utorak, 19.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:27

Mozaik Žike Pavlovića u BDP-u

Autor: Borka Golubović-Trebješaninsreda, 14.11.2018. u 20:30
Ми­ле­на Па­вло­вић Чу­чи­ло­вић ра­ди дра­ма­ти­за­ци­ју и ре­жи­ју овог де­ла (Фото З. Анастасијевић)

Novela „Raslo mi je badem drvo” Živojina Pavlovića, objavljena krajem osamdesetih godina prošlog veka, uskoro će dobiti i svoju scensku verziju. Dramatizaciju i režiju ovog dela radi glumica Milena Pavlović Čučilović, Pavlovićeva ćerka, na sceni matičnog Beogradskog dramskog pozorišta. Ovo delo zapravo povezuje karakteristične motive Pavlovićevog stvaralaštva kroz prepoznatljiv stil pripovedanja.

U autorskoj ekipi su i Staša Jamušakov, koji potpisuje dizajn scene i kostima, saradnik dizajnera je Emil Petro, kompozitor Mateja Radisavljević, a koreografiju i scenski pokret radi Maja Mitić. Pavlovićeve junake tumače: Aleksandar Alač, Stefan Radonjić, Tatjana Kecman, Nada Macanković, Maja Randžić i Lako Nikolić. Premijera se očekuje krajem novembra, kada će ujedno biti obeleženo i 85 godina od rođenja i 20 godina od smrti Živojina Pavlovića.

„Raslo mi je badem drvo” na slikovit i upečatljiv način progovara o prelaznom dobu pred i postrevolucionarnom periodu oko Drugog svetskog rata, sunovratu kapitalističke i nastanku i usponu „crvene buržoazije”.

– Sam po sebi se ove jeseni spojio mozaik Žike Pavlovića. Zato sam i poželela da radim predstavu„Raslo mi je badem drvo”, budući da Žiku i dalje često citiraju, prepričavaju njegove anegdote i dogodovštine i pored toga što je prošlo 20 godina od njegovog odlaska u neki bolji svet. „Raslo mi je badem drvo” je zapravo kratka priča koja nije tipična za Živojina Pavlovića jer nije toliko mračna. Dešava se pre Drugog svetskog rata, reč je o malo šarenijem periodu u našoj istoriji. Glavni junak je Dimitrije Balabanović, svetski čovek, avanturista, koji ima brojne brvnare, zgrade... Neobično za Žikin rukopis – kaže Milena Pavlović Čučilović i dodaje:

– Ipak, ova priča je bar meni bila pristupačnija od ostalih Žikinih dela jer je mekša. Priča se bavi sudbinom Dimitrija i mladog Blagoja, koji dolazi iz istočne Srbije da studira u Beograd i živi kod Balabanovića u zgradi. Blagoje uskoro počinje da daje časove Dimitrijevoj ćerki, njih dvojica postaju najbolji prijatelji i pored ogromne starosne razlike. Blagoje Dimitriju po godinama može da bude sin, ali se na kraju sve izvrne naopačke...

I danas imamo ljude, primećuje naša sagovornica, koji dolaze iz unutrašnjosti u Beograd, zauzimaju neke pozicije i na kraju nas pojedu. Druga zanimljivost kojom se u ovom slučaju Pavlović bavi jeste građanstvo koje u tom trenutku između dva rata prvo cveta, a onda izumire. Skrajnuto je. Odabir lakšeg puta za ostvarivanje uspeha, nedostatak empatije, groteskni kontrast izopačenosti intelektualnog ništavila i skorojevićevske ambicije potcrtavaju tipičnu Pavlovićevu „estetiku ružnog”. Spoj ruralnog i urbanog, intelektualnog i folklornog jeste polje na kojem se Pavlovićevi junaci karakterišu… A o čemu bi danas pisao i pričao, Milena Pavlović Čučilović ovako razmišlja:

– Nastavio bi verovatno na tragu svoje teme koja je večna. Vlast nasuprot naroda ili pojedinac u okviru kolektiva, ljudi sa margine, u odnosu na ljude koji su na nekim pozicijama. I u komadu „Raslo mi je badem drvo” postoji glavni lik Blagoje, uticaj života, sredine, nove ljubavi, upoznavanje noćnog života. Žika Pavlović je uvek imao individualca koji sve to nosi nasuprot društva. Verujem da bi se on i dalje bavio tim temama, jer na kraju shvatimo da svako ponaosob mora da se izbori sa svojim mrakovima, prihvatanjem sudbine takve kakva jeste.


Komentari13
bb1eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Гордана
"И данас имамо људе, примећује наша саговорница, који долазе из унутрашњости у Београд, заузимају неке позиције и на крају нас поједу." Типичан пример локал-шовинизма, тамо где се не надамо.
@siki
Siki, da ..."živimo u komforu ideologije za koju smo se borili", otužni komentari koji pljuju po Jugoslaviji ne bi mogli ni da se pojave u Politici. Na žalost, ne živimo u ideologiji za koju su se mnogi borili, nego u pljačkaškom kapitalizmu. Razmislite o tome, ako se uopšte živeli u Jugoslaviji za vreme prave države.
Борис
Питајте Макавејева о тим „минорним забранама".
Misa
Komunizam u Jugolsaviji kakav takav, ali je omugucavao da reditelji snimaju filmove koji ga kritikuju (na desetine) od drzavnih para. Nikom nije letela glava s ramena. Bilo je par minornih zabrana i to je sve. A sta mislite sta bi bilo u Sovjetskom Savezu ili drugim zemljama sa neuporedivo strozim rezimima.
Siki
da ste nesto procitali ili shvatili poruku Pavlovicevih knjiga i filmova ne biste tako pisali.A da se naziveo,pa i nije...kao sto mozda Vi zivite u komforu ideologije za koju ste se borili

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja