utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 11.11.2018. u 12:41

Sećanje na pretke koji su svoje živote utkali u našu slobodu

(Фото Танјуг/Д.Г.)

Polaganjem venaca i odavanjem počasti kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, danas je obeležen Dan primirja i sto godina od završetka Prvog svetskog rata.

Centralnu državnu ceremoniju, koja je počela intoniranjem himne Srbije, a minutom ćitanja odata je pošta palim stradalnicima, predvodio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a vence i cveće položili su članovi vlade i predstavnici Grada Beograda, kao i predstavnici vojno diplomatskog kora među kojima su bili ambasadori Francuske, Rusije, Nemačke...

Stefanović je istakao da današnjim obeležavanjem stogodišnjice primirja i velike pobede želimo da iskažemo najdublje poštovanje stotinama hiljada stradalih ratnika i civila koji su izgubili život za mir i slobodu.

Ovo je prilika da se podsetimo ne samo njihovih herojskih podviga nego i kolika je cena koju su naši preci platili da bi osvojili slobodu za sebe isvoju zemlju.

Potpredsednik vlade je citirao Monteskjea koji je rekao da su srećni narodi koji imaju dosadnu istoriju, ali, kako kaže ministar, Srbija nije bila te sreće.

Kako je rekao Srbija je po okončanju Prvog svetskog rata bila ovenčana velikom slavom, ali i velikim gubicima i podsetio da se procenjuje da je u Velikom ratu Srbija izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika i više od pola vojno sposobnih muškaraca.

Ukazao je na neophodnost realnog i celovitog sagledavanja istorije, ali i na potrebu posvećenosti miru.

„Kao što je pre 100 godina dala nemerljivu žrtvu u borbi za slobodu Srbija danas preduzima ogromne napore da bude garant mira i stabilnosti na Balkanu” poručio je Stefanović, prenosi Tanjug.

Kod Spomen-kosturnice na Novom groblju venac je položio i ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović koji je 11.novembar označio kao „najveći dan u srpskoj istoriji”.

Podsetio je da je Srbija u Velikom ratu izgubila trećinu stanovništva i da je stradalo oko 1.270.000 najsposobnijih građana.

„Ovaj dan moramo da slavimo bolje i više i da se sećamo naših predaka koji su svoje živote utkali u našu slobodu”, istakao je Popović.

On je naveo da je Srbija kroz istoriju uvek bila na pravoj strani, te da je to i danas kada se bori za međunarodno pravo i Kosovo i Metohiju.

Venac je položio i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je rekao da obeležavamo 100 godina do završetka Velikog rata u kojem je Srbija dala odlučujući doprinos kako bi se završio pobedom progresivnih snaga.

Naglasio je da je Srbija izašla kao pobednik, ali sa teškim žrtvama i velikim razaranjima i naglasio da je Srbija jedina zemlja koja je u Prvom svetskom ratu imala više civilnih nego vojnih žrtava.

Dodao je da je „masakr koji je nad civilima počinila Austrougarska vojska pokazao pravi cilj te zemlje u tom ratu - uništavanje srpskog stanovništva i srpske zemlje”.

Da nije bilo Solunskog fronta, podvukao je Vesić, rat bi trajao još neko vreme pošto je na Zapadnom frontu bila pat pozicija.

Vesić je ukazao da je dobro što se jubilej obeležava i sa zemljama saveznicama i sa predstavnicima zemalja koje su bile na suprotnoj strani.

„Ovaj dan nas podseća da treba da gradimo miroljubivi svet u kojem ćemo sarađivati i u kojem više neće biti ratova”, poručio je Vesić.

Selaković položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali

Izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković položio je danas, povodom Dana primirja i obeležavanja 100 godina od kraja Prvog svetskog rata, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.

Generalni sekretar predsednika Srbije, Selaković ranije danas je naglasio da je Srbija u Prvom svetskom ratu prema podacima Konferencije mira iz 1919. godine, izgubila tačno 1.247.435 svojih vojnika i civila stanovnika.

(Foto Tanjug/R.P.)

„To je tada bilo 28 odsto naše populacije u odnosu na 1914. godinu, ali što je još jezivije, to je tada bilo 62 odsto muškog stanovništva između 18 i 55 godina. Faktički dve trećine reproduktivno, radno i vojno sposobnog muškog stanovništva. Ovo je prilika da se obnovi saznanje o toj žrtvi. Srbija je zaista, srazmerno broju stanovnika položila najveću žrtvu tada”, rekao je Selaković.

Komentari14
97fb5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

С. Милошевић
У оквиру обележавања стогодишњице великог рата, да ли се ико сетио др. АРЧИБАЛДА РАЈСА и његових зеаслуга у разобличавању непријатељске пропаганде коју су шириле силе - нападачи на Србију. Који је први обавестио страну јавност о ужасним злочинима почињеним над српским живљем. Који је постао и остао велик и искрен пријатељ Србије и српског народа. Који је остао да живи у Србији након завршетка рата, учествујући у обнови опустошене земље својим изузетним знањем и искуством. Који је до те мере волео и поштовао велику храброст и огромне жртве Срба, да је завештао да након његове смрти, његово срце буде похрањено на Кајмакчалану. Заслужује да га се сећамо са великом захвалношћу и поштовањем.
Srbin Srbinovic
@C. Milosevic, u pavu ste nazalost Dr. Arcibald Rajs se duboko zamerio politicarima Srbije i u svoje vreme a i ove danasnje. Bivsi su izumrli a danasnji su pordate duse stranim silama i svi udruzeno guraju Srbiju u propasat.
Jovan
O kakvoj slobodi se govori u okupiranoj Srbiji na celu sa kolaboracionistima okupatora?
Снежана Милошевић
Мој прадеда, тада голобради младић, отиснуо се из свог родног Срема и отишао да помогне својој браћи у Србији. Преживео је албанску Голготу. Био је живи костур са свега четрдесетак кг. и упућен је на опоравак у Француску. Када је рад завршен и када се вратио својој кући није желео никакве бенефиције. Тако је одбио да прими "колонизацију" - земљу коју је краљ Александар поклањао добровољцима. Рекао је да он има довољно своје земље, а да оно што би му припало дају некоме коме је заиста потребно. Он се борио из љубави према свом народу и слободи, а не да би стекао неку корист. Успомена на њега и све оне друге часне и храбре борце, учеснике тог страшног и по српски народ погубног рата, испуњава ме поносом и захвалношћу. Нисам сигурна нажалост, да би се они поносили својим садашњим потомцима.
Zlatko S P
Posle svih ponizenja u Parizu ,Francuskom Ambasadoru nije mesto Tu!
Ivan Ivanovic
Nismo vas dostojni! Bili sta najjaci, najbolji i najljudskiji kada je bilo najteze. Mislim da ako nas sada gledate da vas je sramota kako glave drzimo u pesku. Slava vam!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja