utorak, 11.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:16
INTERVJU: MOJCA KUMERDEJ, književnica

Moj roman je polifonija glasova

Dok sam pisala, mislila sam o odnosu pojedinca i društva, individue i vlasti, kao i društva i vlasti
Autor: Marina Vulićevićpetak, 16.11.2018. u 23:45
(Фото Јоже Сухадолник)

Slovenačka književnica Mojca Kumerdej dobitnica je prestižne Prešernove nagrade za 2017. godinu, za roman „Hronosova žetva”, koji je u prevodu Ane Ristović objavila „Geopoetika”. Mojca Kumerdej bila je i gošća svog beogradskog izdavača na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Njen novi roman je raskošna freska kraja 16. veka, na prostoru današnje Slovenije, i kako je to u predgovoru primetio Sašo Jerše, ova priča progovara o svakom vremenu, kao i o veri, sumnji i vlasti. Govori ona i o večitoj ljudskoj prirodi koja uvek zna šta je dobro, a šta nije, ali će lakše žrtvovati bližnjeg nego sebe zbog višeg cilja...

Zbog čega je ovaj period slovenačke istorije zapostavljen?

To je posledica kasnijih istorijskih interpretacija. U 16. veku ne može se govoriti o narodima, ali može biti reči o identitetu, kao posledici pripadnosti staležima. Druga vrsta identiteta bila je zasnovana na pripadnosti određenoj veri. Treća vrsta identiteta počivala je na teritoriji gde su unutrašnje austrijske države bile na rubu Habzburške monarhije i Svetog rimskog carstva i tako činile odbranu pred Osmanskom imperijom. Postojao je i etnički identitet, koji je bio povezan sa jezikom. Primož Trubar, luteranski duhovnik, osmislio je i formirao slovenački književni jezik i štampanje knjiga, koje bi razumeli svi – od neobrazovanih do visokoobrazovanih slojeva. Šesnaesti vek je upravo vreme velikih naučnih otkrića i iskoraka ka univerzumu i humanizmu. Pri svemu tome, ljudi koji su živeli u duhu svog vremena ili čak ispred njega mogli su da izgube život kao jeretici. Dok sam pisala roman, moj fokus bio je na odnosu pojedinca i društva, individue i vlasti, kao i društva i vlasti. Likovi koji pripadaju sistemu vlasti u mojoj knjizi znaju kako da manipulišu drugima, mada nisu svi negativci, dok oni iz naroda pragmatično postupaju kako bi preživeli to teško doba reformacije i protivreformacije, straha i kuge, žrtvovanja drugog i drugačijeg. Bilo je tu surovih progona veštica, koji u suštini nisu toliko fenomen srednjeg veka, nego pre svega novog veka. Pored toga, zanimljivo je to da je od 15. do 17. stoleća najveći broj veštičjih procesa bio zastupljen na teritorijama gde su se sukobljavali katolici sa protestantima, dakle u centralnoj Evropi i habzburškim zemljama.

U sukobu katolika i luterana, ko je bio nosilac progresa u Sloveniji? 

U Evropi potreba za reformacijom proistekla je iz same katoličke crkve već krajem 14. veka, zbog toga što crkva nije funkcionisala u skladu sa jevanđeljem, već je u njoj bilo hijerarhije, puno korupcije... Iz toga je nastao protestantizam u raznim oblicima, koji se širio na narodnim jezicima, što je na području Slovenije dovelo do potrebe za prosvećivanjem stanovništva na osnovu luteranskih knjiga napisanih, prevođenih i štampanih na slovenačkom. Sa pobedom i dominacijom katoličanstva na kraju 16. veka taj je proces zaustavljen.

Crkva je tada bila institucija bez vere, a čemu je narod verovao?

Meni jako drag lik pisara Nikolaja Miklavža Paulina verovao je u misao i kreaciju pa i u ljubav. On počinje da piše svoje filozofske pa i esejističke tekstove u usamljenosti i izdvojenosti od svog doba na latinskom, nemačkom  i slovenačkom. Knez-biskup Volfgang, predstavnik crkve, inteligentan je, ciničan i brutalan lik, koji u suštini ne veruje u boga, već samo u vlast, a njegovo neverovanje je lični pečat, u doba kada nije bilo preporučljivo javno priznati ateizam, u okviru bilo koje vere. A narod se uvek ponaša pragmatično, ne suprotstavlja se sekularnim vlastima i strogim katoličkim i luteranskim duhovnicima, i dobro zna kada vlasti treba da ponudi jednog čoveka kao žrtvenog jarca. Iako je početkom 16. veka car Maksimilijan Prvi zabranio naseljavanje Jevreja u unutrašnjim austrijskim državama, oni su mogli da žive na teritoriji Gorice i Trsta. Zato sam Jevreje u roman uvela kao tršćanske trgovce. Izraz holokaust počeo je da se upotrebljava krajem srednjeg veka, za pogrome nad Jevrejima koje su okrivljavali za kugu i za paganske rituale. Mada su se pravi razlozi krili u prezaduženosti stanovnika upravo kod jevrejskih trgovaca.

Vreme je poseban junak romana, a u čemu se vidi ta žetva vremena?

Hronos je grčki bog vremena pa i žetve, u rimskoj mitologiji, kao bogu Saturnu, bile su mu posvećene saturnalije za vreme zimskog solsticija, vesele svečanosti. Ali, sa Saturnom dolazi i saturnovski tip ličnosti, melanholika, filozofa – to je Nikolaj Miklavž Paulin. On je kreativan, euforičan pa i depresivan, danas bi ga nazvali bipolarnim. Ali, pored svih značenja u vezi sa bogom Hronosom, meni je najvažnije bilo ono koje se odnosi na vreme. Vreme je jedan od glavnih likova mog romana, ono ima srp i to što žanje jesu ljudski životi. 

Kakve paralele mogu da se uspostave između tog i današnjeg doba?

U 16. veku dešavale su se tako brze promene, da su ih ljudi teško pratili i razumeli, i tada, kao i danas, bilo je puno straha i distopija. Na kraju knjige postavila sam pitanje zašto luterani nisu duže istrajavali u verskoj i političkoj autonomiji, i jesu li uopšte imali šansu da je zadrže. Katolički Habzburgovci hteli su da zadrže centralističku vlast, luteranski zemaljski staleži hteli su više „federalnu” podelu vlasti sa zemaljskim knezom. Pobedio je centralistički koncept, ali u romanu nisam želela da sudim o tome da li su ispravno postupali oni luterani koji su konvertirali u katolicizam ili oni koji nisu hteli da konvertiraju pa su morali zbog ekonomskog pritiska da prodaju svoje vlasništvo i da napuste domovinu. Svakako sam zaključila da bi čovek postao migrant, i u tom vremenu, bila mu je potrebna hrabrost, čak i drskost. Tadašnje unutrašnje austrijske države bile su mesto prelaska putnika u italijansku regiju, iz nemačkih država na jug, kao i iz Otomanske imperije ka Evropi. Jevreji su bežali pred inkvizicijom iz Španije. Moj roman je polifonija glasova različitih socijalnih slojeva i jezičkih kultura. Dok sam pisala, razmišljala sam o tome kako ću dočarati sve te jezičke razlike. Negde sam patinirala izraze arhaizmima, negde romanskim ili germanskim uticajima. Ima malo i jidiša.

 


Komentari4
2d805
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lale
Moja Mojca ima konjcka dva...
Shetlandsheltie
Vrlo interesantna i gotovo nepoznata tema, trebalo bi procitati. Pomalo podseca na La Catedral del Mar, Ildefonsa Falconesa. Koliko shvatam, na osnovu nje se moze objasniti i ekskluzivna duhovna tehnologija Unije u K.u.K duhovno-drzavnoj doktrini centralizacije, primenjena na istocnim i jugoistocnim granicama. Takodje, interesantno je kako se tehnologija centripetalnih integracionih procesa, usporavanja i zamora istih, te njihov prelazak u centrifugalne, moze uporediti sa slicnim danasnjim desavanjima.
pera detlic
'носилац прогреса'??! Појмовни апарат новинара није књижевни него пропагандистички и још застарео чак и за левицу од пре тридесет година.
Дечак
Добар текст и одличан приказ интересантне књиге “Хроносова жетва”.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja