nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:24
SRPSKI DRŽAVLjANI 15 GODINA TRAŽE PRAVDU OD EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA (2)

Strazbur dosudio tri odštete za povredu prava na život

Zbog nedelotvorne istrage u slučaju pogibije 11 radnika fabrike „Grmeč”, samo je otac jednog stradalog išao do Strazbura i od Srbije dobio 12.000 evra zbog duševne boli
Autor: Aleksandra Petrovićčetvrtak, 15.11.2018. u 15:19
Сахрана 11 погинулих радника у експлозији у фабрици „Грмеч” (Принтскрин Јутјуб)

Srbija je tri puta platila obeštećenje dosuđeno odlukama Evropskog suda za ljudska prava zato što je propustila da sprovede efikasnu i delotvornu istragu zbog gubitka života svojih građana i time prekršila obavezu da zaštiti pravo na život, koje je garantovano članom dva Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. U sva tri slučaja reč je o sumnjivim smrtima, koje je država pokušala da zataška.

Predmet „Mučibabić protiv Srbije” u javnosti je poznatiji kao slučaj pogibije 11 radnika u fabrici „Grmeč” u Zemunu, gde se tajno proizvodilo raketno gorivo pod okriljem državne obaveštajne službe. Do tragedije je došlo 23. juna 1995. godine, usled snažne eksplozije.

Apelacioni sud je 2014. oslobodio odgovornosti pet okrivljenih za krivično delo izazivanja opšte opasnosti, ali je Evropski sud 2016. presudio da Srbija treba da plati 12.000 evra na ime nematerijalne štete i 3.000 evra za sudske troškove ocu poginulog inženjera Vojislava Mučibabića.

Od svih porodica čiji su članovi stradali u eksploziji samo je Mihailo Mučibabić išao do Strazbura. Ukazao je da su vlasti pokušale da sakriju učešće države u prikrivenoj aktivnosti i da zato nikada nije saznao tačne okolnosti smrti svog sina. Tražio je 100.000 evra zbog duševne boli.

„Sud je zaključio da se tužena država i njen pravni sistem kao celina suočila sa dokazivim slučajem nemara koji je izazvao kobne posledice, a da nije brzo, marljivo i delotvorno reagovala u skladu sa obavezama Srbije”, rečeno je u presudi suda u Strazburu.

– Podnosilac predstavke se žalio da pravosudni organi Srbije nisu bili efikasni. On se nadao da će biti ustanovljena odgovornost za smrt njegovog sina, ali domaći sudovi nisu uspeli da razjasne okolnosti nesreće – navodi advokat Marko Sladojević u knjizi „Srbija i Evropski sud za ljudska prava”.

Evropski sud je u slučaju „Grmeč” konstatovao da je pogibija radnika rezultat opasnih aktivnosti koje su bile poznate državnim organima i koje su se odvijale pod njihovom nadležnošću, ali je ukazao da nisu poštovani propisi u vezi sa merama bezbednosti.

– Kada je tužilac u Srbiji prekinuo istragu protiv nepoznatih osoba, Mučibabić je zatražio pokretanje istrage o nepoštovanju propisa koji su se odnosili na zaštitne mere na radnom mestu. Međutim, nadležni pravosudni organi su odbili da pokrenu istragu, navodeći da je proizvodnja raketnog goriva organizovana na zahtev tadašnjeg predsednika Srbije i Državne bezbednosti – piše Sladojević.

Ipak, Vrhovni sud je naložio dalju istragu, ali je krivični postupak još bio u toku kada je slučaj dospeo pred Evropski sud u Strazburu, koji se bavio pitanjem da li su pravosudni organi postupili s dužnom pažnjom i ažurno. Tada je već prošlo 20 godina od nesreće, a pred srpskim sudom je održano samo devet ročišta, dok je 21 otkazano ili odloženo.

– Evropski sud je primetio da je bilo nekoliko dugih perioda neobjašnjive neaktivnosti i da je suđenje ponavljano pred novim većima u šest navrata, pa je zaključio da to nije u saglasnosti sa obavezom države da zaštiti pravo na život – objašnjava Sladojević.

U slučajevima „Petrović protiv Srbije” i „Mladenović protiv Srbije” takođe je utvrđena povreda prava na život.

Zbog nedelotvorne istrage o ubistvu sina 1991. godine, Milijana Mladenović je presudom Evropskog suda iz 2012. godine dobila od Srbije 4.000 evra na ime nematerijalne štete i 5.000 evra za troškove postupka.

Radmila Petrović je 2014. u Strazburu dobila presudu kojom je Srbija obavezana da joj isplati 12.000 evra zbog duševnih bolova koje je pretrpela kao posledicu neefikasne istrage o smrti svog sina u policijskoj kancelariji na Vračaru 2002. godine. Zvanično je skočio kroz prozor, ali su lekarski izveštaji ukazivali da je pre toga bio mučen tokom ispitivanja zbog krađe, pa se postavilo pitanje da li je sam skočio naglavačke i vezanih ruku u prisustvu tri policajca. Uzrok smrti i istina nikada nisu utvrđeni.


Komentari1
f832b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Zgrozeni
Srbijo spremi se jer i dalje ne stitis pravo na zivot svojih gradjana. Pravo na zivot gradjana koji ne zele da doniraju organe a drzava polazi od pretpostavke da takvih u Srbiji nema i pravo na zivot nerodjenih beba koje (oko 70 000 godisnje) lekari ubiju abortusom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja