sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55
ODAKLE NORVEŠKA KUĆA U SRBIJI

Prijateljstvo izniklo iz stradanja

Od 4.268 osoba s područja okupirane Jugoslavije, koje su internirane u Norvešku, čak 90 odsto su bili Srbi, a svega oko 1.700 njih je dočekalo kraj Drugog svetskog rata
Autor: Dimitrije Bukvićutorak, 13.11.2018. u 20:00
(Фото Д. Јевремовић)

Nedavna vest da će Norveška kuća u Gornjem Milanovcu biti prodata ustalasala je javnost. Uzbuna je, srećom, bila lažna pa će tako objekat sagrađen 1987. i dalje svedočiti o prijateljstvu našeg i norveškog naroda. A to prijateljstvo je uspostavljeno u Drugom svetskom ratu, u vremenima stradanja interniraca s prostora bivše Jugoslavije u logorima širom Norveške. Sećanje na više od 4.000 naših logoraša u toj zemlji danas čuva petnaestak obeležja, među kojima je i spomenik u Oslu, otkriven 1976. u prisustvu tadašnjeg kralja Norveške Olafa Petog, kaže istoričar Dejan Ristić.

Što se tiče Norveške kuće, koja simbolizuje tradicionalnu srpsku brvnaru i vikinški brod spojene u jednu celinu, ona je izgrađena od norveškog drveta isečenog po specifikaciji i poslatog sa severa Evrope u Šumadiju. Kada je pre tri decenije otvorena, dobila je prestižnu nagradu za najbolje arhitektonsko ostvarenje. U njoj se od otvaranja nalazila muzejska postavka posvećena našim građanima stradalim u logorima u Norveškoj, kongresna sala kao i ugostiteljski objekat. Kuća je izgrađena donacijama Društva jugoslovensko-norveškog prijateljstva, opštine Gornji Milanovac, norveške vlade i ambasade, kao i tadašnjeg građevinskog preduzeća „Graditelj” iz Gornjeg Milanovca. Direktor te firme, koja je bila i izvođač radova, bio je Živorad Bata Knežević, jedan od preživelih interniraca u logorima Norveške. A tih interniraca je s područja Jugoslavije, prema rečima Dejana Ristića, bilo ukupno 4.268, pri čemu su više od 90 odsto činili Srbi.

„Svega nešto više od 1.700 jugoslovenskih interniraca je dočekalo kraj rata i našlo se na slobodi”, objašnjava Ristić za „Politiku”.

Ristić kaže da su s okupacijom Norveške i uspostavljanjem Kvislingovog režima u toj zemlji formirani koncentracioni logori po uzoru na one u Nemačkoj. U njih će od 24. aprila 1942. do početka aprila 1943. pristizati internirci s našeg podneblja, među kojima čak i dečaci od trinaest godina. Zatočenici su u logorima bili izloženi nasilju, zlostavljanju, prinudnom radu i likvidacijama. Jedno od stratišta je bila šuma nedaleko od logora Falstad, gde je ubijeno oko 220 zatočenika, a među do sada identifikovanim žrtvama je i 61 s područja Jugoslavije, kaže Ristić.

Najgori logor je bio u mestu Beisfjord kod Narvika, iako je postojao svega četiri meseca, i to – samo za jugoslovenske internirce. O prisilnom radu naših interniraca u Norveškoj, 1955. snimljen je i film „Krvavi put” u jugoslovensko-norveškoj koprodukciji, koji su režirali Kore Bergstrom i Radoš Novaković. Posvećen je internircima iz logora Korgen, uspostavljenog 1942. sa oko 400 logoraša koji su radili na izgradnji puta Korgen–Ozen, poznatijeg kao „krvavi put”, objašnjava Ristić.

Do sada je, kaže, identifikovano ukupno 1.373 osobe s područja Jugoslavije, koje su stradale u logorima u Norveškoj između 1942. i 1945. godine, od čega su njih 1.282 bile srpskog porekla. 


Komentari5
3817b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

svetozar krulj
Pre nekoliko dana procitao sam u novinama da ce , po svemu sudeci, zbog duga od.oko Din. 350.000 , ,,Norveska kuca,, otici na dobos.Bilo mi je zao a i postideo sam se.Pisalo je da je izgradnju kuce delom finansirala i Norveska . Zasto tako lako iskoristimo svaku priliku da se osramotimo.Pa pred Norvezanima smo se osramotili sto nam nasi zarobljenici u Norveskoj nebi oprostili,Da je JAVNOST obavestena blagovremeno za nekoliko dana bi se prikupile pare da se plati dug. -Tako isto,a da se ne ponovi ni sa jednim slicnim slucajem,pre 30 godina saznao sam za spomenik istinitom a ustvari i legendarnom vitezu Dr. Arcibaldu Rajsu. Moji prijatelji su znali za spomenik pa smo odneli i cvece .ali...okolina je bila zapustena ... a i Svajcarci su pomogli izgradnju spomenika..Postideli smo se .Obnovljen je ...Ali..ko medju Srbima moze proceniti basloslovnu velicinu,ljubav zrtvovanje i zasluge Dr. Rajsa ...pa niko... Neka nam se ne ponovi slicno...
Лукреција Хаџи Јаковљевић
Престаните већ једном да говорите о некаквом норвешком пријатељству. Норвешки командоси су убијали наше сељаке, полицајце, шумаре и војнике на Косову још пре него што је почело бомбардовање. По свакој дефиницији то је био чист тероризам и злочин. Ако је то, по вама, пријатељство, онда ми говоримо различитим језицима.
Vladija Sarac
Je li to Lukrecija Bordzija?
Preporučujem 1
Ана
Ви пишете о различитим временима.Спомен обележја у Норвешкој,документација о српским интернирцима,сећања и сведочења преживелих не оставлјају простор за сумњу у тада исказано пријатељство.Историја је сурова учитељица ,ако не научимо да памтимо прошлост чека нас веома неизвесна будућност.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja