četvrtak, 04.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 09.11.2018. u 21:00 Jovana Rabrenović

Zašto su skupe viza i master kartice

Ovaj način plaćanja stvoren je s ciljem da ne košta one koji koriste kartice, već one kod kojih se one „provlače”. – Zakon o međubankarskim naknadama od decembra ograničava njihovu visinu

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv „Vize” s obrazloženjem da je narušila pravila konkurencije na tržištu u pogledu visina trgovačkih naknada. Ovim se na udaru komisije našao i drugi veliki, a strani, kartičarski sistem u Srbiji posle „Masterkarda”. Nejasno je samo zašto komisija to sada radi kada je pre nekoliko meseci Narodna banka Srbije (NBS) stala na put visini kartičarskih naknada, odnosno na njen predlog skupština je u junu usvojila Zakon o međubankarskim naknadama koji ograničava njihovu visinu.

Ovim zakonom, koji stupa na snagu 17. decembra, međubankarske provizije snižavaju se fazno – najpre na 0,5 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,6 odsto za kreditne kartice, a od 17. juna 2019. godine međubankarske naknade ograničavaju se na 0,2 odsto za debitne kartice, odnosno na 0,3 odsto po izvršenoj transakciji za kreditne kartice.

Prema podacima centralne banke međubankarske naknade kod „Vize” iznosile su do 1,8 odsto, a kod „Masterkarda” do 2,2 odsto. Ove provizije čine i do 80 odsto ukupnih naknada za plaćanje karticama.

Zašto su kartice skupe kada mene ništa ne koštaju – pitaju mnogi njihovi korisnici. Pa zato što ne koštaju njihove vlasnike, odnosno one koji ih „provlače” na prodajnim mestima, već one kod kojih se „provlače”, a to su trgovci, restorani, hoteli, turističke agencije… Zbog toga ih često mali trgovci izbegavaju, zbog visokih provizija, i svi smo bili u situaciji da se u nekim radnjama, pogotovo onim malim, kartice ne primaju ili da se to kamuflira objašnjenjem da je pos aparat u kvaru. Trgovci tu proviziju uračunavaju u krajnju cenu koju na kraju plati potrošač.

Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, u junu je, prilikom obraćanja poslanicima, navela da se po osnovu upotrebe kartica stranih kartičarskih sistema godišnje iz Srbije odlije 30 miliona evra u inostranstvo po osnovu obrade transakcija, dok banke zarade 2,5 miliona evra od izdavanja stranih kartica.

Kartičarski sistemi stimulišu banke da dele klijentima baš njihovu karticu i banke od toga posebno zarađuju. Otuda u našem sistemu preko sedam miliona što debitnih što kreditnih kartica od kojih se polovina ne koristi. Oni kod kojih se kartica provlači su u sendviču između banke izdavaoca kartice i banke prihvatioca na pos terminalu, koje opet tu naknadu dele između sebe. Najveći deo te međubankarske naknade pripada upravo banci izdavaocu kartice, koja ne pruža nikakvu uslugu, već samo naplaćuje činjenicu izdavanja, a manji deo banci koja je postavila pos terminal. Provizija banke na pos terminalu najveća je za male trgovce, a najmanja za velike trgovačke sisteme. Za banku je najbolja situacija kada su i onaj koji provlači karticu i onaj kod koga se ona provlači njeni klijenti jer tada ceo iznos međubankarske naknade njoj pripada, odnosno ne mora ni sa kim da ga deli.

Komisija je navela da su osnovano pretpostavili da „Viza” određuje minimalne međubankarske naknade u nepravičnom iznosu, koje primenjuju banke na teritoriji Srbije u njenom sistemu.

– Time je „Viza” uticala na povećanje trgovačke naknade – provizije banke trgovca za prihvatanje plaćanja platnom karticom, koju banke zaračunavaju trgovcima za omogućavanje usluge bezgotovinskog plaćanja. Najveći deo trgovačke naknade, oko 60 do 70 odsto, čini međubankarska naknada. U Srbiji međubankarske naknade su trenutno višestruko više nego na tržištima EU. Trgovci, koji prihvataju plaćanje platnim karticama, trošak trgovačke naknade uračunavaju u maloprodajnu cenu, koju prenose na potrošače, nezavisno od toga da li je plaćanje izvršeno platnom karticom ili gotovinom. Na taj način se ograničava konkurencija na tržištu banaka prihvatilaca u pogledu iznosa trgovačkih naknada, koje nude trgovcima za uslugu prijema platnih kartica, a moguć je i negativan uticaj na konkurenciju na tržištu izdavalaca platnih kartica na teritoriji Srbije, jer su banke podstaknute da nude platne kartice čije korišćenje, na prodajnim mestima, podleže najvišoj stopi međubankarske naknade, navode u komisiji.

Komentari10
694e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasha Jovic
Чланак се односи на то зашто су скупе банкарске картице бренда VISSA и MASTERCARD ,мада није лоше да редакција направи више прилога о томе како су настале картице,почетак њиховог коришчења и слично,и мислим да че читаоцима „Политике“ бити јасније неке ствари платних система и зашто би требало да се више користи домача платна картица.
Саша Микић
Баш ме занима колико се пара НЕ одлије у иностранство, пошто се на прсте једне руке могу набројати банке које су домаће? Чак и оне које имају домаће називе као нпр. ''Војвођанска'' у власништву су страних банака. Колико ја знам, а можда и грешим, сада су наше само ''Комерцијална банка'', ''Поштанска штедионица'' и ''АИК банка''. Да ли има још нека?
Sasha Jovic
Па и те домаче банке ако користе платни систем vissa или mastercard дају паре за то,или развити свој национални или пречи на кинески union pay.
Брано
Чланак не разумијем,коментаре не разумијем.Једино знам,плаћање картицом ми је једноставније од плаћања у готовом.
Ludolph
Kako god da se okrene, pljačka, drugačije to ne nazoveš. Sve kao neki treći milenijum, 21. vek, moderno doba, a koriste se metode otimanja novca kao i pre hiljadu ili dve hiljade godina, samo softisticiranije.
Боривоје Банковић
@ srecko gajovic: Нас који живимо у Србији нико не пита хоћемо ли картице или нећемо. Кад отворите рачун у банци, банка не само да вам не плаћа камату на ваш новац, већ наплаћује "одржавање рачуна" - измишљени месечни трошак у који је урачуната и платна картица. Тај износ вам се скида с рачуна сваког месеца, користили картицу или не. Наплаћује се чак и ако одбијете да примите картицу или је вратите банци. Даље, наше картице у великој већини случајева нису кредитне већ платне или "дебитне". Колико новца имате на рачуну, толико можете да потрошите. Банке одобравању трошење извесне суме преко средстава које поседујете - такозвани дозвољени минус - на који плаћате безобразно велику камату која може бити и 30% годишње, у зависности од банке. Ако прекорачите и тај износ, улазите у недозвољени минус, где је камата и до 72% годишње. Не сумњам да је ваш савет добронамеран, али у Србији је потпуно бесмислен, јер овде важе друга првила.
srecko gajovic
Људима у Србији треба да буде јасно,банке нису друштва за помагање сиротиње.То су нормалне установе које раде да остваре добит и тако живе.Супруга и ја живимо у САД и имамо Виза картицу. Користимо је годинама бесплатно и нисмо никада платили цента интереса.Има у томе један трик- зачкољица када примите месечни извештај исплатите банци читав дуг,који сте напранили тог месеца и банка вам не наплаћује интерес,јер га нема.
Beogradjanin Schwabenländle
И зашто овде не пише лепо колико коштају те картице годишње коштају и да ли се плаћа испостава картице. Тада би чланак био готов.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja