ponedeljak, 17.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01

Kardinal Šenborn: Podržavamo pravoslavace u Beču

Katolička crkva u Austriji se snažno zalaže za to da istorijsko sećanje na Drugi svetski rat u Blajburgu bude obeleženo samo verskom komemoracijom, ali to će se desiti tek kada svi učesnici budu spremni da se pomole za sve žrtve
Autor: Jelena Čalijasreda, 14.11.2018. u 17:08
Бечки надбискуп кардинал Кристоф Шенборн (Фото Р. Зајец)

Kada je pre nekoliko dana novinarima predstavljao svog cenjenog gosta, bečkog nadbiskupa kardinala Kristofa Šenborna, njegov domaćin beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar između ostalog je rekao da su kardinal Šenborn i on vršnjaci, rođeni iste 1945. godine, ali da za razliku od nadbiskupa kardinali mogu do osamdesete godine života da biraju i budu birani za papu.

O tome da bi upravo bečki nadbiskup mogao biti biran za papu, pisali su i pojedini strani mediji u vreme kada je papa Franjo najavio da bi se mogao povući s trona Svetog Petra. Kardinal Šenborn potiče iz stare, aristokratske porodice, pripada redu dominikanaca, teologa Katoličke crkve i učenik je Jozefa Racingera, kasnijeg pape Benedikta Šesnaestog.

U posetu Beogradskoj nadbiskupiji i Srbiji došao je povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Razgovor za „Politiku” započeli smo podsećanjem na lep gest kardinala Šenborna, koji je pre nekoliko godina poklonio jednu crkvu koja je pripadala Bečkoj nadbiskupiji Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC).

– Srpska pravoslavna crkva predstavlja najveću pravoslavnu zajednicu u Beču, a kaže se i da je Beč treći najveći srpski grad. Meni je veoma važno da vernici SPC mogu da žive svoju veru u Beču jer se nalaze u vrlo sekularnom okruženju, pa postoji opasnost da će izgubiti svoju veru. Srbi u Beču imali su dve crkve i jednu kapelu, što je bilo malo. A mi, s druge strane, imamo previše hramova jer u mnogim delovima Beča broj katolika se drastično smanjio. Ne želimo da naše crkve ustupimo da postanu supermarketi ili tome slično, već želimo da ostanu crkve. Iz tog razloga smo ustupili nekoliko hramova drugim, pre svega hrišćanskim zajednicama. Želimo da hrišćani dobro sarađuju jedni s drugima. To ima veze i s tim što islam sada predstavlja veliki izazov. Bitno je za Austriju da hrišćanski element ostane snažan, jak i vitalan u zajednici. I zato mi je bilo izuzetno važno da SPC ima dovoljno mogućnosti za svoju pastirsku misiju – kaže kardinal Kristof Šenborn.

Kako dodaje, odnosi među hrišćanskim crkvama u Austriji, Beču naročito, izuzetno su dobri u čemu ističe zaslugu i svog prethodnika nadbiskupa Franca Keninga. On podseća da je pre više od 50 godina osnovana fondacija „Pro Orjente”, s posebnim ciljem uspostavljanja prijateljskih odnosa s pravoslavnim crkvama.

– Čak smo napravili malu publikaciju, turistički vodič kroz pravoslavni Beč s istorijatom svake pravoslavne crkve – dodaje bečki nadbiskup.

Sekularno okruženje moderne Evrope, ono koje dovodi do pada broja hrišćana i udaljavanja od hrišćanskih korena Starog kontinenta, kardinal Šenborn, kako kaže, ne vidi samo kao opasnost za veru već i kao šansu za hrišćanstvo.

– Hrišćanstvo može umnogome da pomogne sekularnom društvu, dajući mu stabilnost koja počiva na tradiciji. Ono je, ustvari, u osnovama tog društva. Vera ima mnogo veze s tradicijom, ali ona prvenstveno mora da bude lični odnos, a izgrađivanje tog ličnog odnosa prema veri je veliki izazov za moderne Evropljane. Sami vernici moraju da se potrude da formulišu jezički izraze, svoj odnos prema veri – kaže naš sagovornik.

Kardinal se osvrnuo i na sveukupne odnose dve crkve, Katoličke i pravoslavnih, ocenjujući da među njima postoji velika bliskost jer, kako je istakao, imamo u suštini istu veru, slično crkveno ustrojstvo, slično viđenje svetih tajni.

– Ali, imamo istoriju koja nas je razdvojila. Problemi koji postoje između nas su istorijskog, a ne kulturološkog porekla. Čitava stoleća su doprinela tom razdvajanju, ali u poslednjih sto godina taj smer se okrenuo i sve smo bliži jedni drugima. Srećom, to kretanje je nepovratan proces, ne može da krene unazad. Ponekad se pojavi neki kamen spoticanja i njih moramo da prevaziđemo, ali put ostaje u istom pravcu. Mislim da su trenutne poteškoće koje postoje unutar pravoslavlja više vezane za političku situaciju, a ne načelno za verska pitanja. I zato sam sasvim siguran da će se problemi unutar pravoslavnih crkava rešiti i da neće biti štetni po odnose naše dve crkve – kaže kardinal Šenborn.

Istorijsko nasleđe je breme koje ne nose samo crkve već i njeni vernici. O tome kako bi trebalo negovati istorijsko sećanje na Drugi svetski rat ovog maja oglasila se i Katolička crkva u Austriji u vezi s ceremonijom u Blajburgu.

– Katolička crkva u Austriji se snažno zalaže za to da u Blajburgu bude samo verska komemoracija. Ali, to će se desiti tek kada svi učesnici budu spremni da se pomole za sve žrtve. Tek kad mogu da saosećam s patnjom onoga koji je s druge strane mogu da prevaziđem i svoju duševnu bol. Taj put još mora da se pređe. Ta povezanost istorijskog, političkog i verskog vrlo je kompleksna i to mogu da kažem i iz ličnog iskustva jer pripadam grupi interno raseljenih iz Čehoslovačke. Nas tri miliona kojima je nemački bio maternji jezik, proterani smo posle Drugog svetskog rata. Ja sam tada bio dete, ali oni koji su bili pogođeni time osećali su mnogo bola i taj bol može lako da se instrumentalizuje u političke svrhe. Doživeo sam to u svom okruženju, da su potrebne dve generacije da bi se došlo do objektivnog sagledavanja situacije. Danas možemo jako dobro da razgovaramo sa Česima, mi koji smo iz tih delova prognani. Ali trebalo je da prođe 70 godina za to – naglašava bečki nadbiskup.


Komentari10
f89b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroslav M.
Čuvaj se Latina i kad darove nose. Naročito kad ih vežu za "muslimanski izazov". Koliko ja znam svi smo pred Bogom jednaki. U katoličkom učenju naravno izuzevši Pravoslavce, Jevreje, Muslimane, ....
Miloš
Divno je što ovaj čovek propoveda o boljem odnosu katolika i pravoslavaca. Kamo sreće da to postane zvanična politika naših religija. Kao i za četnike i partizane. Osim što bih preporučio kardinalu da bude pažljiviji u odabiru reči kad pominje Blajburg.
Saradnja hrišćana
Srbi pravoslavci su uvek bili za dobre odnose sa drugim hrišćanima, još od kada je Sveti Sava dobio autokefalnost za Srpku pravoslavnu crkvu, on je gradio dobre odnose sa Barskom biskupijom koja je bila zadužena za Srbe katolike.
Ivan M.
Saradnja da, ujedinjenje nikad!
Preporučujem 6
Jovan
Neverovatno je koliko je ovaj covek prijateljski naklonjen pravoslavnima. Pro Orijente ulaze milione evra da ojaca nase strukture, da informise javnost u Austriji i Nemackoj o nama (ostkirchen.info) i da poboljsa nase stanje. Toliko o tome da su svi Katolici zli i da zele da nas pounijate.
stipe
zasto bismo mi katolici imali nesto protiv nama najblize brace pravoslavaca. To je ista vjera i isto ucenje. To sto institucije na obje strane pokusavaju sve da zavade, radi straha od gubitka vjernika, a samim time i novcanih prihoda, je vec druga prica.
Preporučujem 4
Ivan M.
Koliko žele dobro to Pravoslavni ljudi koji žive Pravoslavlje najbolje znaju. "Pravoslavci komentatori" su oduševljeni ovakvim pričama, a oni koji žive Pravoslavlje dobro znaju da je raskolu i odluci patrijarha Carigradskog predhodilo poseta i "dobronamerno razumevanje" između njega i Pape. Pametnom dosta.
Preporučujem 3
Stefan Petkovic
i to sto je ucenik pape Racingera ima veze s njegovom ocenom da "islam predstavlja veliki izazov". Taj papa je 2006. u cuvenom govoru u Regensburgu citirao Manojla II Paleologa: "Pokazi mi sta je Muhamed doneo novo i naci ces stvari samo zle i nehumane, kao sto je njegova naredba da siri veru koju propoveda macem." Hriscani trebaju procitati Racingerov esej iz 2004. "If Europe Hates Itself". Upravo o rimokatolicima u Austriji je govorio profesor Miroljub Jevtic za Sputnjik i papi Racingeru u Press centru UNS-a. Potrazite "Muslimani moraju da žive na jednom kraju sveta, hrišćani na drugom" i "Američko-islamski antisrpski džihad".
bivši_sarajlija
@Mustafa Aga. Optužujete papu Racingera za napad, a ne dajete nikakve protiv argumente? I evo ja Vas pitam, kakav je to ,,bog'' (namjerno malim slovom) koji ima robove? Kojem je ugodna samo molitva na arapskom jeziku (kao da ne bi stvarao tolike jezike, i narode), i to fiksno 5 puta na dan? ,,bog'' koji dozvoljava takijah, odnosno laž u smislu širenja vjere? ,,bog'' za koga se postane gazija kada skineš glavu barem jednog kaura? ,,,bog'' čiji ,,prorok'', i ,,poslanik'' je imao seksualni odnos sa devetogodišnjakinjom (i to prema islamskim zapisima)? Hoćete li da idem daljem? Pogledajte samo ,,proteste'' u Pakistanu za skidanje glave onoj ženi, jer je tobože, uvrijedila ,,poslanika''. Tvrdite da katolici prelaze u islam, a pogledajte samo koliko ljudi po arapskim, i islamskim zemljama pronalazi Hrista, SINA BOŽIJEG, jer mi je jasno kakvo zlo, i mrak je donjelo Muhamedovo učenje. Tako, da molim Vas, budite ljubazni, i kanite se tema o hrišćanstvu, i generalno hrišćanskih diskusija.
Preporučujem 2
Mustafa Aga
Veoma naivan komentar...Papa Racinger je prvoga dana svog papstva napao Islam...Zato sto veliki broj Katolika po citavom svetu prelazi na Islam...Sta je drugo preostalo hriscanskim velikodostojanstvenicima nego da ochajnicki pokusaju sirenjem lazi da koliko toliko zaustave neminovnu islamizaciju ovoga sveta...
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja