petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:14

Poverioci biraju stečajne upravnike

Izmenama i dopunama Zakona o stečaju definisani su jasni kriterijumi na osnovu kojih se određuje visina predujma
Autor: Marijana Avakumovićsreda, 14.11.2018. u 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Samo nekoliko dana pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro kritikovao vladu zbog nazadovanja naše zemlje i pad za pet mesta na Duing biznis listi za 2019, usledilo je ekspresno usvajanje Izmena i dopuna zakona o stečaju, krajem prošle nedelje u Nemanjinoj 11.

Poboljšan je položaj poverioca, koji će moći direktno da biraju stečajnog upravnika i da se svakog trenutka informišu o stanju stečajnog dužnika. Definisani su jasni kriterijumi na osnovu kojih se određuje visina predujma. Sve ovo je učinjeno, kroz promenu propisa o stečaju, sa namerom da se poboljša poslovni ambijent i pospeši domaća privreda, što treba da rezultira boljim plasmanom Srbije na sledećoj Duing biznis listi.

Stara boljka srpske privrede – predugo trajanje stečajnih postupaka (koji u proseku traju do dve godine, ali nije neobično da se razvuku i do 15 godina), nedefinisani troškovi stečajnog postupka i ostale pojedinosti zbog kojih se poverioci nerado odlučuju na pokretanje stečaja – smestila je Srbiju na 49. mesto u kategoriji stečaja na listi Svetske banke. I to, uprkos tome što se gotovo svake godine propis, koji reguliše ovu oblast, unapređuje i poboljšava. Doduše, prema Duing biznis listi kvalitet stečajnog zakona je relativno visoko rangiran. Ipak, indikatori, koji ukazuju na kvalitet sprovođenja zakona, i dalje nisu na željenom nivou zbog problema u primeni.

Nedovoljna transparentnost podataka i razmena informacija između stečajnog upravnika i poverilaca pokazali su se u praksi kao poseban problem, pa je Izmenama zakona o stečaju dodatno propisano pravo poveriocima da od stečajnog upravnika blagovremeno dobiju sve informacije, koje se odnose na stečajnog dužnika, tok stečajnog postupka i na imovinu i upravljanje imovinom stečajnog dužnika.

– Na ovaj način svakom stečajnom poveriocu je, bez obzira na visinu njegovog potraživanja, pružena mogućnost da se u svakom trenutku informiše o finansijskom stanju stečajnog dužnika – navedeno je u obrazloženju izmenama zakona.

Novina je i da će poverioci moći da učestvuju u izboru stečajnih upravnika. Svaki poverilac će uz predlog za pokretanje stečajnog postupka moći da podnese i predlog za imenovanje stečajnog upravnika. Preko svog organa – skupštine poverilaca, moći će ubuduće da daju saglasnost na imenovanje stečajnog upravnika, kog je predložio stečajni sudija i istovremeno imaju pravo na učešće u izboru novog stečajnog upravnika.

– Trenutno, prema postojećem zakonskom rešenju poverioci preko odbora poverioca posredno utiču na izbor stečajnog upravnika na prvom poverilačkom ročištu, kao i kasnije tokom stečajnog postupka, ukoliko je za taj predlog glasalo tri četvrtine članova odbora poverilaca. Međutim, time se ne obezbeđuje učešće svih poverilaca u izboru stečajnih upravnika preko svog organa skupštine poverilaca, a što je prepoznato u praksi kao nemogućnost svih poverilaca da učestvuju u izboru stečajnog upravnika, budući da je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje svih poverilaca – obrazlažu predlagači razloge za izmenu zakona.

  U postojećem propisu nisu utvrđeni kriterijumi za određivanje visine predujma, a što utiče na neodređenost troškova postupka stečaja i destimuliše poverioce na pokretanje stečajnog postupka.  Prema važećim odredbama visinu predujma određuje stečajni sudija na osnovu diskrecione ocene, koji, međutim, nema jasne smernice na osnovu kojih će odrediti visinu predujma u svakom konkretnom slučaju.

Izmenama zakona propisan je iznos do koga se može odrediti visina predujma, a stečajnim sudiji se daju smernice u okviru kojih mogu u svakom konkretnom slučaju, a u zavisnosti od imovine i veličine stečajnog dužnika, odrediti predujam.

Stečajni zakoni su više puta reformisani u poslednjih četrnaest godina. Prva reforma sprovedena je usvajanjem Zakona o stečajnom postupku 2004, a zatim su reforme nastavljene donošenjem Zakona o stečaju 2009. Time su u praksi omogućeni bankrotstvo i reorganizacija.

Potom je 2014. usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, a najznačajnije novine odnosile su se na obezbeđivanje dodatne transparentnosti u vođenju stečajnog postupka, uređenju položaja i aktivnijoj ulozi poverilaca u stečajnom postupku, uređenju statusa založnih poverilaca, smanjenju troškova pokretanja stečajnog postupka, kao i poboljšanju odredbi, koje uređuju sadržinu plana reorganizacije. Zakon je ponovo izmenjen 2017. dodatnim poboljšanjem položaja svih učesnika u stečajnom postupku, posebno razlučnih i založnih poverilaca, uz skraćenje dužine trajanja prosečnog perioda namirenja. Zakon o stečaju je menjan i 2018. kada je rešeno pitanje efikasnijeg i sigurnijeg namirenja potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora – ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora koji su uređeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju.


Komentari5
96890
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Не, госпођо, то у правним држава одређује суд. Слабо познајете материју, као и увек.
marko
Када сам почетком 2000-тих видео као се одигравају ти први стечајеви одмах сам то у својој глави прогласио за највећи бизнис у Србији. Тада а и после тога су у Србији у стечај одлазиле фирме које нису имале скоро ниједан разлог за то, као и што су у стечај одлазиле фирме које су приватизоване као одличне а са новим газдом убрзо под лед. Свим тим стечајевима је заједничка само један једина ствар, а то је позадина која је конектована са политиком. Код нас стечајеви трају тамо где има шта и даље да се отима. А неки други трају дуго зато што судије мрзи да окончају нешто што је мртво одавно, а и тако праве пожељну статистику. Све те будалаштине у виду нотара, стечајних управника, комунална полиција, управници зграда, свака власт је измишљала зарад неких својих циљева. Нема ту ни најмање жеље да се направи функционална држава, већ само дај лову и отимај, стварај русвај, намируј своје, намируј туђе ….
Јоле
Мики, потпуно сте у праву. Велико искуство у овој области има министар у Влади који је сада, гле чуда, задужен за технолошки развој док су све његове фирме отишле у стечај који траје више од 6 година. За то време стечајни управници распродају и оно што је остало и нормално примају надокнаду за то. Бившим радницима нису исплаћене зараде нити пензиони стаж чиме је и држава оштећена. Колико је таквих случајева?
nikola
odmah,pola rasprodati ,ostatak ugasiti,,i tako da zavrse tu pricu,,
miki
Baš na vreme ! Kada je sve rasprodato, kada je bivša agencija za "privatizaciju" preko svojih "mlađih referenta", ojadila firme u stečaju, koji su povereništvo davali samo "podobnim" stečajnim upravnicima i delili sa njima "nagradu" a i sve ostalo ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja