petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Predsednik SANU najavio ostavku

Biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi akademiju, rekao je Vladimir Kostić nezadovoljan rezultatima glasanja za prijem novih članova
Autor: Milica Dimitrijevićčetvrtak, 08.11.2018. u 14:35
Владимир Костић (Драган Стојановић)

Na izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti od ponuđenih 18 izabrano je 16 redovnih članova (iz postojećeg dopisnog članstva), od 26 kandidata za nove, dopisne članove odabrano je 14, kao i sva četiri predložena inostrana člana, ali je utisak izbornog dana taj što je nakon pročitanih rezultata i čestitke upućene izglasanim kolegama Vladimir Kostić, predsednik  Srpske akademije, rekao da će tokom sutrašnjeg dana svim odeljenjima ove institucije ponuditi ostavku jer mu je ishodom glasanja poslata jasna poruka.

– Svi koji sedite ovde svesni ste napora koji je uložen i principa za koje sam se zalagao. Čovek sam koji pokušava, sa promenljivim uspehom, da u poslednjih pedeset godina drži svoju reč. Dobro znate da nikome od vas nisam pomenuo nijedno ime tokom predizbornog procesa, ali radi se o činjenici da očigledno imamo potpuno različita shvatanja o ugroženosti akademije, njenog mesta i njene budućnosti. U tom smislu, biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi SANU – izjavio je Kostić.

Njegova odluka presedan je, do sada se nije dešavalo da predsednik SANU povuče ovakav potez, dok je za „Politiku” prvi čovek SANU izričito istakao da razlog nisu klevete kojima je bio izložen u poslednje vreme, a što se nezvanično moglo čuti po akademijskim hodnicima, već da je reč o tome što u brojčano najugroženijim i po članstvu najstarijim odeljenjima nije izabran dovoljan broj novih članova, a reč je o Odeljenju društvenih nauka i Odeljenju likovne i muzičke umetnosti.

– Na ovaj način obezbeđena je prosta reprodukciju, ali ne i vitalnost, koja je više nego ugrožena i to izgleda nije dovoljno ozbiljno shvaćeno – dodao je Kostić, čije su kolege bile potpuno zatečene dešavanjima nakon okončanog dvočasovnog brojanja glasova – većina nije bila rada da ih komentariše. Upravnik Biblioteke SANU, akademik Miro Vuksanović, kako prenosi Tanjug, kratko je rekao da je odluka predsednika Kostića neočekivana i da njegova ostavka ne može biti prihvaćena.

Do ovih izbora Odeljenje društvenih nauka brojalo je samo šest akademika i od 2009. do danas bio je primljen samo jedan novi član, da bi juče dopisni član Aleksandar Kostić postao redovan, a novi dopisni su Alpar Lošonc i Pavle Petrović, dok nisu izabrani Slobodan Antonić, Milena Dragićević Šešić i Mirjana Rašević. Odeljenje za likovne i muzičke umetnosti do juče je brojalo 13 članova, Milica Stevanović iz dopisnog prešla je u redovno članstvo, Jelena Jovanović i Sava Halugin postali su novi, dopisni članovi, dok u istoj kategoriji nisu izglasani Borislav Stojkov i Mileta Prodanović.

Bitno je reći da SANU u ovom trenutku ima 128 članova (92 redovna i 36 dopisnih), dok je u radnom sastavu njih 120 (88 redovnih i 32 dopisna), osam akademika je van radnog sastava jer su stalno nastanjeni u inostranstvu ili godinu dana nisu učestvovali u radu svojih odeljenja (četiri dopisna i četiri redovna).

Izbornoj skupštini prisustvovalo je 110 članova, toliko ih je i glasalo, pri čemu je za održavanje izbora bilo neophodno prisustvo njih 61. Prema pravilima, redovne članove biraju samo redovni članovi, a dopisne i inostrane biraju svi članovi akademije. Da bi dopisni član postao redovni bilo je potrebno 45 glasova (za jedan više od polovine ukupnog broja redovnih članova u radnom sastavu), a da bi kandidat postao dopisni ili inostrani član bilo je potrebno da dobije 61 glas (odnosno za jedan više od polovine ukupnog broja članova u radnom sastavu). Od 2000. do 2015. organizovano je šest izbornih turnusa, prosečno je po ciklusu primano 17 novih akademika (odnosno dopisnih članova). Tačnije, 2000, 2006. i 2012. po 13, 2015. izabrano ih je 14, 2009. taj broj je iznosio 20, a najviše je primljeno 2003 godine – 29.

Podsetimo, SANU je tokom cele izborne godine bila izložena učestalim kritikama, a Predsedništvo SANU sve optužbe koje se tiču neregularnosti i netransparentnosti procedure odbacivalo je kao netačne i neargumentovane. Kako je juče zvanično rečeno, nijedan pismeni, blagovremeni prigovor javnosti na izbornu građu za kandidate koji su u 2018. upućeni na Izbornu skupštinu nije stigao na adresu Srpske akademije.

Primljeni akademici

Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke, redovni: Zoran Radović (62 glasa), Milan Sudar (57), Miodrag Mateljević (52), dopisni: Željko Šljivančanin (80), inostrani: Dželal Šengor (95); Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, redovni: Slobodan Milosavljević (62), Radmila Petanović (62), Radomir Saičić (53), dopisni: Tanja Ćirković Veličković (67); Odeljenje tehničkih nauka, redovni: Miloš Kojić (59), dopisni: Vlada Veljković (72), inostrani: Miroslav Krstić (91), Mauro Ferari (96); Odeljenje medicinskih nauka, redovni: Zoran Krivokapić (70), Milorad Mitković (55), Petar Seferović (54), dopisni: Tatjana Simić (81); Odeljenje jezika i književnosti, redovni: Goran Petrović (68), Zlata Bojović (64), Milovan Danojlić (49), dopisni: Jovan Delić (66), Zoran Paunović (66), Ljubinko Radenković (76), inostrani: Euđen Simion (103); Odeljenje društvenih nauka, redovni: Aleksandar Kostić (51), dopisni: Alpar Lošonc (73), Pavle Petrović (77), Odeljenje istorijskih nauka, redovni: Ljubodrag Dimić (72), dopisni: Dragan Vojvodić (83), Vujadin Ivanišević (92), Mira Radojević (69); Odeljenje likovne i muzičke umetnosti, redovni: Milica Stevanović (71), dopisni: Jelena Jovanović (79), Sava Halugin (91).


Komentari55
edf51
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Dok su druge nacije imale svoje razvojne putanje, mi (kao i neke komšije) smo ostali nedozreli u vrtlogu ideologije romantičnog nacionalizma 19-tog veka i krvave zbilje koju je on doneo 90-tih god. 20. veka. Kod nas je u to vreme otac nacionalizma kao jedinog pravovernog društvenog pravca bio Dobrica Ćosić. Interesantno da se čak i "otac" zamislio i 60-tih prošlog veka zalagao za podelu KiM, zbog čega su ga partijski drugovi sankcionisali. U 2018. mi i dalje "vrtimo" iste priče, a vozovi prolaze. A Šiptara je sve više na i preko granica KiM.
Драга Мирсин Сибничанин
И шта сад треба да радимо по Вама, Petrе, да свакоме ко затражи део територије (КиМ, Рашку област, Прешево, Нишку област, Топлицу итд. да кажемо: "У реду, ево узмите, Ваше је! Хвала што сте нас ослободили тих територија." Где то тако раде, човече. Зар не схватате колико је то неуобичајено и болесно размишљање. То што нас је у свему комунизам "клао" као народ и државу 60 година и није нам дао да се нормално као народ развијамо, сада треба да се сааглашавамо са сваким ко жели да нас државно-територијално цепа?
Preporučujem 4
Драга Мирсин Сибничанин
Просто не могу да верујем какви се све "академици" примају у састав САНУ коју народ плаћа. Сад прочитах да је за "дописног члана САНУ" изгласан Јован Делић. А сетих се да је тај човек тврдио да они лингвисти који предлажу да се и питање српског писма ћирилице реши по угледу на сва друга реешења питања писма у другим језицима, тј. да и српско писмо у језику Срба добије нормативно у српском правопису пуни суверенитет, а не положај алтернативног писма, при чему је српска азбука прогната 90 одсто међу Србима вишедеценијском фаворизацијом хрватске абецеде на штету српске ћирилице. За људе који то предлажу, Јован Делић је тврдио да су то "екстремисти". Тако испада да су сви други лингвисти и правописци по свету "екстремисти", јер нико од њих не ставља своје писмо у статус алтернације. Сва су друга писма апсолутно суверена у својим језицима. Срамотно је да буде члан (макар и дописни) Јован Делић, а да не буде један Драгољуб Петровић који је пет копаља изнад оваквог антићириличара Делића
Лазар Д. Љубиновић
@ Мирослав Јовановић Петак, 11. децембар 2015. године Српско удружење "ЋИРИЛИЦА" Одговор Жана Дитура, члана Француске Академије на писмо Српске академије наука која га обавјештава о његовом избору за члана САНУ. Када је видио да је писмо исписано на, како и сам каже, „енглеском или америчком језику“ није га ни прочитао. Он даље у тексту објашњава разлог такве реакције....као у тексту. Како прочитано тако и написано мада постоје и други извори...! Чињеница је, и доказ искомплексираности, да се Француском акдемику послао позив за приступ Академији на енглеском језику. Можда нисте знали али и француски језик је дипломатски....
lalo
Odijum napada na Akademika Kostića koji se javno usudio da kaže istinu o Kosovu je samo dokaz da ovde ne postoji kultura dijaloga već samo diktat kvazielita čija egzistencija isključivo zavisi od stepena ili promila "patriotizma" u krvi. Ako nisam u pravu ponuđena ostavka neće biti prihvaćena pa se time ograđujem da je moj navedeni dokaz moguće jalov.
goshnje
,,Путуј игумане и не питај за манстир..."

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja