sreda, 28.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.11.2018. u 20:58 Biljana Baković

Sandžak između Ankare i Tirane

Nova američka administracija spremna je da koriguje stanovište po kojem Srbija predstavlja večitog antagonistu u regiji, dok u Londonu mnogi i dalje misle da je svaka srpska država isuviše velika, smatra istoričar Nemanja Starović
Енис Имамовић (Фо­то С. Жупљанин) / Ледион Крисафи (Фо­то лич­на ар­хи­ва) / Немања Старовић (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Bilo da je reč o parlamentarnim ili predsedničkim izborima, bilo o „malim” lokalnim, a evo sada i o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, oni u bošnjačkom korpusu Srbije nikada ne prođu glatko i bez nečije ljutnje. I skoro uvek se odraze na kompletnu političku scenu Srbije. A, gotovo po pravilu, krivac za to traži se u spoljnom faktoru jer, izgleda, uvek je nekome u interesu – nestabilna Srbija. Ili, kako kaže istoričar Nemanja Starović, Balkan oduvek predstavlja igralište velikih sila, čiji su planovi po pravilu dugoročni, a politike multivektorske. Zato, kako dodaje, nije uvek lako uočiti širu strategiju iza naizgled kontradiktornih poteza.

Ranije se često s podozrenjem gledalo prema Vašingtonu, Ankari ili Sarajevu, a ovog puta, prema nezvaničnim medijskim izvorima, najviše se sumnjiče Tirana i Priština. Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić, koji tvrdi da njegov politički konkurent Sulejman Ugljanin ima „mentore” sa strane „koji mu vrlo jasno govore kada u koju brzinu da ubaci i šta je sledeće”, ne isključuje mogućnost da su oni i iz ova dva albanska centra, ali... „Priština i Albanija mogu biti protočni bojler u uigravanju postupaka, ali mislim da su snažniji, važniji, značajniji faktori zainteresovani za Balkan, za Sandžak kao čvorište Balkana”, rekao je prošle nedelje.

U Ugljaninovoj Stranci demokratske akcije Sandžaka, naravno, ne slažu se sa Zukorlićevim navodima. Potpredsednik SDA i narodni poslanik Enis Imamović kaže da Zukorlić već nekoliko dana „pokušava da kaže nešto takvim izjavama”, ali vidi, kako dodaje, da i on sam zna „da su to tolike gluposti, da nije u stanju da ih artikuliše u konkretnu rečenicu s bilo kakvim dokazima”. U izjavi za „Politiku” Imamović ističe da Zukorlić, „kao gubitnik izbora za Bošnjačko nacionalno veće, zna da je upravo Ugljanin i dalje jedini legitimni sagovornik koji u ime Bošnjaka može da razgovara sa svim domaćim i međunarodnim institucijama i zato pokušava da ga diskredituje na sve moguće načine”.

„On se toliko izgubio u optužbama da više ne zna šta govori za Sulejmana Ugljanina, čas da radi za jednu službu, trguje oružjem, pa da radi za drugu, treću službu, siguran sam da će sutra biti neka deseta. Ugljanin je slobodan čovek, a Zukorlić to nije zato što se nalazi u Vučićevom i Šešeljevom džepu. Lično mislim i da zavidi Ugljaninu, jer ima na mnogo čemu”, kaže Imamović.

Sve bi bilo jednostavnije, čini se, da je na izborima za nacionalne savete 4. novembra jedna bošnjačka izborna lista osvojila apsolutnu većinu. To što je lista „Vakat je” sa osam mandata postala jezičak na vagi, zadalo je glavobolje i Rasimu Ljajiću, koji je podržao ovu listu. „Vakat je” ima predizborni sporazum o saradnji s Ugljaninovom listom „Samoopredeljenje” (14 mandata) koja, ne slučajno, ima isto ime kao radikalni politički pokret Aljbina Kurtija s Kosova i Metohije. Zukorlić, čija je lista „Matica bošnjačka” osvojila 13 mandata, u predizbornoj kampanji dovodio je Ljajića u vezi sa plantažama psihoaktivnih supstanci, a sada je već spreman, pod određenim uslovima, da razgovara o koaliciji s njim. Ljajić, opet, odgovara da bi mu glasači lakše oprostili koaliciju sa Bin Ladenom, ali mu deo političke scene, pa ni neki koalicioni partneri, izgleda, ne bi oprostili koaliciju s Ugljaninom.

U ovom zamešateljstvu, očigledno, onima koji drže šibice nije teško da zapale vatru, samo ako požele. Nemanja Starović ocenjuje da bi ponajviše interesa za destabilizaciju prilika u Raško-polimskoj oblasti imao albanski faktor, „koji to ni ne krije, i koji je saveznika našao u Sulejmanu Ugljaninu”. „Takvim vizijama se tzv. Sandžak sagledava kao deo šireg albanskog prostora, no na njihovu žalost, uprkos agresivnim nastupima samog Ugljanina, relativno mali broj Bošnjaka u Srbiji je spreman da se izjednači s Albancima na identitetskom planu ili da podrži pripajanje svog zavičaja nekakvom ’velikom Kosovu’”, kaže Starović za „Politiku”. Situacija u ovom delu Srbije ipak nije posebno dramatična, smatra on, jer, između ostalog, Ugljanin nema političku težinu kojom bi se mogla destabilizovati naša država, a i unutar samog bošnjačkog korpusa, dodaje, svakim danom jačaju druge političke snage koje se oštro suprotstavljaju Ugljaninu i njegovoj proalbanskoj politici.

Dr Ledion Krisafi, istraživač u albanskom Institutu za međunarodne studije iz Tirane, tvrdi da Albanija nema nikakav uticaj u Sandžaku, da nikada nije pokazala nikakvo interesovanje ni za Bošnjake ni za Albance u toj oblasti, kao i da Kosovo takođe ima druge prioritete što se tiče spoljne politike. „Albanija zbog konstantnog unutrašnjeg političkog konflikta i ekonomske slabosti nema mogućnosti da utiče ni u Sandžaku ni među Albancima u Makedoniji. Jedina zemlja koja ima veliki uticaj među muslimanima na Balkanu, na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji, i takođe u Sandžaku, uticaj koji se poslednjih godina još i povećao, jeste Turska, koja je i najveća ekonomska sila u ovom delu sveta”, ocenjuje ovaj sagovornik „Politike”.

Krisafi navodi da u albanskim istorijskim knjigama piše da je pre sto godina u Sandžaku živelo mnogo Albanaca i da se smatrao delom albanske teritorije na Balkanu, ali se posle Prvog balkanskog rata, kada je Sandžak postao deo Srbije i posle toga deo Jugoslavije, nije mnogo pričalo o tamošnjim Albancima i lagano je počeo proces „bošnjakizacije” među Albancima. „U Sandžaku ima mnogo ljudi koji još pričaju albanski i znaju da su Albanci iako se izjašnjavaju kao Bošnjaci, ali za Albaniju oficijelno albanska manjina u Srbiji jeste samo u Preševskoj dolini”, ističe Krisafi.

Analizirajući suštinske interese velikih sila u našem regionu, Starović ocenjuje da azijske i evroazijske sile nemaju posebnih motiva za destabilizacijom prilika kod nas, da čitav „globalni jug” nema kapacitete za tako nešto, a da je centralnoevropski faktor isuviše ekonomski involviran u regiji da bi mu bilo kakva eskalacija mogla pogodovati. „Preostaje, dakle, ono što nazivamo evroatlantskim arealom, koji je svakako duboko upleten u zbivanja na ovim prostorima u poslednje tri decenije, s tim da mi se čini kako u poslednje vreme primat u neprijateljskom delovanju prema Srbiji od Vašingtona preuzima London. Nova američka administracija je očigledno spremna da koriguje stanovište po kojem Srbija predstavlja večitog antagonistu u regiji, dok u Londonu mnogi i dalje smatraju kako je svaka srpska država isuviše velika da bi se obezbedio po njima idealni balans snaga na Balkanu”, ističe ovaj istoričar iz Novog Sada.

Govoreći o Turskoj, koja je oduvek smatrana zaštitnicom balkanskih naroda koji baštine osmansko nasleđe, pre svega Bošnjaka i Albanaca, Starović ocenjuje da je kombinacija više faktora, među kojima su i snažan ekonomski rast i narušavanja strateških odnosa sa SAD, dovela do temeljnih promena u turskoj politici na Balkanu. „Turci na čitavu regiju gledaju kao na strateški važan prostor na kojem će dugoročno projektovati svoj uticaj, pre svega kroz ekonomiju, investicije, trgovinsku i kulturnu razmenu. U tom smislu, oni prepoznaju Srbiju kao ključnu državu regiona koju je nemoguće zaobići, te poslednjih godina vidno pojačavaju investicije u našu zemlju, što čak izaziva podozrenje njihovih tradicionalnih saveznica”, ukazuje on.

Zukorlić mu daje za pravo, izjavljujući prošle nedelje za jednu sarajevsku televiziju da Ankara Bosni šalje poljupce, a Srbiji pare. Starović ukazuje i na lični odnos poverenja između dvojice predsednika, Aleksandra Vučića i Redžepa Taipa Erdogana pa, uzevši sve u obzir, smatra da Turska ovoga puta ne stoji iza pokušaja destabilizacije na prostoru Raško-polimske oblasti, ma koliko se čak i neki protagonisti tih procesa pozivali na nju. I lider JS Dragan Marković Palma, recimo, toliko se uzda u tu zemlju da očekuje da će Erdogan „smiriti” Ugljanina.

Komentari9
eb90e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Госпођо Баковић, овај наслов је срамота и увреда за сваког Србина без обзира да ли националиста или " само " патриота ! Даље нисам хтео да читам.
marko
Такође, видео само наслов. Стварно је невероватна ова кампања, и неко изгледа опасну лову улаже чим нас сваки дан све нови и нови ликови бомбардују са разним као факторима. Сад вивимо и фактор Тирана. Еј бре, ко још при здравој памети може да се боји Тиране. Очигледно се иде на класично плашење већ уплашеног народа и смишљају се разне будалаштине. Кад смо већ код те Анкаре, њихови проблеми су више него огромни. Земља која има рат са већине својих страна. Учествују у Сирији, ратују са Курдима свуда чак у три државе, имају на граници деценијски сукоб Грузије и Јерменије, са УСА захладнели односе, са Русима ни тамо ни овамо, са Израелом проблеми, са Египтом до скоро драма која још траје, и да не бројим ситне ствари као хапшења унутра, па онда огромну корупцију која је довела до бекства преседниковог сина, па пуч за који се не зна шта је. И ми сад овде због једног текста треба да се бојимо некакве Анкаре па још и Тиране.
Ivan Ivanovic
Zamolio bih redakciju politike da ako moze pocne da koristi termin Raska oblast. Unapred zahvalan!
Enis
SANĐAK. A ne raška.
милутин
Стално нас замајавају том причом о великим силама, као да смо овима ми најважнија ствар на свету. Не види се зашто би Срби имали посебног проблема да у 20. веку колико-толико нормално реше своје национално питање, само да су у Београду, према коме су сви још откад окренути, имали своју националну елиту. Уместо тога била је ту србохрватска, да би после окупације 44-те примат постепено преузела србоцрногорска, па и црногорска елита. Њих се српски народ и српски национални интереси уопште нису тицали. Отуд и онолико сатирање народа 1914-18. и сулуди 27. март и монструозне авнојске границе и црногорско-хрватско Карађорђево.
Stefan Petkovic
Zukorlicu nista ne verovati. Naziv njegove stranke je cinican. Sto se tice Ugljanina g. Nebojsa Covic je objasnio kod g. Marica "Covic o Ugljaninu i "prikljucenju Sandzaka Kosovu" / U Pristini nervoza - DJS - TV Happy 8.11.2018", a sto se tice mesanja Turske u Rasko-polimsku oblast - g. Lazanski "Miroslav LAZANSKI muslimansko pitanje u Srbiji / Stav Srbije"...
Muradin Rebronja
@ Владимир Матић: Господине Владимире Матићу, мислио сам на то да ми Санџаклије вала можемо без Турске, на економском плану. Боље наше фабрике ресторанске хране него њихов текстил. Замајавују апсурдном идејом да Пазарци извозе у Турску мантије (врста мини бурека) те тоне јунећег меса... За те мантије, као када бисте покушавали да продате Ескимима фрижидере. А месо, као трупце а не фини намештај. Ако смо браћа, кесе нам нису сестре. Свеједно, како ми Санџаклије кажемо, усе и у своје кљусе. Права слобода је економска слобода. Економска слобода чак и од најближе родбине, сина од оца, брата од брата, супруге од мужа...А као туристи, Турци су више него добродошли, како у Београду тако и у Новоме Пазару.
Владимир Матић
Мурадин Реброња: Господине Реброња, ми Срби без Турске не можемо ништа !! Ствар је у суштини колико економска толико и духовна. Наиме, под Султаном смо живели много боље него касније под нама самима, и то у књигама све лепо и јасно пише (Ћоровић). Код нас свако на власти пљује на оне пре њега, па тако је Тадић пљувао на Коштуницу, овај на Милошевића, комунисти на Краља, Карађорђевићи на Обреновиће, и све тако ... . А Милош, на кога је он могао пљувати него на Турке, јер он је скидао људима малтене кожу са леђа и требало је људе уверии да је под Турцима било много, много горе. Тако оцрнисмо Турке неправедно и докле год не избацимо ту неправду из срца својих неће нам кренути на боље. Нико не спомиње да је Султан од 1798-е до 1802-ге интензивно наоружавао Србе-Хришћане да би се протерани јаничари-дахије држали ван Србије (беху протерани из Србије код Пазваноглуа из Видина (Пазванџија)). Од 1804-те па све до 1807-ме тукли смо се за повратак Султанове власти, док Карађорђе не преокрену.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja