imo – kaže umetnica.

Nina Ivanović tokom 2019. imaće i svoju samostalnu postavku fotografija u Domu omladine Beograda. Srž će činiti repetitivnost znakova snimljenih u različitim urbanim prostorima, dok na našoj savremenoj umetničkoj sceni njen angažman ima još jednu dimenziju – kustosko-organizatorsku, budući da je Umetnički prostor U10 veoma živ.

– Prvobitna ideja je bila da u nedostatku izlagačkih prostora za mlađu generaciju nas nekoliko prijatelja oformimo mesto ne kojem bismo se predstavili. Polako je višemesečni projekat, koji se pokazao kao dobar, dobijao višegodišnji oblik. To je poseban vid bavljenja umetnošću, zahtevan i odgovoran, posle kojeg imam kompletniju predstavu o svemu što bi trebalo uraditi u jednom timu kako bi se stvaralaštvo na pravi način predstavilo javnosti – iskrena je ova mlada dama.

Komentari0
9ffdc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja