ponedeljak, 10.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:26

Lagali o nuklearnim probama

petak, 16.11.2018. u 14:16
(Фото Пиксабеј)

PARIZ Predsednik Francuske Polinezije Eduar Frič priznao je da su lideri te francuske prekomorske teritorije u južnom Pacifiku tri decenije lagali narod o opasnostima nuklearnih proba.

Francuska je od 1960. do 1996. izvela 193 nuklearne probe u Francuskoj Polineziji, a slike nuklearne pečurke iznad atola Mururoa 1995. godine su izazvale međunarodne proteste.

„Nisam iznenađen što me 30 godina zovu lažovom. Lagali smo stanovništvo da su probe čiste. Lagali smo”, rekao je Frič lokalnim zvaničnicima, prenosi Beta.

Francusko ministarstvo za prekomorske teritorije odbilo je da komentariše.

Vlada u Parizu je 2010., posle višedecenijskog pritiska, ponudila milione evra kao nadoknadu za 201 nuklearnu probu u južnom Pacifiku i u Alžiru. Ipak, taj proces teško napreduje i mnogi još uvek nisu primili odštetu.

Bruno Barijo, zviždač koji je istraživao uticaj nuklearnih proba u Polineziji, skrenuo je pažnju na neproporcionalan broj slučajeva raka štitne žlezde i leukemije kod 280.000 stanovnika Polinezije. Barijo je umro prošle godine.

Tadašnji predsednik Francuske Fransoa Oland je 2010. tokom posete priznao da su nuklearne probe na francuskim teritorijama u južnom Pacifiku imale posledice po životnu sredinu i zdravlje stanovništva.

Oland je ipak o probama govorio u pozitivnom tonu i hvalio doprinos regiona statusu Francuske kao jedne od devet nuklearnih sila.

Ta poseta se desila tri godine pošto su francuski mediji objavili dokumenta ministarstva odbrane u kojima su nuklearne probe u južnom Pacifiku tokom šezdesetih i sedamdesetih godina opisane kao mnogo štetnije nego što se ranije govorilo.

Mediji su u to vreme pisali da je cela Francuska Polinezija izložena povišenim nivoima plutonijuma nakon testova.

Tahiti, najmnogoljudnije polinežansko ostrvo koje su proslavile slike Pola Gogena, bio je izložen radijaciji 500 puta jačoj od maksimalne prihvatljive. Radijacija je dosegla čak i do popularnog turističkog ostrva Bora Bora.


Komentari7
20594
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

La Comédie-Française
Haiti, karipsko ostrvo, steklo je nezavisnost od Francuske 1804 god., sto je podrazumevalo i oslobodjenje crnih robova. 1825 godine Francuska vlada i kralj Charles X zatrazili su obestecenje za bivse robovlasnike zbog oslobodjenja robova, u visini 150 miliona zlatnih franaka, sto je bilo deset bruto drustvenih proizvoda Haitia. Ovo su podrzali sa 12 ratnih brodova sa 500 topova, rasporedjenih duz haicanske obale. a kasnije, da ne bi duznik umro, dug je spusten na 90 miliona zlatnih franaka i placan je od 1825-1947 godine, uz ogromne kamate. Krajnja vrednost placenog duga je 40 miliardi dolara, a ovaj finansijski aranzman je prozvan dugom sramote. Prilikom zadnjeg zemljotresa ova siromasna zemlja je zamolila metropolu za povracaj dela ovog kredita, kako bi amortizovala strasnu prirodnu katastrofu, koja je devastirala zemlju i narod, ali je Francuska to 'ladno odbila.
sasa
tipicno za francusku. U toj drzavi narod smatra drzavu za najvecim svojim neprijateljem, kao i u Srbiji - istina se nikad ne cuje od zvanicnika
zivojin
Jok, lekovito je kao i osiromaseni uranijum.
Miki
Da su mogli, bez posledica po sebe, naši prijatelji Francuzi bi probali nuklearnu bombu i u Srbiji. Ali srećom nisu nego su tukli po nekim drugim i većim nesrećnicima od Srba.
Terzic Vanja
Sa njima mi hocemo da gradimo dobre odnose? Od njih pomoc ocekujemo? Pa samo ove probe mogu da nam podare ... Ne cudi me sad arapska borba za nezavisnost u Alziru. Milion ipo ljudi poginulo da se ratosilja ove napasti. Tek 1962 su ih izbacili otud, znaci nakon sto se Francuska 1945 oslobodila Hitlera , jos 17. god. nije htela druge da osobodi sopstvenog ropstva! Ironija, zar ne? Siriju su pokusali da povrate verovatno radi slicnih proba u buducnosti ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja