ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:37

Godine koje su pojele „Zorku”

Osam decenija od osnivanja hemijskog giganta, u međuvremenu razorenog privatizacijom, po Šapcu se jedino mogu sresti grupe bivših radnika, koji potražuju neisplaćene zarade
Autor: Miroljub Mijuškovićutorak, 13.11.2018. u 20:23
Фабрика је својевремено годишње производила више од два милиона тона робе, имала 10.000 радника и изградила половину Шапца (Фо­тодокументација „Политике”)

Šabac – Novembar je decenijama bio poseban za šabačku „Zorku”. Na Mitrovdan (8. novembra) 1938. godine tadašnji predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milan Stojadinović ozvaničio je početak rada fabrike za proizvodnju sumporne kiseline, koja je ime dobila po supruzi Kralja Petra I Karađorđevića, najstarijoj ćerki crnogorskog kralja Nikole. U novembru su se u „Zorki” uručivale godišnje nagrade najboljim radnicima, dodeljivali ključevi stanova, ali i otvarale nove fabrike – mineralnih đubriva, obojene metalurgije, keramičkih pločica, lekova, belih limova...

Hemijski gigant, koji je godišnje proizvodio preko dva miliona tona razne robe, imao preko 10.000 radnika i izgradio bar polovinu Šapca, privatizacija je izbrisala iz naziva nekoliko uspešnijih fabrika, a ostale su prodate na parče ili zaglavile u stečajevima od kojih se poneki još vuku po registrima Privrednog suda. Gradom, s vremena na vreme, tek tumaraju grupe „zorkaša”, bezuspešno obijajući vrata institucija u potrazi za svojim, sudski priznatim, a neisplaćenim zaradama.

Biv­ši rad­ni­ci fabrike „Zor­ka – Mi­ne­ral­na đu­bri­va”
(Fo­to M. Mi­ju­ško­vić)

Jednu od njih, bivše radnike fabrike „Zorka – Mineralna đubriva”, najveće u nekadašnjem šabačkom hemijskom sistemu (holding kompaniji), sreli smo upravo na Mitrovdan.

– Pre tačno mesec dana bili smo kod gradonačelnika Nebojše Zelenovića, koji je obećao da će naše zahteve preneti gradskom pravobranilaštvu. Tamo su nam rekli da o tome apsolutno ništa ne znaju. Nije prvi put da smo obmanuti, navikli smo se na razne smicalice otkako je naša fabrika „očišćena” od zaposlenih i dugova i prodata „Viktorija grupi” – priča nam Radoslav Jakovljević, bivši hemijski radnik u fabrici „Zorka – Mineralna đubriva”, i tada i sada predsednik Odbora za naplatu radničkih potraživanja.

Ova „Zorkina” fabrika prodata je 2009. godine „Viktorija grupi” za 3,4 miliona evra, i to po tada novom modelu, po kome kupac preuzima kompletnu imovinu, a nema obavezu da izmiri dugovanja radnicima i drugim poveriocima. Procenjena likvidaciona vrednost iznosila je 6,8 miliona evra, a prodaja je obavljena tek posle trećeg javnog poziva Agencije za privatizaciju. „Viktorija grupa” je tako postala vlasnik nekoliko desetina objekata, opreme i 150.000 kvadrata građevinskog zemljišta u Šapcu.

Presude u Strazburu
Pokušavajući da dođu do svog novca, 30 radnika fabrike „Zorka – Mineralna đubriva” u nekoliko grupa žalilo se i sudu u Strazburu. Dobili su presude u svoju korist, pa je država morala da ih isplati za nematerijalnu štetu. U prvoj grupi je bilo sedam radnika, koji su dobili po 6.200 evra, u drugoj je bilo osam po 4.700 evra, a svi ostali su dobili po 2.000 evra.
– Presude u Strazburu su najvećim delom zasnovane na tome da nam je bilo uskraćeno pravo da raspolažemo svojom imovinom. Mi smatramo da to pravo nikada ne zastareva, i da ova kao i svaka sledeća vlast može da ispravi nepravdu koja nam je naneta – ističe Stevan Živanović.

– Pre prodaje, oko 850 radnika potraživalo je s kamatama preko 580 miliona dinara za 13 preskočenih zarada, počev od 1999. godine, a većina od nas je imala i pravosnažna i izvršna sudska rešenja. Novac, međutim, nismo uspeli da naplatimo pošto je „Zorka”, odlukom tadašnje vlade, proglašena za jedan od sistema u procesu restrukturiranja. Uz saglasnost Agencije, potpisali smo sporazum da budemo obeštećeni prilikom privatizacije, ali je model u međuvremenu promenjen i mi smo izigrani, o čemu je vaš list izveštavao – navodi Jakovljević.

On podseća da su početkom 2007. godine, uz odobrenje Agencije, gradu Šapcu bez nadoknade preneti u svojinu pogon „Kontakt 3”, pružni koridor s kolosecima 10 i 11, dve interne putne saobraćajnice, lučki kej pored Save, dužine 106 metara, i 3,44 hektara severozapadne radne zone s direktnim pristupom na ulicu. Vrednost ove imovine ovlašćena revizorska kuća procenila je na 6.192.373 evra. Lokalna samouprava potom se opet umešala u privatizaciju „Zorke”, kada je podigla 3,5 miliona evra kredita da bi se „rešio problem” preostalih radnika ove holding kompanije, koji su često protestovali na gradskim ulicama.

– Nosilac tog posla bio je „Zorka – Holding”, kao kapa sistema. Radnicima svih drugih fabrika ponuđen je otkup 30 odsto potraživanja za neizmirene zarade, a nama, radnicima „Zorka – Mineralnih Đubriva”, svega 10 odsto. Rekli su da nam je država davala neke subvencije 2007. i 2009. godine, što nije tačno. Bilo je bukvalno uzmi ili ostavi. Od naših 875 radnika 170 nije htelo da budzašto proda zarade. Ja sam pristala među poslednjima, jer dok ne potpišem ugovor s „Holdingom” nisu hteli da mi vrate radnu knjižicu – kaže Zorka Dimitrijević, bivša službenica u finansijama.

Danas je fabrika „Zorka – Mineralna đubriva” u stečaju. Nema imovinu, ali logika kaže da bi trebalo da ima onih 3,4 miliona evra, koji su posle prodaje „Viktorija grupi” bili na podračunu Agencije za privatizaciju, i da su po otvaranja stečaja prebačene u stečajnu masu.

– Sada se kao poverilac pojavljuje i grad, iako je preuzimanjem i te kako vredne imovine fabrike odavno namirio svoj dug. Iz stečajne mase traže 99 miliona dinara. Traži i komunalno preduzeće 16 miliona dinara, ima i drugih gradskih firmi. Od naših 875 radnika prihvaćena su potraživanja samo 64, koji su svi svrstani u treću kategoriju poverilaca i preti im realna opasnost da ne dobiju ništa – ističe Petar Gajić, bivši vozač.

U stečaju je i „Zorka – Holding” od koga grad potražuje novac dat za isplatu radničkih potraživanja. Lokalna samouprava se obezbedila hipotekom nad upravnom zgradom „Zorke”, ali ona je u takvom stanju da bi jedino mogla da posluži za snimanje horor filmova.


Komentari21
690ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Ideolozi nove ekonomije uništili su sve što je stvorio i prethodni kapitalizam i prethodni socijalizam. Gledali su samo kako da opljačkaju i unište. Eto to je bio program nove ekonomske misli.
Драгослав Мићић
Најбоље би било да је допишу жути ДОС-овци. Ако имају чиме да се похвале. Осим, оним што није ваљало пре њих. Од стида би требали да поцрвене, када су већ црвени пожутели.
Jagodinac
Budimo realni, Zorka, kao i većina dugih firmi u ovoj zemlji propala je mnogo pre privatizacije. Šta bi se desilo sa Zorkom da nije privatizovana? Pa verovatno isto što i sa Fabrikom kablova u Jagodini koja nije privatizovana ali je od nekadašnjih 10 000 radnika spala na 350 sa velikom verovatnoćom da se od nove godine potpuno ugasi. U Šapcu je od stare Zorke bar nastalo nekoliko privatnih firmi, u Jagodini od fabrike kablova neće ostati ništa. Pa sad vidite šta je bolje ili bolje rečeno šta je gore.
Драгослав Мићић
Kome nije jasno šta je HI "Zorka" značila za Šabac, region, za bivšu (rasturenu) državu, i kako su je žuti zavili u crno, neka pogleda moju knjigu "'Zorkino' zlatno doba".
Саша Микић
@Zoran Који комунизам када је код нас капитализам већ скоро 30 година? А и у капитализму не иде у стечај фирма која има у магацинима сировине и готове робе многоструко веће вредности од дуговања. @Žužu Има једна наша пословица која гласи: ''Што будала смисли то ни сто паметних не могу исправити.'' Додуше ја не тврдим да су ови данас на власти баш тих сто паметних, али да је тешко исправити оно што је нашој привреди учињено, тешко је.
Preporučujem 4
Žužu
Hoćete li napisati i drugi deo knjige, "Zorkina Saga se nastavlja i pod novim režimom ( 7 godina)"?
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora
Raca Milosavljevic
... jedna od mnogih strasnih prica koje su dosle sa demokratijom,odnosno na silu uvezenim modelom pljackanja i pustosenja Srbije je i Zorka ...mogli bi mnogo imena velikih sistema da nabrajamo koji su unisteni uz budno oko nasih sve demokratskijih lidera i njihovih stranih mentora ... a ne vidi se kraja ovom zlu ...nadajmo se dacemo doziveti neku normalnu vlast da nesto od toga izadje na videlo i da krivci odgovaraju ...
Muhamed Popovic Pop
Ako nista, sad barem industrija keteringa i sendvica napreduje...
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja