petak, 22.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:45

Šta muči kinesku ekonomiju, a nije trgovinski rat sa Amerikom

subota, 10.11.2018. u 16:24
(Фото Пиксабеј)

PEKING – Kina je usred trgovinskog rata, ali njeni ekonomski problemi su mnogo dublji i mogli bi uskoro da eskaliraju, piše Si-En-En.

Peking se već bori sa nizom problema koje bi intenzivniji trgovinski rat mogao da pogorša. Kineska privreda trenutno beleži najsporiji rast od svetske ekonomske krize.

Opterećen je dugom i suočava se s balonom na tržištu nekretnina koji bi mogao da pukne, ali i slabljenjem valute, prenosi Tanjug.

Uprkos novim tarifama Trampove administracije, kineski izvoz i dalje snažno raste, što je za 16 odsto više. Međutim, to bi moglo da se promeni u narednim mesecima ako bi tarife porasle na 25 sa 10 odsto krajem decembra, kako su SAD i zapretile. Sve to bi dodalo problema na listi Kine.

Ukupan iznos duga u kineskom finansijskom sistemu sada je nekoliko puta veći od ukupne ekonomije.

Nešto od novca išlo je u izgradnju mostova, puteva, i drugu infrastrukturu, ali je puno ipak završilo u manje produktivnim sektorima privrede, kao što su velike, neefikasne državne kompanije. Dinamičniji privatni sektor nije imao to da iskoristi.

Krajem prošle godine Peking je pojačao napore da smanji nivo duga, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih privreda sada gubi zamah.

Neki analitičari su međutim, skeptični prema posvećenosti kineske vlade da očisti svoj finansijski sistem, pogotovo pošto se usporavanje produbljuje i trgovinski rat intenzivira.

Mnoge pokrajinske vlade i državne kompanije trudile su se da „plivaju” i ne uzimaju kredite.

Vlada takođe pokušava da smanji pritisak na kineski juan, koji je od januara potonuo za više od 9 odsto u odnosu na dolar.

Slabiji juan je podstakao ogromnu kinesku izvoznu industriju, ali padovi su prouzrokovali druge glavobolje.

Usred oštrih padova 2015. i 2016. godine, ogromne količine novca odnete su iz Kine, kriza je primorala Peking da reaguje i tako je brzo pao u začarani krug, kaže ekonomista Manu Baskaran, osnivač istraživačke kompanije CA iz Singapura.

„Moglo bi i dalje da dođe do ogromnog odliva kapitala”, rekao je on.

Još jedna opasnost preti na pregrejanom tržištu nekretnina u zemlji.

Prema podacima istraživačke kuće Gavekal, cene su više nego udvostručene u poslednjih deset godina, zbog slabih kamatnih stopa i nedostatka stanova u većim gradovima.

Ali tržište nekretnina sada „izgleda da pokazuje neke nedostatke”, rekao je Aidan Iao, viši ekonomista u AKSA. On je ukazao na neke slučajeve velikih investitora koji su smanjili cene zbog slabe tražnje.

„Samo je pitanje vremena kada će taj balon pući”, dodao je Jao.

Industrija nekretnina je jedna od retkih svetlih tačaka za kinesku ekonomiju ali može vrlo lako da se pretvori u teret ako se „ohladi”, kažu analitičari istraživačke firme Fič solušn.

Kineski zvaničnici su se okrenuli smanjivanju poreza, ulaganju u infrastrukturu i labavoj monetarnoj politici dok su pokušavali da podstaknu rast. Ali neki stručnjaci smatraju da su to pogrešni recepti za ekonomske probleme zemlje.

„Kineski problemi su hronični, a ne akutni”, rekao je Derek Sisors, stručnjak iz Kine u američkom EE.

Prema njegovom mišljenju, glavna pitanja, kao što kineska populacija koja brzo stari i nekonkurentno poslovno okruženje, u velikoj meri se zanemaruju.

„Stare, zadužene ekonomije ne rastu”, rekao je ovaj stručnjak.


Komentari13
9b367
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боривоје Банковић
"Кина: Оборен рекорд, за два минута продата роба за 1,4 милијарди долара". Политика, 11.11.2018. Толико о томе.
Петар,ЗАГРЕБ.
Шта их може мучити по оваквим резултатима? Политика је неки дан објавила.Кинески суфицит у трговини са САД износи у октобру 34млрд.долара,а за првих десет мјесеци ове године 248млрд.долара,што значи да се најмање за толики износ повећао кинески БДП у односу на САД. Како Кина у правилу има суфицит са главним спољнотрговинским партнерима,може се очекивати да ће Кина постати најмоћнија економија свијета брже од предвиђања аналитичара.
Dule Los Angeles
Kinesku Drzavu i Ekonomiju ne muce nabrojani problemi. Muci je problem, "Kako da zauzda stalni privredni rast od preko 10%". Kinezi su pametan narod. Zadnju deceniju-dve proizzvodnja, izvoz i narocito zivotni standard su "dodirnuli nebo". Znaju ONI da to nece trajati za vjek i vjekova, pa obuzdavanjem rasta zele da primire narod. Da im kazu"ne moze se stalno standard povecavati". Sve je kod njih sracunato. Kako CNN, jedna huskacka TV kuca ZNA koliko je " kineski unutrasnji dug"!? Naravno da ne zna, i da su ovo lazi, a u USA medijima, se za lazi ne odgovara. Ali znaju, da ako Kina ide napred, sto je sigurnije od 2+2=4, onda ce USA ici u minus. Onda nema ni drzavno jasle, ni reklame....CNN ne voli Trampa, ali mnogo vise mrza svakog na strani koji je bogat. Kinu posebno, jer je velika i mocna. "Oslabljen juan za 9%"! Pa to USA radi od kad je nastala. Time se povecava izvoz, a Kina, gde su nadnice jos niske, ce na taj nacin tuci celi Svet za naradni vek-dva. Niko Kinu nece zaustaviti.
Chang Zheng 1934
Pa oni bi najradije voleli videti Kinu u stanju u kakvom je bila pred Prvi Opijumski Rat.
Aleksandar Panda
1988-e godine Kina nije imala ni kilometra autoputa. Danas 136.000 hiljada km.1988-e godine Kina je imala svega nekoliko hiljada km elektrificiranih pruga, danas 96.000 km od cega su jedna trecina odnosno oko 30.000 km pruge za ultra brze vozove. Takvih pruga u USA nema niti jedan km. Kineski grad Shenzhen je u to vreme bio siv, sa starim oronulim zgradama. Danas je to grad koji je odlikovan kao UNESCO City of Design i jedan od Creative Cities Network sa vrhunskom telekomunikacionom i elektronskom industrijom. Isto je i u industrijskim zonama Hengqin i Fujian. Kinezi rade kao "Mravi", zadovoljni su sa danasnjim standardom jer su pre 40 godina imali na sebi "Maovke", pirinac i komad mesa za rucak. Poznati americki ekonom Jeffrey Sachs je izneo podatak da kineska drzava u inovacije, odnosno pokretanje novih malih firmi ciji su vlasnici visokoobrazovani mladi ljudi godisnje izdvoji oko 200 milijardi Dolara a to trenutno nije u stanju ni jedna druga drzava. Propade Kina nacisto!
Nenad
Kinezi jesu vrijedan narod sa dugom tradicijom, medjutim nemojte zaboraviti da se Kina pocela razvijati kada se dogovorila sa Amerikom da okrene ledja Rusiji i zauzvrat dobije pristup tehnologiji i zapadnom trzistu. To je dovelo Kinu gdje sada, kako ce dalje bitit zavisi od Kineza. Ako budu slozni bice im dobro bez obzira na to sta ce zapad da uradi, ako budu kao Rusi ili mi gdje bogati izvlace pare i ne mare za ostatak onda im niko pomoci ne moze. Situacija je vjerovatno negdje izmedju.
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja