četvrtak, 13.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:23

Bošnjacima u Mostaru zasmetala nagrada „Stepa Stepanović”

Obeležavanja oslobođenja grada na Neretvi u Velikom ratu nije bilo u pozorištu zbog primedaba na priznanje ustanovljenu po srpskom vojskovođi
Autor: Mladen Kremenovićpetak, 16.11.2018. u 11:23
Стари мост у Мостару (Фото Д. Вукотић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Svetla koja su povodom stotinu godina od završetka Prvog svetskog rata obasjala Stari most u Mostaru, zatamnila su neki tamošnji pogledi na istorijska dešavanja od pre jednog veka. Pojedinim krugovima u Mostaru zasmetala je nagrada nazvana po srpskom vojskovođi Stepi Stepanoviću koju je povodom obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Mostara u Prvom svetskom ratu ustanovilo Srpsko prosvetno i kulturno društvo (SPKD) „Prosvjeta”, Gradski odbor Mostar. To je dovelo do toga da svečana akademija, prvobitno najavljena za salu Narodnog pozorišta, bude izmeštena u Vladičanski dvor u gradu na Neretvi. Naime, pre sedam dana mediji su preneli vest s mostarske konferencije za medije da je „Prosvjeta” utemeljila nagradu za humanost, toleranciju i suživot „Stepa Stepanović”, te da će prvi dobitnik te nagrade biti Anis Kosovac iz Konjica. Mostarski paroh Radivoje Krulj pojasnio je na toj konferenciji da je Kosovac ove godine podigao spomenik braći Petru i Pavlu Golubović, dečacima od sedam i pet godina, koji su stradali u Konjicu ratne 1992. godine.

„Želimo jednu lepu akademiju, gde ćemo, uz stihove Alekse Šantića koji ima čitav opus pesama i stihova posvećenih Stepi Stepanoviću i tom oslobođenju, evocirati uspomene”, rekao je Krulj. Izrazio je nadu da će ova nagrada postati tradicionalna te vratiti Stepu Stepanovića u Mostar „u kom je Stepanović bio jako cenjen”.

Istoričar Vuk Bačanović izjavio je pred novinarima da je Stepa Stepanović smatrao da nijedan narod u državi ne sme imati hegemoniju nad drugim narodom, jer je verovao da je to kamen-temeljac sreće svakog društva. Prisetio se misli čuvenog vojskovođe za koje veruje da su bitne za današnji koncept BiH: „Neka vas ime jedne od drugih nikada ne otuđi jer vi ste krv jedne krvi i kost jedne kosti. Neka vas vera ne razdvaja, jer Bog je samo jedan.”

Sarajevski list „Faktor” početkom nedelje objavio je tekst pod naslovom „Srpska ’Prosvjeta’ nagradu za humanost nazvala po velikosrpskom generalu”, pa prenose reakciju direktora Muzeja Hercegovine iz Mostara Asima Krhana koji u tome vidi „svojevrsnu provokaciju”. Krhan federalnu javnost ubeđuje u to da je „general imao zadatak da na terenu provodi velikosrpsku hegemoniju koja se odvijala u više etapa, a koju su karakterisali progoni i ubijanja stanovništva, posebno Bošnjaka, kao neslavena i turskog elementa, te rušenje sakralnih elemenata...” Na kraju konstatuje da će „pokušaj vraćanja srpskoj vojsci oslobodilačkih elemenata iz tog perioda ostati jalov posao”.

Drugačiji pogled ima novinar i publicista Šemsudin Zlatko Serdarević koji je prethodno rekao kako je Stepa Stepanović simbol oslobođenja od okupacije jer „naši narodi nakon dugog perioda tada prvi put doživljavaju jednu slobodu”.  

U „Prosvjeti” ne žele odgovarati na „neistine o namerama tog društva, kažu kako akademiju izmeštaju kako ne bi doveli u neugodan položaj one koji su im velikodušno ustupili salu u pozorištu, a na koje su „nerazumni i nečasni ljudi izvršili pritisak”. Ne žele polemisati ni o „savezničkoj pobedi i velikom čoveku Stepi Stepanoviću čiju humanost promoviše i slavi Međunarodni crveni krst u Ženevi”. „Naša jedina i jasna namera je da obeležimo i promovišemo zajedništvo, ljubav, poštovanje i humanost, te da na dostojanstven način u naš grad vratimo ime i lik čoveka i humaniste koga su izbrisale marionetske vlasti NDH 1941. godine. Mi se sećamo Stepe Stepanovića o kome su se najlepšim i najbiranijim rečima između ostalih izrazili: Safvet-beg Bašagić, reis-ul-ulema Džemaludin ef. Čaušević, Hasan Rebac, koji je ujedno i vojnik Stepe Stepanovića, Muslimansko udruženje Narodna uzdanica, Fehim Kafadarević, Mostarski gradonačelnik Salih Baljić... Mi slavimo Stepanovića, koga je opevao Aleksa Šantić u nekoliko pesama.”

Novinarka Mirela Savić poreklom iz Mostara, čiji su se preci borili u Prvom svetskom ratu, rekla je za naš list da mnogima u Sarajevu odavno smeta i Gavrilo Princip, te da je u celoj priči iritantno to što je Narodno pozorište u Mostaru napravljeno 1951. na započetom objektu srpskog doma. Smeta joj i revizionizam u delu bošnjačke javnosti, posebno jer je Šantić, sem Stepi Stepanoviću, mnoge stihove posvetio muslimanima koji su u to vreme bežali iz BiH od austrougarskih vlasti.  

Vremenski odmak od stotinu godina i zbivanja unutar jednog veka nekim su krugovima izgleda bila dovoljna da promene optiku posmatranja na dešavanja u BiH u vreme okončanja Velikog rata. Povodom stogodišnjice otkako je Druga srpska armija Vojske Kraljevine Srbije, kojom je komandovao Stepanović, umarširala u Sarajevo, banjalučki mediji su se prisetili da je time simbolično okončana četrdesetogodišnja austrougarske okupacija BiH.


Komentari16
f5926
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dušan
Ovaj put bi komentarisao fotografiju iz teksta . Nije Mostar samo stari most. Mostar je i Stara praoslavna crkva, koja je danas u rekonstrukciji. Mogli bi i nju most spojiti u jedan kadar i takve fotografije postaviti, da se Mostar prepoznaje i po pravoslavnoj crkvi.!
Amir Čamdžić
Stepa Stepanović je veliki vojskovođa. Sad svi ti pokušaji revidiranja istorije i "pisanja svoje nacionalne istorije" su žalostan pokušaj "bežanja" od svoga srpskog etniciteta. Sve su to Srbi koji kao u knjigama meni jednog od najboljih srpskih pisaca Vuka Draškovića "beže od samih sebe", od onoga što su bili ili što jesu.
Данило
Лоша, никаква дипломатија. Бошњаке су у Другом рату преварили Латини. Они нису наши непријатељи, много их је било у војсци Драже ђенерала.Ми смо њима ближи од Рвата. Они се туку са Рватима за излаз на море, Бања Лука против њих? Наша дипломатија је катастрофа и пропаст.
Dragisa Djukic
Где смо се и кад ми и наша браћа муслимани оволико удаљили? Зар имамо ближих једни од других? Уместо да нас прошлост спаја, беспотребно се потенцирају наше различитости иако смо један исти народ, раздвојен политиком?
islam hajrudin
@Amir Kako se bre ne radi nista ?Pa sta je radio Ratko i Radovan?
Preporučujem 0
Amir Čamdžić
Ne radi se dovoljno politički u vezi s tim, tačnije nikako. Veruj nikada niko mi iz srpske politike nije rekao "Amire šta ti misliš, kako bismo mi Srbi mogli nešto postići da se otupi oštrica neprijateljstva". Veruj nikada niko, a da ne govorim o samoj nezainteresiresovanosti za političko organiziranje muslimana srpskom nacionalnom svešću (Srba muslimana). Nikada ništa i onda se pitamo, kako nam se desilo da muslimani "kao jezičak na vagi" izglasaju nezavisnost Crne Gore i drugi politički teški porazi sporazi srpske nacionalne politike. Mislim dobro je poznato koliko je Crna Gora bitna u srpskoj nacionalnoj politici i ideji. Ne radi se politički ništa sa muslimanima za njihovo vezivanje za srpsku nacionalnu politiku, ništa brate.
Preporučujem 20
Trifun
Ako su Milovi NATO Montenegrini 1918.g proglasili za srpsku okupaciju,sta ocekivati od Bosnjaka u Mostaru?STA je to "tajanstveno" sto spaja Bosnjeke i Montenegrine,koji drze koalicionu antiSrpsku vlast u CG?"Suncokret" je njihov simbol,i mozemo ih podvesti pod "suncokret nacije",nastale negacijom svog srpskog porekla

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja