ponedeljak, 17.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Raste cena kreativnosti

U poslednjih petnaestak godina stvoreno je više podataka nego u celokupnoj prethodnoj istoriji čovečanstva. S jedne strane, to je mnogo beskorisnih stvari, ali i pravo blago. Stvoriti smisao od te šume sigurno će biti među traženijim poslovima, kaže Nebojša Bjelotomić, član Inicijative „Digitalna Srbija”
Autor: Ozren Milanovićutorak, 13.11.2018. u 23:40
(Фото Д. Петровић)

Ujedinila nas je želja da u deceniji pred nama značajno doprinesemo napretku i boljoj budućnosti Srbije. Želimo da iskoristimo četvrtu industrijsku revoluciju kroz koju ceo svet prolazi, izazove koje nosi pretvorimo u prilike i iz nje izađemo kao pobednici. Da bi se to desilo, pokrećemo korenite društvene promene na koje ćemo svi biti ponosni, piše između ostalog u Digitalnom manifestu Inicijative „Digitalna Srbija”: „Na putu do što brže digitalne transformacije Srbije, ulažemo bogato znanje, iskustvo, kontakte i resurse svojih osnivača i članica…”

Ko ne zna, Inicijativa „Digitalna Srbija” je neprofitna organizacija koja želi da transformiše Srbiju u digitalno društvo. U takvoj, digitalnoj Srbiji, svaki pojedinac moći će da ostvari svoj pun potencijal, svoj talent i inovativnost predstavi na globalnom tržištu…

U tom duhu je i pokrenuta nacionalna kampanja za digitalnu transformaciju društva pod nazivom „Budimo pametni”. Cilj kampanje je upoznavanje široke javnosti sa najvažnijim pojmovima u oblasti digitalne transformacije i pokretanje dijaloga o tome šta bi iskorak ka digitalnom društvu značio za život svih građana.

Nebojša Bjelotomić je član Inicijative „Digitalna Srbija”. Iako mu je košarka bila pasija i deo mladosti, ipak NBA liga nije bila motiv njegovog odlaska u Ameriku, već stipendija Bostonskog univerziteta. Završio je biomedicinski inženjering što mu je omogućilo da radi na razvoju proteinskih čipova. Nakon što se ostvario na tom profesionalnom planu, vratio se u Srbiju, gde gradi karijeru u multinacionalnim kompanijama. Nebojša je već nekoliko godina na čelu kompanije „Saga”. Fokusira se na nove tehnologije i proizvode i na sve ono što čini nove proizvode iz oblasti veštačke inteligencije.

Pitamo ga šta sve može veštačka inteligencija, da li treba da je se plašimo? Na koji način ona menja naš život?

„Promena, koje veštačka inteligencija donosi, ne treba se plašiti, sigurno je da će pozitivno uticati na naš život. Automatizacija ponavljajućih radnji kod nekih poslova, povećaće kreativnost zaposlenih i kvalitet usluga. Kao najbanalniji primer naveo bih svakodnevno ispunjavanje formulara u osiguravajućim kućama. Koliko taj ponavljajući posao ubija kreativnost i želju za radom, najbolje znaju oni koji ispunjavaju te formulare.”

Postoji strah da će razvoj veštačke inteligencije dovesti do gubitka radnih mesta?

Nebojša nam odgovara da je to najčešće pitanje sa kojim se susreće:

„U poslednjih 200 godina imali smo primere podjednako krupnih i dalekosežnih promena koje su pozitivno uticale ne samo na broj i kvalitet radnih mesta, već na kvalitet života uopšte. Iz skorije istorija izdvojio bih mobilne telefone koji su promenili, ne samo način poslovanja, već i života. Sigurno je da će učiniti neka radna mesta izlišnim, ali će napraviti nova. Očekuje se da će uticati na povećanje kreativnosti zaposlenih, jer će preuzeti poslove koji su ponavljajući i dosadni.”

Koji poslovi će nestati, a koji će tek da se pojave?

„Određene usluge, koje su sada privilegija, biće opšte dostupne. Primera radi, broj radiologa je ograničen u svetu, samim tim i broj pregleda. S druge strane, softver, koji analizira radiološke snimke, na osnovu velike baze podataka je dostupniji i pre svega, precizniji.”

Bjelotomić smatra da će se u narednoj deceniji najveće promene desiti u transportu. Automobili, koje pokreću motori na unutrašnje sagorevanje, kao da će u istoriju, što će uticati na naftnu industriju i benzinske pumpe.

„Automobili koji će se kretati bez upravljača takođe će uticati na određenu vrstu zanimanja. Recimo da je ovo lakši izbor po pitanju poslova koji će nestati. U poslednjih petnaestak godina stvoreno je više podataka nego u celokupnoj prethodnoj istoriji čovečanstva. S jedne strane, to je mnogo beskorisnih stvari, ali i pravo blago. Stvoriti smisao te šume sigurno će biti među traženijim poslovima u sledećih nekoliko decenija”, kaže naš sagovornik.

I, što je važno, nove tehnologije pozitivno utiču na mlade generacije. Digitalni domoroci tj. mladi, rođeni u periodu kada je internet opšte dostupan, a mobilni telefon u svačijoj ruci, već sada menjaju društvo. Dok je informacija bila izvor prednosti za nas rođene u XX veku, danas se takmičenje prenosi na polje kreativnosti. Tako da će generacije koje odrastaju i dolaze, biti, i jesu, mnogo kreativnije. Ako su prošla vremena pružala više šansi ljudima specijalizovanim samo za određeni posao, sada su traženiji „univerzalci”. Takođe, tvrdi on, prilagodljivost i snalažljivost u promenama uvek su bili dobrodošli atributi, a sad su neophodni, jer je tržište mnogo brže te su promene češće. Unapređenja u obrazovanju već su vidljiva i vredna hvale, jer se mogu nositi sa globalnim primerima.


Komentari6
1c66d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Iako podržavam da NET i informatičke tehnologije pružaju mogućnosti za kreativnost i novd oblasti web dizajan... ali bojim se da je informatičko društvo pokazalo svoje pravo lice a to su pedofilija, vršnjačko nasilje na duštvenim mrežama, vrbovanje terorista i širenje NE istina u nekakvom informatičkom ratu... spisak je još duži ali ja bih se fokusirao na direktni uticaj na decu... direktna posledica su agresivnost- podsticana igricama prepunih nasilja, hiper aktivnost, deformacije prstiju, kučme, vida... spisak je još duži ali naravno kompijuter nije kriv za to već čovek koji umesto da koristi zloupotrebljava tehnologiju.
dan
Bratimire, verovatno se Vaš neki deda suprostavljao i uvođenju železnice u Srbiji. Umesto kompjutera stavite voz pa dobijate ono iz doba kralja Milana !
Братимир
Нешићад, поређење железнице са инфорационим технологијама је погрешно, јер се данашња економија заснована на информационим технологијама великим делом ослања на приватне податке грађана или на јавне податке којима се нелегално приступа од стране приватних компанија. Другим речима свеопшта пљачка друштвених и приватних добара за рачун неколицине. Ако је то оно што смо већ видели у деветнаестом веку онда се овде не ради ни о каквој револуционарној технологији, него о временској машини која ће нас све заједно и ефикасно вратити у средњи век, где ће великаши одређивати шта је то „креативност и сналажљивост", а шта не.
Preporučujem 1
nesicad@eunet.rs
Bratimire, i ta železnica je bila zalog vlasnika tehnologije onoga doba i budućeg profita i političkog uticaja! Prugu su počeli Francuzi a dovršili Austrijanci iz svojih ekonomsko-političkih razloga ! A kada je to, po vama, bilo drugačije !! Kada to nije profitirala elita ?!
Preporučujem 3
Prikaži još odgovora
Братимир
Причају као да су „креативност, сналажљивост, универзалност" јуче пронађени и то баш у компјутеру који је вероватно једна од најригиднијих и најопаснијих справа икада направљених. Све ће то либерални капитализам, односно нови робовкаснички поредак искористити, односно уништити, укључујући и бећи део људског друштва. Технологије, односно средства за производњу, не припадају народу него крупним капиталистима који тај народ експлоатишу зарад личне добити. Креативност је само завеса иза које се капиталисти крију. Интереси друштва као целине, а нарочито интереси нижих слојева који чине 95% друштва третитирају се као маргиналне теме, док се истина замагљују константним бомбардовањем новокомпонованим изразима и буквалним преводима са енглеског. А људи уместо да стану и запитају се „шта мислим, како се осећам и где се налазим", они читају на мобилном телефону како да се осећају, шта да мисле и где да се налазе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja