subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 11.11.2018. u 17:13 Boško Jakšić
SKANDAL U FRANCUSKOJ NA OBELEŽAVANjU STO GODINA OD ZAVRŠETKA PRVOG SVETSKOG RATA

Pariz više nije Grad svetlosti

Crni veo preko istorije – francuska administracija „zaboravila” da oda zasluženu počast Srbiji, koja je tokom Prvog svetskog rata izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika i 62 procenta muške populacije
(Фото Бета/АП)

Zastava Kosova u crkvi Notr Dam, raspored sedenja na centralnoj pariskoj proslavi poslužili su francuskim organizatorima da Dan pobede u Prvom svetskom ratu više liči na dan pobede u kosovskom ratu 1999.

Francuski predsednik Emanuel Makron je u impresivnom govoru, jasno ciljajući na Donalda Trampa, koji propoveda američku „izuzetnost”, osudio pokušaje dominacije, opisujući nacionalizam kao „izdaju patriotizma” i pozvao okupljene lidere da ne zaborave lekcije prošlosti.

Ispostavilo se da je njegova administracija „zaboravila” da oda zasluženu počast Srbiji, zemlji koja je u Velikom ratu nanela prvi poraz austrougarskoj vojsci, koja je tokom četiri godine izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika i 62 procenta muške populacije.

Srbija je bila ponižena. Slučajno? Nikako. U pragmatskom naletu interesa dnevne politike, u diplomatskim rovovim savremenosti pokopana je istorija na koju Srbija treba i dalje da bude ponosna, a francuski organizatori ceremonije da se stide.

Ponovo se ispostavilo da je u žiži svih naših problema – Kosovo. Predsednik Kosova bio je nagrađen. I nije bio jedini iz ovog regiona u kome, u vremenima Prvog rata, nisu postojale države čiji su današnji lideri bili počastvovani mestima koja su dobili na tribini.

Aleksandar Vučić bio je smešten u ugao, Hašim Tači sedeo je odmah iznad Angele Merkel i Vladimira Putina. Nije se ovde radilo o tretmanu predsednika Srbije, već o statusu datom zemlji koja je 1914–1918. bila veliki i važan saveznik.

Sramna ceremonija, iza koje zvanični Pariz ne može da se sakrije, još manje da je pravda, učinila je ono što mnogi u Srbiji ne uspevaju: da okupe zemlju u jedinstvenom ogorčenju. Vlast i opozicija. Nacionalisti i proevropske liberalne demokrate. Zapadofili i rusofili.

Hvala Parizu što je ponizio saveznika, ali Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu bi neko vreme trebalo da bude prekriven crnim velom.

Komentari333
b6944
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Обрадовић Томић
Ко год је читао Српску трилогију Стевана Јаковљевића зна да су Арбанаси убијали Србе војнике у повлачењу према Грчкој изгладнеле и исцрпљене српске мученике, па је срамота целе Европе што је њихов представник уопште седео међу победницима.
Beogradjanin Schwabenländle
Крајем 50-тих година је Стеван Јаковљевић боравио у нашем истарском граду. Јавио је оцу да долази, и отац ме је питао мало саучесничи да ли би и ја кренуо. За мене је Српска трилогија била једна од најбољих књига као и Велика забуна у којој је описао почетак 2. Св. рата, одлазак у заробљеништво у Италију и како је тамо у Боки упознао нашег оца.Нарвно да сам отишао, само сам слушао и просто гутао њихове речи. Знаш, каже мој отац Стевану, овај мој синчић је прочитао Трилогију, мислим једно 4-5 пута. Тај сусрет нисам никада заборавио. Нажалост Стеван Јаковљевић је умро 3-4 године касније.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Панта Овдашњи, господине, Ви ништа не нудите, ни један податак где и када је оборен неки борбени авион НАТО пакта, ништа. Било би мртвих пилота, олупина авиона, срушених авиона по Албанији и осталим државама у окружењу, било би страних новинара који би то сликали објавили, јер се њима не може ништа забранити. И оног једног обореног су Американци хеликоптером који је ушао такорећи нечујно у Србију спасли и оживог одвезли а да то нико није приметио од српске војске. Мало чудно, или је то био договор, без или пара. Да, читао сам Шпигел, као што то још увек радим , више из навике јер није више занимљив, и то одавно. Да писали су о опасним Србима, али ту има једна мала аномалија. Два српске официра су однели американцима у Албанију , независно један од другог, две совјетске противавионске ракете, имале су домет само до висине од 5000 метара, и то је запечатило српску противавионску одбрану. То је била сурова реалност.
Панта Овдашњи
Видим да је Политика објавила одговор извесног "Швабатралала" на текст из књиге Бранка Ф. Бутолена, "Из официрск торбе" српског официра часног Словенца пуковника. У њему је тачно неведено свако место обарaња. Српска страна није објављивала детаље из разлога што би НАТО онда бесомучно тукао све што се креће, као што је то радио са Багдадом, 2000 година старим градом. Пилоти су заробљавани и ускоро пуштани..Скоро је била и емисија Лазанског у којој је пуковник З. Дани објавио и да је оборен Б-2 "Дух Мисурија" али му је труп пао у спачванску шуму на хрватс.страни. Ово са ракетам посебно је пацерски јер се о Невама и Самовима све зна па ове "официре", овај хрваски бот, није морао да измишља. Зато су наше јединице изашле са КиМ са свом борбеном техником јер су се УС авиони дигли сувише високо, изнад 6000 метара, и нису готово ништа открили...па то су чињенице!
Beogradjanin Schwabenländle
@ Иван Ивановић, заборавили сте да затражите и мој број личне карте, после онакве тираде ароганције. Шта ја знам можда сте радили за УДБУ, па остало у крви. Имате право нисам помирисао мирис барута на бојном пољу, то сматрам као привилегију када помислим шта је Милошевић учинио са Србијом, вратио на у време пре Балканских ратова. Наравно и Ви имате право на Ваше мишљење и да то саопштите у Полтици, све док то мишљење не вређа никога.
Ништа није случајно.
Ни Косовска застава у цркви Нотр Дам, која је 1389. звонима огласила српску победу над Турском, ни место на бини председн. Хашима Тачија, чији су Албанци имали минорну улогу у Вел. рату, ни место председника Србије који је представљао српски страдалнички народ, ни извињење франц. амбасадора у Београду, који долази из земље која слови за учитељицу дипломатије. Од како је века и света, води се рачуна о невербалном говору, о местима за госте. Зашто се например председн. Трамп није нашао на месту председн. А. Вучића, већ је био у средини бине? Због места у средини својевремено је одгурао цг премијера. Мој брат за време славе има увек место у прочељу стола. Зашто је 1699. приликом склапања Карлов. мира направљен округли сто, а у капелу мира се улазило кроз четворо истоветних врата? Ни поражена Турска се "говором тела" није смела обезвредити. Ево шта су по бонтону требали рећи угледнику моји драги Војвођани почетком 19. века: Господине Советниче, молим покорњејше посадити се у чело астала.
Marko N.
Kao Hrvata kojeg srpska epizoda u WW1 itekako fascinira, i o kojoj sam čitao iz "prve ruke" od Milana Stojadinovića (knjiga "Ni rat ni pakt" i preporučio bih tu knjigu svim ljudima, naročito historičarima), mogu reći da je nepošteno da je srpski predsjednik bio na mjestu na kojem je bio. Ali to je ono što sam rekao - historija se mijenja, dojučerašnji prijatelji i saveznici to više nisu, i tu treba biti realan. Ovo je itekako poruka Srbiji i njenoj politici.
Marko N.
Da se razumijemo, ja nisam staljinist, i narodu koji je mojem hrvatskom narodu 1991. napravio tešku kalvariju ne mogu oduzeti zasluge za herojsku borbu u Prvom svjetskom ratu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja