utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 11.11.2018. u 23:59 Miroslav Lazanski
SKANDAL U FRANCUSKOJ NA OBELEŽAVANjU STO GODINA OD ZAVRŠETKA PRVOG SVETSKOG RATA

Kome zvona zvone

(Фото Бета/АП)

Pariz, 11. novembar 2018. Jedanaest je sati. Pre tačno 100 godina oglasila su se zvona sa crkve Notr Dam, označivši primirje kojim je završen Prvi svetski rat. U njemu je Srbija izgubila oko 30 odsto predratnog stanovništva. Materijalna šteta iznosila je oko šest milijardi zlatnih franaka, što je tada bila polovina nacionalnog bogatstva Srbije.

Srpski narod bio je prva žrtva Prvog svetskog rata, on je u novembru 1918. godine prvi i oslobodio sve svoje teritorije. A kraj rata došao je neočekivano i za snage Antante i za centralne sile. I jedni i drugi predviđali su u jesen 1918. još najmanje godinu dana ratovanja. Pišući o kraju rata, nemački general Ludendorf je naglasio kako „nije mogao da preživi strašnije časove od događaja koji su se odigrali na bugarskom frontu, počev od 15. septembra, koji su zapečatili sudbinu centralnih sila”. Drugi nemački general, Hindenburg, napisao je: „Cenio sam, sredinom avgusta 1918. godine, da još nije došao trenutak da se posumnja u zadovoljavajući ishod rata, jer krajem septembra naš zapadni front još nije bio probijen. On je bio uzdrman, ali se nije srušio. Međutim, napravila se velika breša na borbenom frontu centralnih sila kod Bugara.”

Da, Bugarska se srušila i to je bio početak definitivnog poraza centralnih sila. Kada je posle tog rata specijalna komisija Rajhstaga istraživala uzroke vojnog sloma Nemačke 1918. godine, utvrdila je da je rat u vojnom smislu bio izgubljen probojem Solunskog fronta. Jurišom Srpske vojske poražena je i iz rata izbačena Bugarska, zatim je došao slom Austrougarske i Nemci su bili prisiljeni na odstupanje i na Zapadnom frontu. Obavešten da su Bugari u Solunu potpisali primirje, nemački car Vilhelm Drugi uputio je telegram bugarskom kralju Ferdinandu: „62.000 Srba odlučilo je ishod rata. Sramota.”

Velikim pobedama na Solunskom frontu Srpska vojska je skratila vreme trajanja Prvog svetskog rata za najmanje mesec dana. Svojom krvlju Srbi su uštedeli nove žrtve saveznika na zapadnom frontu. A što se tiče Francuza s njima je bilo dosta neslaganja oko Balkanske ofanzive, rasporeda snaga na Solunskom frontu, komandovanja i logistike. Amerikanac Robert Lesing je napisao: „Treba stalno imati u vidu da je zajednički neprijatelj prvo napao Srbiju i da je ona krvlju natopila svaku stopu svoje junačke otadžbine. Kada se bude pisala istorija ovog rata, najslavniji odeljak te istorije nosiće naziv: Srbija.”

Službena Francuska se proslavom jubileja 100 godina od primirja u Prvom svetskom ratu ogrešila o Srbiju. To što smo videli u Parizu, zapravo, jeste nečuven političko-diplomatski skandal prema Srbiji. Raspored sedenja visokih gostiju, gde su u prvom redu bili i neki čije države 1918. godine nisu ni postojale, a u drugom redu neki koji su na optužnicama Interpola, čitanje pisama koje su vojnici slali kućama, a nigde nijednog pisma srpskog vojnika?

Zastava Kosova u crkvi Notr Dam, dakle, nije bila tamo slučajno. Visoke zvanice svrstane su po redosledu sedenja u saveznike u NATO-u i one druge. Naravno, ne i saveznici iz Prvog svetskog rata. Možda je to bilo upravo u skladu s inače smušenim govorom predsednika Francuske, u kojem osim blage aluzije na američku želju za izuzetnošću, zapravo, i ne znate kome je upućen: mrtvima, živima, sotoni, bogu, silama zla, večitom dobru, islamistima, gejevima, nacionalistima, patriotama, Novoj Kaledoniji, Siriji...

Pre samo nekoliko godina, posle terorističkog napada na redakciju lista „Šarli Ebdo”, palata „Albanija” u centru Beograda bila je osvetljena u bojama francuske nacionalne zastave, kao i mostovi na Savi. Utrkivali smo se u izjavama saučešća francuskoj ambasadi. Jedna je beogradska redakcija i grupno pozirala u majicama s natpisom: „Ja sam Šarli”.

Francuska iz 1918. nije Francuska iz 2018. Pariz, 11. novembar 2018. godine, 11 sati i zvona sa crkve Notr Dam. Ogroman broj vojnika i civila izgubila je Srbija u Prvom svetskom ratu. Što bi rekao Hemingvej: „Kome zvona zvone.” U Parizu? Neosetljivost Francuza predstavlja odraz njihove svesti.

Srbija treba da se okane prošlih mitova koji nisu izdržali test vremena, Srbija ima samo dva saveznika: svoj narod i svoju vojsku...

Komеntari161
87549
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

džegodin siti
Ostaje nam da na sva usta govorimo i pišemo o skandalu i o tome kako bi mi organizovali ovu manifestaciju:svima prema zasluzi i stradanju u ratu i to je jedino pravilno gledanje na stvari.Ko je kome sadašnji i budući saveznik,nije relevantno za ovakav trenutak obeležavanja događaja.
КО ЈЕ РАЗМЕШТАО НАШЕ ВОЈСКОВОЂЕ?
Ко је размештао нашу војску и наше војсковође по најстрашнијим бојиштима Првог светског рата? Нико. Били су тамо где је требало бранити народ и земљу. И ми сад дозвољавамо да после голготе у којој је трећина народа страдала, неки Макрон размешта представнике наше херојске и мученичке земље по трибинама иза шиптарских мафијаша. Надајмо се да ће ово бити коначно отрежњења да више никада наши представници не оду у Париз за 11. новембар.
W.
Na svu srecu neko je i uradio nesto a ne samo da je komentarisao ili beskicmenjacki zahvaljivao na licemernom izvinjenju, crnom bojom je precrtan tekst na "spomeniku zahvalnosti francuskoj". Nije puno ali za pocetak dovoljno.
Marinos
Evo koliko je iznosilo tkz. prijateljstvo Francuske prema Srbima. Na nespremnost jugoslovenske vlade da plati tu sumu, Francuzi su počeli da odlažu i izbegavaju potpisivanje ugovora o prijateljstvu dve zemlje. I ne samo to, diplomate iz Pariza na svakom koraku pravile su raznorazne smetnje u njenim kontaktima sa drugim zemljama. SUOČENA sa ovakvim stanjem stvari, Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvata da isplati Francuzima traženu sumu, ali ne zlatu, već u devalviranim francima, što je predstavljalo šestinu “ukupnog ratnog duga”. “Galskim petlovima” nije padalo da pamet da prihvate ovu varijantu i nastavili su da otežavaju bilo kakvu saradnju na relaciji Beograd-Pariz. Posle četiri godine “zamrznutog konflikta”, krajem decembra 1925. godine, Francuzi izlaze sa novim predlogom - da Jugoslavija plati jednu manju sumu, odnosno, prvobitnu umanjenu za hiljadu miliona franaka (od 1.162,5 miliona franaka).
Константин Бодин
Податак је из које литературе?
Драгутин М.
Изгледа да је време "другова и другарица" веома утицало, да Срби забораве да су, од Светога Саве кренули путем служења Богу а не људима. Кога људи хвале примили су плату своју од њих. Хвала на објави коментара!
Aleksandar
Bilo je srba i pre Svetog Save. Pre Stefana Nemanje, Srbijom su vladale tri dinastije: Svevladovići (od 490. do 641. godine), Svetimirovići (od 641. do 794. godine) i Oštrivojevići (od 724. do 1171. godine). Tako su zapisali mlečani. Nije ni čudo što nam ide ovako kada brzo zaboravljamo prošlost.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja