petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:06

Merkel na 80. godišnjicu Kristalne noći upozorila na rasizam

petak, 09.11.2018. u 16:04
(Фотографије Бета-АП)

Berlin - Nemačka kancelarka Angela Merkel i jevrejski lider u Nemačkoj upozorili su protiv tolerisanja modernog antisemitizma i rasizma, dok su obeležili 80. godišnjicu Kristalne noći.

U Nemačkoj i Austriji 9. novembra 1938. Jevreji su masovno bili predmet nasilja. Najmanje 91 čovek je ubijen, stotine sinagoga su spaljene, dok je vandalizovano oko 7.500 jevrejskih radnji, a uhapšeno je do 30.000 Jevreja, od kojih su mnogi odvedeni u koncentracione logore.

Dvadest godine posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu i pet i po godina od dolaska na vlast Adolfa Hitlera, antisemitizam na državnom nivou je „omogućio mnogim Nemcima da ispolje dugo držanu ozlojađenost, da ispolje mržnju i nasilje”, rekla je Merkel.„S novembarskim pogromom, put do holokausta je mapiran”, dodala je ona.

Merkel je govorila na ceremoniji u berlinskoj sinagogi. Lider nemačkoj Centralnog saveta Jevreja Jozef Šuster rekao je da je ta zgrada bila zapaljena 1938, ali da je vatra ugašena relativno brzo kako se ne bi ugrozile obližnje kuće.

Šuster je rekao da su nacističke organizacije SA i SS bile odgovorne za pogrom, ali da su hiljade Nemaca učestvovale u njemu i da je reakcija stanovništva „dala nacistima dragocenu informaciju: jedva da je neko protestovao”.

On je dodao da, mada se moderni napadi na Jevreje, migrante i muslimane ne mogu izjednačiti sa zločinima iz nacističkog doba, smatra da je sramota da se „takve stvari dešavaju u Nemačkoj 2018”.

Šuster je kritikovao ekstremnodesničarsku Alternativu za Nemačku za koju je rekao da „ništa ne poštuje” i da je nije pozvana na današnje obeležavanje godišnjice Kristalne noći.

„Danas, ponovo živimo u vreme dalokesežne promene. U takvim vremenima, uvek postoji posebno velika opasnost od onih koji reaguju navodno jednostavnim odgovorima da dobiju podršku”, rekla je Merkel. Ti odgovori, dodala je kancelarka, često su praćeni „nasiljem jezika”.

„Danas se sećamo s obećanjem da ćemo se snažno suprotstaviti napadima na naše otvoreno i pluralističko društvo. Sećamo se sa znanjem da gledanje kako se linije prelaze i zločini čine na kraju znači slagati se s njima”, rekla je Merkel.

U odvojenom govoru u parlamentu na dan kada je takođe obeležena 100. godišnjica proglašenja nemačke republike posle Prvog svetskog rata i 29. godišnjice pada Berlinskog zida, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pozvao je sunarodnike da prihvate prosvećeni „demokratski patriotizam i odbace agresivni nacionalizam koji romantizuje istoriju zemlje.

Dokazi sa suđenja posle Drugog svetskog rata pokazuju da su se mnogi obični Nemci pridružili pogromu 1938, neki iz antisemitizma, dok su drugi nerede koristili da „srede” lične nesuglasice ili da se obogate.

Slučaj bavarskog grada Trojhtlingena je jedan od prvih i najvećih od preko 1.000 posleratovskih suđenja za Kristalnu noć u zapadnonemačkim sudovima. Izveštaje obveštajne jedinice američke vojske, koja je poslala posmatrača na proces 1946, daje detalje o skoro 60 optuženih.

S izveštaja specijalnog agenta je ove godine skinuta oznaka poverljivosti na zahtev Asošiejtid presa na osnovu zakona o dostupnosti informacija. Beleške pokazuju da je sinagoga u tom gradu spaljena do temelja. Vatrogasci su gasili vatru u susednim zgradama „u vlasništvu Arijevaca”, dok su ljudi besneli po gradu, plačkali i uništvali jevrejske kuće i imovinu.

Jedna žena je upala u kuću jevrejske porodice kojoj je dugovala pare i uništila registre, a posle je našla vreme i da odnese benzin za spaljivanje singoge. Gradonačnik je lično rukovodio većim delom uništavanja, dok je sam uvažnog jevrejskog doktora prebio skoro na smrt, javlja AP a prenosi Beta.

 


Komentari3
ef146
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ranko M.
Cenim ovu izjavu g.dje Angele Merkel i uvek je dobro kada to dolazi od Nemacke, mada je kod mene, kada su oni u pitanju, uvek prisutna "mala" sumnja. Ovo iz cisto prakticnih i empirijskih, nikako licnih razloga. Naime, lepo je ovo cuti, ali sta je g.dja Merkel, kao vodeca politicarka i "sefica", najjace i najuticajnije zemlje EU, vodece clanice NATO u EU, ucinila protiv "povampirenja " neonacizma u Hrvatskoj, Ukrajini, Finskoj, Poljskoj, Austriji pa i u samoj Nemackoj? Nikada ni nju, ni EU kao celinu, nismo culi da je odlucno ustala protiv takve pojave, da su te drzave opomenute, upozorene ili u skladu sa mehanizmima EU sankcionisane. Naprotiv, neonacisti u Ukrajini, su obilato koristeni prilkom dogadjanja "Majdana", u Hrvatskoj gotovo nesmetano deluju ( sada i publikacije stampaju slobodno i dizu spomenike dokazanim fasistima), a i u drugim zemljama EU, na taj pokret se gleda pomalo "zatvorenih ociju". Zbog tog odnosa, deklarativnog i stvarnog, sumljam u iskrenost izjava celnika EU.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja