petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06
U KULTURNOM DODATKU U SUBOTU 10. NOVEMBRA

Gospođica V – muškarac u srpskoj armiji

petak, 09.11.2018. u 15:43
Сестра Лафам, куварица Тидисон, докторка Доротеа Ефал Мод и Џо Вајтхед, у униформи Српског потпорног фонда на Солунском фронту 1916.

VELIKI RAT– 100 GODINA OD ZAVRŠETKA

Savremene novine su izvestile da je Kanađanka Džozefina Vajthed bila upisana u vojsci „kao poručnik Veterinarskog korpusa Vojske Srbije”, jer je „odustala od bolničkog rada” da bi se mogla „približiti frontu”. Džo se zaljubila u poručnika Vojske Kraljevine Srbije, Užičanina, Vukotu Vojinovića za koga se kasnije i udala

 

Saznala sam za Džozefinu (Džo) Vajthed sasvim slučajno. Tokom rada na svom doktoratu, pročitala sam nekoliko rečenica o njoj u neobjavljenom dnevniku jedne lekarke iz Škotske ženske misije, dr Katarine Luis Korbet. Dnevnik je napisan tokom zime 1915. godine, kada je ova lekarka radila u Kruševcu koji je tada bio pod nemačkom okupacijom. U dnevniku se nekoliko puta navodi  jedna žena, koja je jednostavno bila poznata kao „W.“ „W.“ je bila, prema pisanju dr Korbet, Kanađanka sa svega 22 godine koja je se prerušila u muškarca i upisala u Vojsku Kraljevine Srbije. Tokom okupacije, „W.“ je dobrovoljno sarađivala sa Škotskom ženskom misijom kao stražar, čuvajući medicinsku opremu od pljačkaša. Nisam tada znala ime ni bilo koje druge informacije o „W.”, ali bila sam zaintrigirana ovom ženom. Od tada mi je jedina misija da saznam što više o ovoj ženi i njenom radu i pomoći za Srbe i Srbiju. Uz pomoć dobro poznatog amaterskog istoričara Alana Kuminga, saznala sam ko je ustvari bila ta misteriozna žena koja je sve do sada bila poznata samo kao „W”.  Posle napornog pregledavanja starih arhivskih zapisa i mnogobrojnih internetskih foruma pronašli smo da je njeno ime Džozefina (Džo) Vajthed. Ovo je njena životna priča.

Lesli Džoj Vajthed (takođe poznata kao: Džozefin, Džoj, Džo), rođena je 26. februara 1895. godine, u Monmorensi, Kvebek,  Kanada. Džoina majka se zvala Vinifred Tomas Stivenson, a otac, koji je bio poznati proizvođač pamuka, Čarls Roš Vajthed. Iako se malo zna  o njenom detinjstvu, postoji velika verovatnoća da je Džo bila mala muškarača, jer u svom odraslom životu najviše su je privlačile aktivnosti koje su se tada smatrale tradicionalno muškim sportovima.

Nataša Stojsavljević Stojs

SEĆANjE
Duša od maslačka

Najznačajnija crta po kojoj se ispraćaj patrijarha Pavla razlikovao od sahrane npr. Josipa Broza Tita ili Zorana Đinđića bila je odnos prema mrtvom telu pokojnika

Patrijarh Pavle na crtežu Mome Kapora

U knjižaru je ušla sredovečna žena. Bez mnogo oklevanja prišla je pultu sa kasom, za kojim je stajala mlada prodavačica: „Dobar dan! Da li imate kalendar s fotografijama patrijarha?“ „Čini mi se da imamo još jedan“, spremno je odgovorila devojka, počevši da željenu robu traži na obližnjoj polici. „Mislim na fotografije patrijarha Pavla – dodatno je objasnila žena, uz diskretan osmeh – kada kažem patrijarh, mislim Pavle!“ „Podrazumeva se!“ – saučesnički, takođe sa osmehom,  odgovorila je prodavačica, pobednički izvlačeći kalendar iz štosa drugih.

Ova scena se desila pre nekoliko meseci u jednoj beogradskoj crkvenoj knjižari. Iako u istorijskim okvirima devet godina, koliko je prošlo od upokojenja 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve, Pavla, nije predug period, slike od kojih je sazdana uspomena na njega, svakako pokreću određena pitanja.

Šta čini da neka ličnost u kolektivnom sećanju dobije status simbola i šta je potrebno da to sećanje bude živo i spontano, a ne nametnuto i odozgo  sugerisano? I na kraju, čemu sećanje uopšte služi?

Aleksandra Pavićević

Veliki rat u minijaturi

U Galeriji nauke i tehnike SANU izloženo je više od 80 maketa borbenih sredstava iz Prvog svetskog rata, reč je o autentičnim prikazima aviona, vozila, brodova, figura, diorama i vinjeta kao i nekoliko predmeta iz te, tragične ali i veličanstvene, epohe

Nieuport 24 (dvokrilac sa srpskim oznakama)

Malo će biti tako značajnih stogodišnjica u našim životima poput ove koju upravo obeležavamo – vek od završetka Prvog svetskog rata. Ovaj globalni oružani sukob bio je prvi savremeni „industrijski rat“, razvoj tehnike i privrede omogućio je stvaranje i upotrebu do tada nezamislivo ubojitih oružja i oruđa. Moglo bi se reći da su tadašnje armije u rat pošle na konju, a iz njega izašle na tenku.
Ova stogodišnjica je uglavnom s primerenom pažnjom obeležena širom sveta pa i u Srbiji, iako bi se moglo diskutovati o tome da li je adekvatno obeležen 15. septembar, dan proboja Solunskog fronta. Ipak, generalno gledano, stogodišnjica ratnih strahota koje su se dešavale između leta 1914. i jeseni 1918. godine obeležene su nizom manifestacija, naučnih skupova, objavljivanjem knjiga pa i tekstovima u serijalu „Sto godina od Veliko rata“, ličnim pričama objavljivanim tokom minule četiri godine u Politici.
Naravno, težište je bilo na sećanjima na stradanja Srbije, veoma malo pažnje posvećeno je zbivanjima na drugim ratištima, pre svega na Zapadnom frontu, glavnoj pozornici Prvog svetskog rata. I, evo, baš na kraju četvorogodišnjeg perioda obeležavanja tih zbivanja, pred zainteresovanima je izložba koja daje jedan širi pogled na taj rat, odnosno oružje koje u njemu upotrebljavano.
Milan Galović

IZLOŽBE
Žena po meri društva

Šta je zajedničko Sari Lukas i Zori Petrović, Ivanu Tabakoviću i Džilijan Vering, „spajsicama“ iz 19. i kraja 20. veka...Da li je žena po meri društva ili je društvo po meri žene? Ili, žena pomera društvo?

Kler Strend, Spajs Grls, 1997. Kolekcija British Council-a © Courtesy of the artist

Ovo su slogani koji igrom reči uokviruju koncept izložbe Žena po meri društva? iz ciklusa Percepcije koja je krajem septembra otvorena u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu u saradnji s Britanskim savetom (British council) u Srbiji. Novosadska izložba, koja traje do 6. januara 2019. godine, jedna je iz serije od pet izložbi koje se predstavljaju širom zapadnog Balkana pod zajedničkim nazivom „Percepcije“. Predstavljena su 24 rada rada 14 umetnica iz kolekcije Britanskog saveta, a njima su sučeljeni radovi lokalnih umetnica, zavisno od toga o kojoj je instituciji reč.

Izložba u Novom Sadu, čiji je kustos Jelena Ognjanović, podeljena je u nekoliko celina koje govore o predstavi žene u smislu kako ona vidi sebe, kroz autoportrete, kako je vidi društvo, kako je žena u umetnosti prikazana kao personifikacija, kako je kroz istoriju umetnosti prikazivan ženski akt, kako muškarac umetnik vidi ženu, a kako umetnica vidi muškarca... Predstavljeni su radovi Nadežde Petrović, Katarine Ivanović, Zore Petrović, Ljubice Cuce Sokić, Ane Bešlić, Trejsi Emin, Helen Čedvik, Laure Oldridž, Madam Jevond, Sare Lukas, ali i Ivana Tabakovića, Save Šumanovića, Anastasa Jovanovića i drugih.

Sve ove teme obrađene su kroz prezentovanje primera iz istorije srpske i britanske savremene umetnosti i u toj jukstapoziciji uočljive su neobične sličnosti u pristupu, bez obzira na čitav vek koji ih deli u nastanku.

Marija Đorđević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
5035c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja