ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:37
FORMULE ŽIVLjENjA

Sindrom pasivnih posmatrača

Do nepružanja pomoći i pasivnosti pojedinca u grupi dolazi jer svako od nekog drugog očekuje da odgovori na izazov, ali i zbog procene prisutnih da bi pomaganje žrtviAnchor moglo da bude opasno
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 12.11.2018. u 08:00
(Срђан Печеничић)

Ako vam na ulici pozli i osetite da gubite svest, verovatno očekujete da vam prolaznici priđu i pomognu, da pozovu hitnu pomoć. Ako ste vi prolaznik koji je primetio da je nekom drugom pozlilo na ulici, verovatno biste uradili ono isto što očekujete da bi i drugi uradili da se to vama desi.

Ova elementarna solidarnost je osnova prijateljskih međuljudskih odnosa u zajednici i čini kohezionu silu zajednice. Solidarnost proizlazi iz psihičkog mehanizma identifikacije, da u drugima vidimo sebe ili nekoga ko nam je drag, i da pružamo onu pomoć koju bismo želeli da drugi pruže nama kada nam zatreba.

Ljudi u nevolji

Psihološka istraživanja su pokazala da kada je u pitanju pružanje pomoći nepoznatoj osobi u nevolji, ljudi različito reaguju u zavisnosti od toga da li su sami ili su u grupi. Mnogo je veća verovatnoća da će neko pružiti pomoć ako je samo on prisutan. Ako je prisutno još ljudi, ova verovatnoća se bitno smanjuje. Objašnjenje je da svaki od prisutnih (posmatrača ili svedoka) očekuje da će neka druga prisutna osoba biti ta koja će pružiti pomoć, zbog čega postaje neodlučan i ne pruža pomoć.

Nepružanje pomoći i pasivnost pojedinca u grupi posmatrača se jednim delom objašnjava time da među njima dolazi do raspršivanja odgovornosti, tako da svako od njih očekuje da neko drugi odgovori na izazov situacije. Do raspršivanja odgovornosti dolazi i u grupi koja napada nekoga gde se pojedini njeni članovi ne smatraju odgovornim za svoje postupke, tako da su u grupi mnogo agresivniji nego što bi bili da su sami.

Druga deo objašnjenja je u proceni svakog posmatrača koliko je za njega opasno da se umeša i pomogne žrtvi. Ukoliko posmatrač proceni da bi i sam mogao biti žrtva napada ili da bi mogao da ima neku drugu negativnu posledicu, tada zaključuje da je bolje da stoji po strani i da „gleda svoja posla” ili da napusti situaciju.

U svakoj zajednici postoje priče o herojima, junacima koji su sebe doveli u smrtnu opasnost štiteći neko dobro koje je važnije od njihovih života. A ono što je važnije od pojedinačnog života jeste sama zajednica – životi drugih ljudi. Reč je o dobro poznatom arhetipu spasioca, hrabrog viteza koji princezu spasava od zmaja. Ljudi u stvarnom životu se ponašaju drukčije od heroja u bajkama. Iako postoji moralni imperativ da se pomogne žrtvi, prioritet savremenog čoveka je da sam ne postane žrtva. Poslednjih stotinu godina nas uči da naše društvo nije naklonjeno nastradalim herojima, da smo zaboravni i nesolidarni, da se često hrabrost ne isplati.

Postoji više načina na koje spasilac može da postane žrtva. Jedan je taj da nasilnik svoju agresiju sa žrtve preusmeri na spasioca, tako da i on postane žrtva. Drugi je da u svom obuzdavanju nasilnika primeni „prekomernu” silu, tako da na suđenju ispadne da je nasilnik žrtva, a spasilac nasilnik. Treći način je da žrtva postane progonilac, a spasilac njena žrtva.

Zaštita od suđenja

Jedno od upozorenja koje sam dobio kada sam kao mladi lekar putovao u Ameriku bilo je da ako neko padne u nesvest na ulici, nikako ne pružam bilo kakvu medicinsku pomoć. Razlog je što bi ista ta osoba kojoj bih pružio pomoć, ili njena rodbina, a u slučaju neke negativne posledice, mogla da me tuži i da zahteva milionsku odštetu tvrdeći da je upravo nestručna pomoć jednog lekara bez američke licence bila uzrok negativne posledice. Zbog visokih suma koje je morala da isplati zbog „nestručnog pomaganja”, policija u Njujorku zabranila je svojim policajcima da žrtvama pružaju prvu medicinsku pomoć. U Americi je to otišlo toliko daleko da su u morali da donesu specijalni zakon, „Zakon dobrog Samarićanina”, kojim su one koji su pomagali žrtvama nesreća štitili od sudskog progona zbog „nestručnog” pomaganja.

Kada se u školama i samoodbrana proglašava za nasilje, kada se nastavnicima koji dodirnu nasilnika govori da i oni vrše nasilje, onda je jasno da kada se učenici ozbiljno potuku, i nastavniku i ostalim učenicima jedino ostaje da pozovu policiju i da sa distance sačekaju rasplet situacije. Što se više pravo i pravila udaljavaju od pravičnosti i zdravog razuma, više ćemo patiti od sindroma pasivnog posmatrača.


Komentari15
9aad2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ranka Živanović-Marković
Na žalost, moj sin je imao to gorko iskustvo pre dve nedelje kada je napadnut u centru grada, pred grupom ljudi na autobuskom stajalištu, koji su “gledali svoja posla“, i zadobio ozbiljne povrede zbog kojih se još oporavlja. Ne mogu da prihvatim činjenicu da baš niko nije smeo makar da vikne : evo policije, bilo šta da učini što bi pomoglo!!??? Čemu nas to vodi kao društvo???
Luka Koprivica
Kao i obično, u pravu ste 100%!
Nemaju dušu
Onda je možda trebalo da idete u Rusiju na usavršavanje...
Jasmina
Pomogla sam dečku koga je udario auto na pešačkom prelazu i pobegao. Dečko je pao i polomio ruku. Posle toga sam morala kao svedok da se pojavljuje u istrazi na suđenju da se suočava sa okrivljeni koji je inače poznat kriminalac. Vrlo neprijatno. Čak me je sudija kaznila sa 100 000 din kao svedoka jer se nisam pojavila na jednom ročištu. Ja ne volim da guram glavu u pesak kao noj ali je pravda spora. Štiti kriminalce a mi obični građani stradamo. Bez obzira na sve UVEK BIH POMOGLA.
zoran stokic
Rezultat autoritarne kulturne matrice našeg društva jeste da pojedinac uvek čeka da neka spoljna sila (bog, despot, sultan, ...) umesto njega reši njegove probleme! Autoritet ga je uvek i ugrožavao i štitio. Ta nemogućnost da se emancipuje od autoriteta vodila ga je ka snižavanju ljudskih potencijala ka neodgovornosti za postupke. Stevana Sremca u našim: "nazovigradovima, u tim vulgarnim varošicama, podjednako nema ni tradicionalne ni gradske evropske kulture". Isto je i danas! Umesto da postane građanin, radan, tolerantan, koji se sa drugima udružuje oko zajedničkih projekata, naš čovek je ostao lukav podanik, dovitljiv, sav usmeren na sopstveno preživljavanje, kakav je bio i u doba Osmanskog Carstva. Dok građanin ima svest da kvalitet njegovog života zavisi od drugih građana, njihovog morala i operacionalih sposobnosti, dotle se podanik ne miri sa zakonima i uslovima građanskog društva, ne želi da o njima bilo šta zna, on misli da može da preživi pojedinačno i nezavisno od drugih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja