utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:27

Pre četiri godine Vlah, sada Rumun

Upravo završeni izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina izazvali veće interesovanje birača nego pre četiri godine, Bošnjaci najbrojniji
Autor: Biljana Bakovićutorak, 13.11.2018. u 17:30
Потпис: Радиша Драгојевић (Фото: Анђелко Васиљевић)

Pripadnici rumunske i češke nacionalne manjine, ukupno nešto manje od 1.200 njih, moći će sutra ponovo da glasaju na dva biračka mesta, u Vršcu i Beloj Crkvi, gde su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina poništeni zbog utvrđenih nepravilnosti. Kakva god izlaznost da bude, na ova dva biračka mesta, neće uticati na zaključak da su upravo završeni izbori za nacionalne savete izazvali veće zanimanje kod pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji nego oni pre četiri godine, kada je za 17 nacionalnih saveta biranih na neposrednim izborima glasalo ukupno 171.799 građana. Na izbore 4. novembra ove godine izašlo je blizu 195.000 birača upisanih u Poseban birački spisak (od ukupno 467.545), ne računajući Čehe i Rumune, za koje Republička izborna komisija, zbog pomenutog ponavljanja izbora, nije saopštila konačne rezultate.

Ovi, treći po redu izbori za organe kulturne autonomije naših nacionalnih manjina po važećem zakonu, ipak, nisu premašili prve, one iz 2010. godine, kada je na neposrednim izborima izabrano 16 saveta. Tada su u Poseban birački spisak bila upisana 436.334 birača, a na 883 biračka mesta glasalo je njih 54,5 odsto, ili 237.792 upisana birača. Na neposrednim izborima 2014. birao se jedan savet više (pridružili su se Slovenci, kao što su to ove godine učinili Poljaci), bile su proglašene ukupno 82 liste, a glasalo se na 881 biračkom mestu. Pravo da glasaju imala su 456.444 birača upisana u PBS, a glasalo ih je 37,6 odsto.

            Poljaci, koji su ove godine prvi put birali svoj nacionalni savet, imali su jednu izbornu listu i za nju su glasala 153 građanina poljske nacionalnosti. Malobrojni su bili i Grci i Slovenci, takođe sa po jednom izbornom listom, za koje je glasalo 309 pripadnika grčke i 602 pripadnika slovenačke nacionalnosti. Najzainteresovaniji za ove izbore, sudeći po izlaznosti, bili su Bošnjaci. Za četiri izborne liste glasalo je ukupno 55.267 Bošnjaka, blizu 20.000 više nego pre četiri godine. Mađari, koji su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji, malo su „podbacili” – 2014. izašla su 55.673, a sada 46.682 birača. I Romi, takođe jedna od brojnijih nacionalnih manjina, povećali su svoju izlaznost, jer je za pet izbornih lista glasalo ukupno 32.570 njih, dok su na izbore pre četiri godine izašla 17.523 pripadnika romske nacionalnosti. Albanci su ostali na istom nivou – sada 14.133, a pre četiri godine glasalo ih je 14.108.

            Za 18 nacionalnih saveta nacionalnih manjina biranih na neposrednim izborima kandidovalo se ukupno 58 izbornih lista. Dovoljan broj glasova makar za po jedan mandat u svojim nacionalnim savetima nisu dobile samo četiri izborne liste – albanska, bošnjačka, romska i rusinska lista.

Rok za formiranje nacionalnih saveta je 20 dana od dana kada RIK objavi rezultate u „Službenom glasniku”. Među nekolicinom nacionalnih saveta koji neće imati praktično nikakav problem da se formiraju zbog ubedljive pobede jedne izborne liste (ovde, dakle, nije reč o savetima za koje se kandidovala samo po jedna lista) jeste i Vlaški nacionalni savet. Izborna lista „Vlasi za Srbiju” osvojila je 22 mandata, a njen konkurent Udruženje „Gergina Negotin – primarijus dr Siniša Čelojević” – jedan mandat. Predsednik još aktuelnog Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević, koji je bio na listi „Vlasi za Srbiju”, kaže za „Politiku” da je ovaj rezultat potvrda dosadašnjeg rada ovog tela, ali i koncentrisanja kadrovskih potencijala oko zajedničkih opredeljenja. Pre četiri godine Vlasi su birali između četiri izborne liste, sada su imali dve.

„Naš rezultat je i plod kristalisanja naših stavova u odbrani naše autonomije i identiteta, a posebno u suprotstavljanju onome što je pokušaj rumunizacije dela našeg stanovništva”, ističe Dragojević, dodajući da je nosilac jedne od vlaških lista pre četiri godine sada izašao s izbornom listom za rumunski nacionalni savet. Između dva izborna ciklusa neke stvari su se raščistile. „Nosilac druge liste, gospodin Čelojević, sa mnom je bio u prošlom sazivu, mi smo dakle istog opredeljenja, a od onih koji su predstavljali prorumunske snage – neki su bojkotovali izbore, a neki su otišli u rumunski savet”, objašnjava Dragojević.

 


Komentari1
3f8f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Siki
Pokusaji Rumunizacije postojali su i u proslosti.Pop Suvejkic iz Grabovice u periodr Drugog rata,ali je i tadasnja Nediceva Drbija pratila i odupirala se...mada treba priznati sa Rumunima nikada nismo imali oruzanih sukoba...danas,jos izrazenija ,a drzava pet para ne daje za ta podrucja u Timockoj Krajini na razvijanju ekonomije.Rumuni kupuju kuce,ti krajevi su ispraznjeni i za dvadeset-trideset godina izgubicemo ih "mirnim"putem.Ulaganjem zadrzati narod,a ne samo centralizacija j stvaranje velikih gradova-polisa

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja