sreda, 12.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:28

Konsolidacija bankarskog tržišta Srbije

utorak, 13.11.2018. u 21:23
(Фото А. Васиљевић)

Talas preuzimanja koji je zapljusnuo bankarsko tržište Srbije s jedne strane je sasvim očekivan, a s druge potpuno neočekivan.

Očekivan je zato što eksperti tvrde da je 29 banaka previše za zemlju čiji je bruto domaći proizvod prošle godine bio manji od 37 milijardi evra. A neočekivan je zato što su ranije uglavnom postojeće domaće banke kupovali stranci, a u poslednje vreme banke sa stranim kapitalom kupuju domaći biznismeni.

Prvi je potez povukao Miodrag Kostić, koji je u međuvremenu postao stopostotni vlasnik AIK banke, da bi ona potom preuzela Alfa banku.

Prošle godine AIK banka je bila prva u Srbiji po neto profitu od 118 miliona evra, četvrta po kapitalu od pola milijarde evra i šesta po ukupno odobrenim kreditima od skoro 1,8 milijardi evra, izveštava agencija Beta.

Novi igrači na ovom tržištu su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srbijanski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom „dokupili” Pireus i Findomestik banku.

Pre pripajanja Pireusa, Direktna banka je na kraju 2017. bila deseta po profitu od 16 miliona evra, a na 19. mestu po učešću u ukupnoj aktivi od 0,8 odsto (udeo Pireus banke bio je 1,5 odsto) i po visini kapitala od 33 miliona evra, s tim što je kapital Pireus banke tri puta veći, 108 miliona evra.

Mnogi se verovatno više i ne sećaju da je pre dve decenije u Srbiji poslovalo više od 80 banaka, od kojih su skoro sve bile s domaćim kapitalom. Već u 2004. njihov broj pao je na 47, a taj trend se nastavio, iako su u međuvremenu na srpsko tržište stigli i novi „igrači”, poput Bank of Čajna ili Mira bank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U stručnim krugovima skoro da postoji konsenzus da tek predstoji ukrupnjavanje na bankarskom tržištu Srbije jer banke s tržišnim udelom manjim od jedan-dva odsto teško da mogu da opstanu u sve žešćoj utakmici.

Trenutno ima čak 14 banaka s tržišnim učešćem manjim od 1,5 odsto. Sve one zajedno odobrile su samo 7,5 odsto ukupnih kredita, dok je udeo šest najvećih banaka, Inteze, Komercijalne, Unikredit, Sosijete ženeral, Rajfajzen i AIK banke osam puta veći – 62,2 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali već je najavio da država planira da do kraja ove godine proda svoj udeo u Jubmes banci, naredne godine i u Komercijalnoj, a priprema se strategija i za Srpsku banku. Uz to, već mesecima javnost nagađa ko bi mogao da kupi Sosijete ženeral banku jer se ova francuska grupacija već povukla i s tržišta Hrvatske.

U prilog te teze govori i nizak stepen koncentracije na srpskom tržištu. U Hrvatskoj četiri najveće banke imaju skoro 70 odsto ukupne aktive, a u Srbiji su četiri najveće banke odobrile oko 47 odsto svih kredita. Zato Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je ukrupnjavanje ne samo očekivano već i poželjno. „To je pozitivan proces jer će podići performanse i pojačati konkurenciju među bankama, a to će doneti dobrobit i klijentima jer će pojeftiniti kredite”, smatra Nikolić, koji je nedavno agenciji Beta rekao da ne vidi problem u tome što banke kupuju domaći investitori. Tim pre, kaže član Saveta NBS, što je „iskustvo pokazalo da strani vlasnici nisu uvek uspešni”.


Komentari2
0bcc7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile
Za ljude je interes da banke propadnu .
Твртко
Концентрација и укрупњавање је природан процес и нормално је да се банке укрупњавају. (Слични су процеси и у политици, привреди). Мале банке тешко могу да испуне мноштво регулаторних захтева, мноштво информационо технолошких захтева и слично. Мала банка мора много да се упре да би обезбедила "инстант плаћање"-на пример. У том смислу тачно је да укрупњавање може повећати конкурентност и ширу доступност банкарских производа. - Међутим - у кратком року - (а то је онај рок на којем ми као потрошачи најчеће функционишемо) већи утицај на каматну стопу (и јефтиније кредите) има међународно новчано тржиште. На пример, ако камата на обвезнице у Италији скачу (услед дефицита) - врло вероватно је да ће и каматне стопе у Србији скочити јер ће инвеститори похитати у Италију и тиме ће се створити мањак новца у Србији. То ће може резултирати растом тражње а самим тим и растом каматних стопа. Ово је, на пример, један сценарио који може имати везе са тренутном тржишном ситуацијом-а може и да нема :-)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja