petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:08

Čovek bez sećanja je kao leptir koji živi jedan dan

Ako bismo se odrekli sećanja, odavno bi nas zgazili i zbrisali sa planete, kaže ruska književnica Marija Semjonova
Autor: Mirjana Sretenovićpetak, 09.11.2018. u 20:00
Марија Семјонова (Фото А. Васиљевић)

Ukoliko ispravno shvatam srpski ustav, ćirilica ima sva prava i zato me je veoma iznenadilo kada je jedan srpski izdavač odbio da štampa moju knjigu na ćirilici i predložio da to ipak bude latinica. To me čudi i vređa zbog toga što je ćirilica i moje rođeno pismo – kaže za naš list gošća Beograda, nagrađivana ruska književnica Marija Semjonova, poznata po serijalima epske fantastike.

Njenu tetralogiju o Vukodavu štampala je „Laguna”, a knjige „Valkira” i „Mač mrtvih” Prevodilačka radionica Rosić i Srpski sabor Dveri.

– Znam da su Srbi uvek pisali ćirilicom i zato me ovo prevođenje „ispod žita” na latinicu navodi na čudne pomisli zašto bi to bilo tako. Da li Rusija mora da se odrekne ćirilice da bi bila deo sveta ili milijarda Kineza treba da se odrekne svog pisma. Sledeći korak biće: zaboravite sopstveni maternji jezik i govorite engleski! Na vašem Sajmu knjiga gotovo nisam videla ćirilicu, niti na ulici vidim natpise ispisane tim pismom – primećuje naša sagovornica, rođena u Sankt Peterburgu.

Pored pisanja ona se bavi i prevođenjem te se tako i zainteresovala za epsku fantastiku. Prevodila je, kaže, Tolkinove epigone i videla da oni ne znaju ni kako je nekada izgledalo oružje, niti kako se putovalo, jahalo... Kada je pala gvozdena zavesa, dodaje, Ruse je zapljusnuo talas zapadne epske fantastike i ruski autori su poželeli da pišu po tom zapadnom modelu, ali pod pseudonimom, da bi imali garanciju da će izdavači da ih objave. 

Putin je čovek koji odgovara Rusiji
Rusima se sviđa da budu jaki i da mogu da se založe za Srbiju, kada to zatreba. Putin je rukovodilac zbog koga se ne stidimo, čovek koji odgovara Rusiji i vodi je putem ka nastanku snažne države. Nisu svi zadovoljni metodama kojim se to odvija, ali one vrše posao. Naravno, u umetnosti postoji „kvasac” koji je nezadovoljan nekom pojavom u kulturi. Ponekad je to protest radi protesta, ili popularnosti, a nekad ih zaista duša boli zbog neke nepravde i oni porode ideje koje menjaju društvo. Ono što se danas čini čudno, sutra može da postane umetnički pravac i niko se više neće čuditi. Kao Maljevičev crni kvadrat kojem cena samo raste. 

– Bilo mi je krivo jer i mi imamo sopstvenu, slovensku građu, a niko je ne koristi. Odlučila sam da to promenim i opovrgnem šemu po kojoj na početku knjige junaku neko učini zlo, da bi on na kraju, u dvoboju pobedio svog neprijatelja. Kod mene se junak, koga su kao dečaka prodali u roblje, već u prvom poglavlju osveti i dospeva pred izbor: ili da se i dalje sveti čitavom svetu zbog toga ili da ne dozvoli da se ikome drugom dogodi ono što se njemu dogodilo – kaže Semjonova.

Iako su danas njene knjige bestseleri, a serijal o neustrašivom junaku Vukodavu dobio filmsku adaptaciju, njeni počeci nisu obećavali.

– Kada je bila 40-godišnjica naše pobede u Drugom svetskom ratu, što je za mene sveta stvar, napisala sam priču o vikinzima i nazvala je „Šta je to pobeda”. Ni na kraj pameti mi nije bilo da reč pobeda može da se primeni samo u jednom sakralnom smislu. Kada je zbornik 1985. dospeo na odobrenje u komitet Komunističke partije, odgovorili su da je priča dobra, ali da mora da se izbaci. I da ništa moje ne objavljuju više. Umesto da su mi rekli: „Budalo, promeni naziv priče. Uzmi u obzir politički momenat.” Ipak, nastavila sam da pišem. Moj trener jahanja je govorio: „Neko voli konja, a neko sebe na konju.” Bilo bi prijatno videti svoju knjigu u knjižarama, ali za mene je bilo glavno da pišem, a papir i olovku nisu mogli da mi oduzmu. Uskoro je došla perestrojka i 1989. izašla mi je prva knjiga koja je čekala devet godina.

Kada joj se danas mladi pisci žale na izdavače koji im kažu: „Ti si genije, ali tvoj roman se ne uklapa u seriju koju imamo”, ona odgovori da je to dobar izgovor. A zapravo, izdavači kada vide biser, od njega će početi i nova serija, čak i novi žanr, smatra ova autorka koja je napisala i naučnopopularnu studiju „Mi smo Sloveni!”.

Stalno je, kaže, slušala frazu da o Starim Slovenima ništa nije poznato te je u biblioteci našla knjige koje su „jedni naučnici pisali za druge naučnike i običan čovek iz njih ništa ne shvata ili, čitajući ih, umire od dosade”. Iskoristila je tu građu za romane i običnim jezikom iznela teze naučnika. Recenzije su joj napisali akademici i knjiga je ušla u nastavni program.

– Iz te građe izdvojiću da za staroslovenskog kovača nijedan metod obrade nije bio tajna. On je zajedno vario gvožđe i čelik, a ko se razume, može da oceni koliko je to umeće, zbog različitih temperatura topljenja. Takođe, naši preci nisu sedeli kod kuće, kako mislimo, već  su putovali, trgovali, družili se. U Švedskoj je nađena narukvica sa skandinavskom šarom, ali izrađena ruskom juvelirskom tehnikom. Neki viking je prodao narukvicu i ruski kovač je ponovio tu šaru, a zatim je ona dospela u Švedsku kao suvenir iz Rusije. To je samo kap u moru od zanimljivosti iz naše prošlosti.

Kao autorka i istorijskih romana, naša sagovornica naglašava da je istorijsko pamćenje toliko temeljna stvar – isto kao disanje.

– Čovek bez istorijskog sećanja je kao leptir koji živi jedan dan. Onaj koji zna korene sopstvene porodice, u leđa mu gledaju preci, a iz budućnosti ga gledaju potomci. I nijedne ni druge nema pravo da osramoti. Ako je čovek svega toga lišen, on gleda samo svoj trbuh da nahrani, leti kuda ga vetar nosi i ko god ushtedne, može da ga povede sa sobom. A ko će još imati istorijsko sećanje ako ne Srbi? Ako bismo se i mi i vi odrekli sećanja, odavno bi nas zgazili i zbrisali sa globusa. Čovek kojem istorijsko sećanje smeta da spokojno pije pivo, na kraju krajeva, dospeće u koncentracioni logor. Onaj koji neće da sluša o nevoljama iz prošlosti, priziva nove nesreće. Ko odmahuje rukom na pređašnje pobede, nikada neće steći novu slavu.


Komentari6
0fcc1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ксенија Михаиловић
Морам да признам да се стидим пред својим пријатељима Бугарима и Русима, чак и онима чије је писмо латиница, када покушавам да објасним оно што ни мени није јасно - због чега је ћирилица невидљива на нашим улицама, па чак и у књижарама. Зашто, господо у власти? Зашто, господо академици? Зар се сме препустити појединцима који су власници трговинских радњи да одлучују којим писмом ће бити исписани називи фирми или које ће формуларе користити у пословању? Ето посла за САНУ. И онако већ годинама ништа се не види од тога шта се тамо ради. Бар ништа не виде људи који немају директан увид у њихове активности. За САНУ последњих година чујемо само кад се појави неки скандал, углавном око избора. Господин Костић би пре требало да понуди оставку због тога. Мада, вероватно и осталима прија ова зачауреност. Господо ”друштвењаци”, бар ви нешто урадите! Ваљда је бар вама ћирилица блиска срцу!
Драгољуб Збиљић
"ГЛАВА ЗМИЈЕ ПРОТИВ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ". -- Каква црна Српска академија наука и уметности. Један бранитељ српске азбуке (дип. инж. Немања Видић) сасвим је тачно назначио да је САНУ "гнездо змије против српског језика и ћирилице". Довољно је у то се уверити ако узмете Речник српскохрватског књижевног и народног језика (какав и данас сачињавају као у време српскохрватског језика, кад узмете Правопис српскога језика Матице српске, а који иде уз подршку стручњака у САНУ, у коме је директно противуставно и противно пракси у решавању питања свих других језика у свет, српској ћирилици у језику Срба одузет суверенитет, па је то једино писмо коме је супротстављено туђе писмо (хрватска гајица). Дакле, инж. Видић је потпуно тачно означио САНУ и њен Институт за српски језик као легло змија које уништавају српски језик и српску азбуку наопаким нормирањем језика Срба.
Preporučujem 8
Драгољуб Збиљић
КАД БИ СВИ СРПСКИ ЛИНГВИСТИ И ДРЖАВНИЦИ УМЕЛИ ДА СХВАТЕ ОВЕ ЗЛАТНЕ РЕЧИ СЕМЈОНОВЕ, У СРПСКУ БИ СВЕТУ ЗЕМЉУ ПРОПАЛИ: – Уколико исправно схватам српски устав, ћирилица има сва права и зато ме је веома изненадило када је један српски издавач одбио да штампа моју књигу на ћирилици и предложио да то ипак буде латиница. То ме чуди и вређа због тога што је ћирилица и моје рођено писмо – каже за наш лист гошћа Београда, награђивана руска књижевница Марија Семјонова, позната по серијалима епске фантастике. – Знам да су Срби увек писали ћирилицом и зато ме ово превођење „испод жита” на латиницу наводи на чудне помисли зашто би то било тако. Да ли Русија мора да се одрекне ћирилице да би била део света или милијарда Кинеза треба да се одрекне свог писма. Следећи корак биће: заборавите сопствени матерњи језик и говорите енглески! На вашем Сајму књига готово нисам видела ћирилицу, нити на улици видим натписе исписане тим писмом – примећује и бесплатно нас поучава, али нема још ко да одлучи.
Dusan T
Medju germanicima, trenutno srednje generacije, normalno je da ne znaju ko im je bio deda, a kamoli koju generaciju dalje. Obzirom na to sta rade i kako se ponasaju normalno bi bilo da se stide svojih predaka, pa time i da nemaju potrebe da ih se secaju. Marija dolazi iz drugacije kulture. Oni su Srbiji koji pretezu germanickim vrednostima, treba da budu svesni da, kako su oni zaboravili svoje pretke, tako se i njih niko nece secati.
Draskone
Savrenena ruska književnost do pojave Ljudmile Ulickaje, Natalije Naročnickaje, ili ovde pretstavljane Marije Semjonove iako fascinantna nije imala ovaj danas zadivljujući ženski zamah, koji ih svrstava u nebo. Ove tri umetnice sam nasumično izdvojio zbog širine žanrovskih razlika. Upošte epska poetika rusije nije tako moćna da se finansijski izbori sa grandioznim novcima koje su uložene u Tolkinove tvorevine , ili u rad Džoane Ketlin Roiling, ali verujte Ruska epska fantastika je sigurno bar na istom nivou, a za mene i bolja. Utiliko pre što prepliće niz mitskih bića iz naše zajedničke prošlosti. Za početak preporučujem pomalo bizarnog ali genijalnog Vladimira Sorokina. zaprepašćene vanm sledi. Ostavimo se Angloamerikanaca. Čitava njihova istorija priča je jedna -bizarani i neutemeljen mit. Čitajmo prave vrednosti. Bar ćemo upoznati i deo sopstvene zaboravljene mitološke matrice. Od srca preporučujem Ruse. Tetralogija Vukodav je ništa manje zadivljujući izmaštani svet od Tolkinovog.
Саша Микић
А ја вама и осталим читаоцима препоручујем, ако нису већ прочитали, Александра Тешића и његову трилогију ''Косингас'' која нас лепо подсећа на наше митове и нашу прошлост и још је штампана на ћирилици. Узгред буди речено, неко је предложио да се у обавезну лектиру уведе Толкинова трилогија, а ја предлажем да се уместо њега уведу Тешић и писци као Семјонова са епском фантастиком заснованом на словенским, нама ближим, митовима.
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja